Србија и временске непогоде: Како се мештани најхладнијих крајева Србије боре са хладноћом, а шта кажу стручњаци

Талас хладног времена већ неколико дана оковао је Србију снегом, ледом и мразом, температура једва да је негде „провирила" изнад нула степени Целзијуса, али то није ништа ново за Данку Џоговић из места Карајукића Бунари на Пештерској висоравни.

Зимски месеци у овом крају југозападне Србије умеју да буду сурови, а од 5. фебруара ове године наступили су „баш ледени дани", каже Данка за ББЦ на српском.

„Температура је и ујутру и у подне и увече испод нуле - јуче је било -23, а јутрос је измерено -24.

„Утопљавамо се, грејем се на дрва, која сам припремила у јесен, снабдевамо се свиме што нам треба у јесен и то је то - навикли смо", прича Џоговић.

Изложеност оваквим временским условима може довести до промрзлина или хипотермије, здравственог стања када температура тела падне испод 35 степени Целзијуса, упозоравају из београдског Завода за јавно здравље.

Шта обући?

Народна изрека каже да „чизма главу чува", а у њену истинитост уверио се и 84-годишњи Милча Богдановић из црнотравског засеока Доњи Славковци, на југу Србије.

Ово место, које према Богдановићевим речима насељава превасходно старије становништво, завејано је од краја прошле недеље.

У петак ујутру, неколико сати пре разговора, у Славковцима је спољна температура била -17 степени Целзијуса.

„Падавине су биле обилне, сада је снег висок око пола метра и тешко ходамо ми стари људи, али можемо мало да очистимо до дрва и сналазимо се за огрев", описује Милча.

На питање да ли се усуђује да изађе напоље без зимске гардеробе, капе, шала и рукавица, 84-годишњак брзо одговара:

„Не, не не.

„Преживео сам инфаркт и морам да се пазим од хладноће, носим чак и маску (хируршку), коју не скидам и без ње не идем никуда", каже Благојевић.

Његове навике приликом изласка из куће током хладних дана су у складу са саветима са сајта београдског Завода за јавно здравље којима се препоручује ношење вишеслојне одеће.

Изложене делове тела, попут образа, носа, ушију, прстију треба заштитити шалом, капом и рукавицама, а при екстремној хладноћи преко лица је препоручљиво ставити шал или маску.

„Они ће штитити ваше лице и нос од хладноће, а уједно ће загревати ваздух који удишете", наводи се у образложењу ове здравствене установе.

Обућа не сме да буде тесна и превише чврста, посебно у делу где се налазе прсти, треба да буде довољно дубока, да има добру топлотну изолацију и да не пропушта воду, јер се влажни делови тела брже смрзавају, додаје се.

Бошко Михаиловић, начелник Горске службе спасавања у Новом Пазару, напомиње да је за боравак напољу, поготово у природи, по оваквим временским условима од кључног значаја „планинарско слојевито облачење".

„То подразумева неколико слојева гардеробе, којима можемо да контролишемо и регулишемо температуру - када нам је хладно, онда закопчавамо рајсфешлусе, а када је топло отварамо и скидамо слој по слој", објашњава.

Препоручљиво је понети и ранац са додатном гардеробом за случај нужде, додаје.

„Зато што ће да се деси да морамо да стојимо дуго у месту, а тада је гардероба коју имамо на себи недовољна", прича Михаиловић.

Последице хладноће: Промрзлине и хипотермија највеће претње

Промрзлине су „локалне повреде изазване смрзавањем коже", а у озбиљнијим случајевима могу захватити и тетиве, мишиће или крвне судове, наводи се на сајту Завода за јавно здравље.

Најчешће се јављају на деловима тела који су најизложенији хладноћи: прстима стопала и шака, ушним шкољкама и носу, додаје се.

Ова места на кожи испрва постају сјајна и ружичаста, често се могу осетити трнци или жарење, док касније кожа бледи и постаје тврда и неосетљива на додир.

После неколико дана од настанка промрзлина, кожа може да се оспе пликовима или да се љушти, додаје се.

Поред промрзлина, свима који дужи временски период проведу на ниским температурама прети и хипотермија.

Ово „веома озбиљно, често и по живот опасно стање" настаје када температура тела падне испод 35 степени Целзијуса, описано је на сајту Завода за јавно здравље Београда.

Ниска спољна температура је један од најчешћих узрока хипотермије, али до ње могу довести и влага и ветар, знојење по хладном времену, боравак у води, дехидрација и узимање лекова за избацивање вишка течности из организма.

Приликом овог стања испољавају се симптоми, који настају из потребе тела да се загреје, а најучесталији су дрхтање тела, спори, отежани покрети, неспретан ход и тешкоће у говору.

Најбезбеднија заштита: Што мање времена на хладноћи

„Једини сигуран начин" за избегавање промрзлина и хипотермије по врло хладном времену је ограничен боравак на хладноћи, кажу из Завода за јавно здравље.

Додају да је само неколико минута на екстремно ниским температурама довољно да дође до оваквих здравствених проблема.

Препоручује се и обавештавање неког од чланова породице или пријатеља о месту на које сте се упутили, времену повратка и рути којом ћете се кретати.

Док временски услови нису екстремни, боравак напољу препоручује се свима, а ниске температуре и снег доносе и чистији ваздух, каже Бошко Михаиловић из Горске службе спасавања.

„Али, људи треба да прилагоде време боравка напољу сопственим могућностима и евентуалним здравственим проблемима - свако треба да буде напољу онолико колико му прија", додаје.

Међутим, када су температуре ниже од -15 или -20 степени Целзијуса, „људима без искуства и адекватне опреме се не препоручује да иду напоље".

„То важи и за оне случајеве када службе саветују да се због великих падавина остане код куће, јер се повећава ризик да остану завејани.

„Ако сте тада планирали пут, одложите га за дан или два", прича Михаиловић.

Како кроз хладноћу са аутомобилом?

Начелник Горске службе спасавања из Новог Пазара истиче да посебан опрез треба да имају они који по таквом времену крећу на пут аутомобилом.

На путовање тада треба кренути са „више горива него што сте планирали", каже.

„Никада не знате где ћете остати завејани и гориво ће вам бити потребно, аутомобил треба да ради у тој ситуацији и да вас додатно греје", описује.

У возилу треба понети воду и храну због могућности да путници у њему завејани или заглављени проведу дужи период.

„Уз све то неко ћебе, батеријска лампа, додатна батерија за мобилни телефон и свећа, која у случају нужде може да вам подигне температуру у ауту за пар степени.

„Увек треба имати и мања лопата како не бисте дозволили да вас снег потпуно затрпа и да увек имате опцију изласка из кола, како би вас спасиоци пронашли", закључује Михаиловић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]