Природне катастрофе и грађевине: Шта куће и зграде у Србији морају да имају како би издржале земљотрес

Гомила људи у прашњавој одећи са шлемовима на главама стоји поред једне од рушевина на југу Турске, када се одједном зачују аплаузи и повици одушевљења.

Испод тона шута, камења и челика, више од недељу дана после разорних земљотреса, извучена је девојчица по имену Мирај.

Коса јој је смеђа, а мајица розе-бела.

Плаче док је један човек носи у наручју, а потом и ставља на носила - „Бог је велики", чују се узвици радника и спасилаца у позадини.

Али одмах после разорног земљотреса који је 6. фебруара погодио југоисток Турске и север Сирије, турске власти биле су под баражном паљбом критика због сумњи да нису поштовани прописи изградње објеката, као и трошења новца од „пореза за земљотрес".

За сада је под истрагом око 130 људи из грађевинског сектора.

Док се још понегде у Турској спасиоци и чланови породица надају чуду да ће испод рушевина још пронаћи преживеле, тло се помало тресе и на Балкану, па су многи у Србији забринути.

„Тешко је рећи шта се може очекивати у Београду у случају земљотреса, али је сигурно да објекти који су изграђени поштујући прописе и стандарде не би требало да се сруше", каже Марко Маринковић са Грађевинског факултета Универзитета у Београду за ББЦ на српском.

„Међутим, не може се гарантовати за оне који нису адекватно пројектовани, који нису изграђени поштујући правила струке и на којима су вршене накнадне измене без консултације инжењера", додаје Маринковић.

Стручњаци као један од главних разлога тако стравичних последица земљотреса у Турској, али и Албанији 2019. године, наводе управо слабу примену грађевинских прописа.

Да су квалитетније изграђене, истичу, могле би да издрже јаке ударе.

Бранко Драгићевић из Републичког сеизмолошког завода наводи да је питање колико се прописи примењују „посебна тема".

Заштиту од земљотреса назива „непрекидним ланцем" сачињеним од карика из неколико области.

„Успешност заштите зависи од геолога, сеизмолога, па оних који доносе добре прописе, оних који добро просторно планирају, који пројектују у складу са прописима, који инвестирају, квалитетно граде, који не праве пропусте у надгледању, па до оних који доносе одлуке где ће се и шта градити - они можда имају највећи утицај", каже Драгићевић за ББЦ на српском.

„Тај ланац је онолико јак колико је јака најслабија карика... Будимо уверени да ће је будући земљотрес сигурно пронаћи."

Погледајте видео: ББЦ у Мионици где је пре више од две деценије био епицентар земљотреса

О прописима и проблемима у Србији

Према првим резултати пописа становништва 2022, у Србији је 500.000 људи мање него у последњих 10 година, али је много више станова.

На нивоу целе Србије за 12 одсто, у Београду за чак 18, док је општина са највећим порастом броја станова Чајетина, на чијој је територији и планина Златибор.

И Београд и Златибор познати су годинама као места интензивне градње.

На који начин се гради дуго је прописивао Правилник о техничким нормативима за изградњу објеката високоградње у сеизмичким подручјима, донет 1981.

Правила о начину изградње у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији претходно су пооштрена 1963, после разорног земљотреса у Македонији.

У удару магнитуде 6,1 степени Рихтера тада је погинуло више од 1.000 људи.

Последњих година примењује се Еврокод 8, пропис Европске уније који се односи на пројектовање објеката отпорних на дејство земљотреса.

Маринковић каже да су сви „прописи по том питању јасни".

„У њима су основна начела пројектовања - где се налазе главни носећи елементи, попут стубова, зидова и таванице, а који се не смеју срушити при дејству земљотреса.

„И постоје тачне препоруке колика треба да буде њихова количина, количина арматуре, њене димензије", наводи Маринковић.

Грађевинска инжењерка Јасминка Божиновић, која се бави пројектовањем објеката, сматра да ту постоји више проблема.

„Што се породичних кућа тиче, њих су људи често дизали без пројекта, ретко се водило рачуна о прописима и да ли је уграђена одговарајућа арматура", каже Божиновић за ББЦ на српском.

„А када је реч о већим објектима, дешава се да инвеститори нису довољно едуковани, па по захтевима, водећи се профитом, често нарушавају нека основна правила која ми као пројектанти морамо да испунимо."

Ко је одговоран за надзор?

Да би одређени објекат био изграђен по свим прописима постоје две врсте надзора - пројектантски и извођачки.

Пројектантски значи да пројекат после израде мора да прође техничку контролу, за шта се ангажују други лиценцирани грађевински инжењери или фирме.

Они могу да врате пројекат на дораду уколико сматрају да је то потребно.

А када почну радови други надзорни орган прати извођење, односно да ли је све заиста урађено како треба, за шта се такође могу ангажовати други лиценцирани инжењер или фирма.

„У случају да инвеститор изводи радове супротно пројектној документацији, грађевинска инспекција налаже одговарајуће мере у складу са законом", наводе из Града Београда за ББЦ.

Грађевинска инспекција, државни орган, има увид у сва активна градилишта и у обавези је да их контролише, пише у Закону о инспекцијском надзору, а ова област уређена је и Законом о планирању и изградњи.

Надлежност грађевинског инспектора почиње од момента почетка изградње објекта.

У вршењу инспекцијског надзора грађевински инспектор је дужан да обавезно изврши два инспекцијска надзора - приликом добијања обавештења од надлежног органа о пријави темеља и по завршетку објекта у конструктивном смислу.

Колико је случајева затварања градилишта било у Београду у последњих пет година - није познато.

Инспекција не води евиденцију по том критеријуму, кажу за ББЦ на српском из градске управе, додајући да се „санкционише свако уочено одступање од оверене пројектне документације."

До тренутка објављивања текста, из Министарства грађевине нису одговорили на питања ББЦ-ја томе колико су објекти у Србији безбедни од земљотреса и на који начин се министарство стара да изградња буде по свим прописима.

„Верујем да се све колеге труде да испоштују прописе, али, нажалост, рекла бих да је штошта прошло без неке контроле", каже Јасминка Божиновић.

Процене Републичког геодетског завода пре четири године биле су да у Србији има пет милиона објеката који нису уписани у катастар, пише Радио слободна Европа.

Погледајте видео: Разорне последице земљотреса у Турској и Сирији снимљене дроном

О изградњи објекта

Постоје два основна начела при пројектовању конструкције, објашњава Маринковић.

Први је да се објекат не сруши, а други да не сме да угрози животе људи.

Прво иде испитивање тла на ком се ради, што је веома битно, објашњава Маринковић.

„То раде геотехничари, направе пар бушотина на локацији на којој се гради и на основу тога знате податак на чему ћете градити, на шта стављате конструкцију.

„Можете да направите какве год хоћете темеље, али ако тло није адекватно, конструкција чак и да остане цела, у потпуности може да се претури, јер тло потпуно изгуби носивост."

Ти подаци су, додаје, битни и за одређивање димензија темеља.

„И ако је планирано да ће објекат имати три спрата, за толико се димензионише... Не можете да изградите пет или шест", каже Маринковић.

„Ту постоје и коефицијенти који обухватају и несигурности услед експлоатације, али сигурно не и то да се дигне два спрата и три или нелегалну надградњу."

Божиновић се са тим сусреће већ у пројектовању објекта, где, истиче, увек мора да се поштује прописана спратност, првенствено код зиданих објеката.

Она као проблем види и неадекватно реновирање зграда, што поједини користе и за надоградњу.

„Врло често може да се деси да не постоје пројекти постојећих зграда, да их нема у архиви.

„И онда ви као пројектант радите надоградњу, а не можете да потврдите да темељи могу да носе тај објекат... И то се дешава, нажалост.

„А има много такве надоградње у Београду", каже она.

У вертикалне елементе, између осталог, спадају стубови, зидови и серклажи, о којима се често прича после земљотреса у Турској.

„Серклажи су армирано-бетонски елементи који подсећају на стуб, а који деле зидове и утежу их, баш како се под дејством земљотреса не би растурили", објашњава Маринковић.

„Постоје и јасне препоруке колико процената арматуре треба да буде у стубовима и бетонским елементима, као и на ком размаку."

Међутим, саговорници ББЦ-ја ту истичу велики проблем - преграђивање објеката.

„Можете ви да поштујете пропис и да пројекат буде адекватно изведен, али шта ће се догодити у њему у наредним деценијама такође може да одреди његову судбину приликом земљотреса", наводи Маринковић.

„Ако комшија без сагласности и анализе инжењера избије зид или уклони део стуба који носи пет или десет спратова, наравно да се могу очекивати катастрофалне последице, чак и без земљотреса, а поготово са њим."

Божиновић додаје да до тога посебно долази у старијим зградама, где су током година мењали власници станова.

„И свако када дође у нови простор пожели нешто другачије, па мења распоред", наводи кратко.

„И тако суштински не знамо шта би се десило у случају јачег земљотреса, јер не знамо колико су људи зидова уклонили."

Што су промене веће на нижим спратовима, то је ризичније, истиче.

„Она као хоризонтална плоча даје хоризонталну крутост објекту", каже Маринковић.

„Код зиданих објеката са серклажима потребан је и хоризонтални серклаж, као прстен који утеже све зидове да раде заједно, што је битно у свакој конструкцији.

„То вам је као и у животу, ако свако носи за себе може далеко мање да понесе него ми сви заједно."

Најбоље су бетонске, односно круте таванице, додаје.

Проблем може да настане са старијим објектима који су зидани, а имају дрвене таванице, што је био случај у Петрињи, месту у Хрватској које је 2020. погодио снажан земљотрес.

„Били смо тамо и видели да су доминантно оштећене зидане конструкције са старим дрвеним таваницама", наводи Маринковић.

„Она је флексибилна и не држи зидове заједно под обручем који их утеже да заједно раде."

Маринковић објашњава и да грађани могу да провере колико су објекти у којима живе заправо отпорни на ударе земљотреса.

„Ми се тиме бавимо скоро сваки дан, али најчешће имамо захтеве од битних институција, попут болница, библиотека или амбасада, али и понеких прихватних лица", наводи.

На објекту се тада провери стање постојеће конструкције, као и њена сеизмичка носивост.

„То фактички значи да урадите пројекат као да радите нову зграду, чак и можда компликованији, јер треба да дођете до података о конструкцији, снимите њено стање, процените стање материјала, цртеже, урадите прорачун...

„И на крају кажете да ли објекат задовољава или мора да се ојача зид или стуб или да темеље треба санирати како би објекат био безбедан од земљотреса."

Међутим, наводи он, проблем је и што многи и даље немају свест о томе.

„Сви размишљају - ма, неће се догодити земљотрес."

О земљотресима

Бранко Драгићевић, Републички сеизмолошки завод

Земљотреси су неминовност, са њима се мора живети.

Не могу се са сигурношћу предвидети, нити се могу спречити.

Они су део природне опасности по животе људи, материјална и културна добра, а која прати човечанство од његовог настанка.

Када се сеизмичка опасност посматра у оквирима геолошке историје, приметно је да је она непромењена - број земљотреса се нити повећава, нити смањује.

На дешавање земљотреса се не може утицати.

Међутим, оно на шта можемо да утичемо је ублажавање последица земљотреса тако што ћемо идентификовати сеизмички ризик на неком простору и представити га на картама хазарда.

Затим на основу консензуса треба одлучити до ког нива заштите желимо да се штитимо.

А то се постиже пре догађања јаких земљотреса, предузимањем превентивних мера на пољу повећања отпорности, односно ублажавање последица будућих дејстава земљотреса.

Све како ти земљотреси не би попримили обележја катастрофе.

Дакле, кључ је у нашим рукама.

Колапс објеката после јаких земљотреса није неминовност.

Погледајте видео: Могу ли животиње да предвиде земљотресе

О земљотресима у Србији

Иако Србија није подручје у којима су снажни земљотреси чести, то не значи да их нема.

Заправо, годишње их буде око 1.200, само су толико слаби да их људи обично не осете.

Према подацима Републичког сеизмолошког завода, само од почетка године Србију је погодило 167 мањих земљотреса, преноси Воис (VOICE).

Међутим, медији због ситуације у Турској о њима редовно пишу, уз понеки сензационалистички наслов, што сеизмолошкиња Славица Радовановић сматра контрапродуктивним.

„Било би најбоље када бисмо стално имали мале земљотресе и да се нигде не накупља сеизмичка енергија и да нигде немамо снажан земљотрес", наводи Радовановић за Воис.

Она зато упозорава медије да „не шире панику".

После земљотреса у Турској, дошло је и до потреса у Румунији, а онда и у Хрватској, недалеко од острва Крк, који се осетио и у Србији.

Последњи снажнији потрес у Србији - од 5,4 Рихтера - био је 2010. године у Краљеву, када је погинуло двоје људи, а оштећено више од 20.000 објеката.

Стручњаци наводе да се на том подручју у наредним годинама може очекивати још један, такође од око пет Рихтера.

То подручје, објашњава сеизмолошкиња Ана Младеновић, према истраживањима има „повратни период таквог земљотреса од 10 до 15 година."

„Могуће да ће ова енергија која је дошла из Турске и Румуније мало убрзати тај процес", изјавила је Младеновић за Танјуг.

Маринковић се ту такође враћа на питање поштовања прописа.

У том случају важи да зграда у Србији не сме да се сруши ако је јачина земљотреса до шест степени Рихтера, додаје.

Први земљотрес који је 6. фебруара погодио Турску и Сирију износио је 7,8 степени, да би неколико сати касније уследио још један од 7,4.

„Где год да се гради, ако је то према важећим картама и мапама, које узимају у обзир земљотрес који се може догодити, ти објекти не би требало да се сруше", закључује Маринковић.

Исто наводи и Драгићевић, додајући да се „исувише прича о тектоници, како и због чега земљотреси настају и како се може предвидети будућа сеизмичка активност".

„Убија нас превише приче о земљотресима, рекао би песник да је жив - не убијају земљотреси, већ људско нечињење или погрешно чињење у активностима превенције", истиче.

„Питање свих питања је зашто се објекти руше, зашто се то дешава и са објектима који су грађени после доношења прописа у доба највишег научног, технолошког и економског раздобља, када се то може трајно спречити мерама превенције."

Многи притом, додаје, мисле да се мере заштите од земљотреса своде на личну заштиту, попут сакривања под довратак, што назива „превазиђеном препоруком".

„Те мере имају смисла само када сте у зградама које се услед земљотреса неће срушити због непоштовања прописа", закључује Драгићевић.

Погледајте видео: Како пси помажу у спасавању после земљотреса у Турској и Сирији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]