Србија и Косово: Вучић тврди да „околности не иду Србији наруку", расправа и о санкцијама Русији и о литијуму

У јеку напетости у односима Београда и Приштине, али и појачане дипломатске офанзиве, па и притисака на обе стране, посланици Скупштине Србије два дана су расправљали о косовском проблему.

Председник Србије Александар Вучић, који је све време био у скупштини, није открио детаље француско-немачког предлога, за који је раније рекао да је „сада де факто постао преговарачки оквир" и да су га прихватиле све земље чланице Европске уније, па и оне које нису признале независност Косова.

Косово је прогласило независност пре скоро 15 година.

Вучић је поновио да је најлошија тачка у француско-немачком предлогу да се Србија не противи чланству Косова у Уједињеним нацијама, а у више наврата је, после инсистирања дела опозиције, децидно рекао: „Никад нећу прихватити чланство Косова у УН и никада нећу признати независност Косова".

Главна замерка опозиције је да није добила на увид француско-немачки предлог, део опозиционих посланика од Вучића је тражио да одбаци тај план, док су га неки оптужили за „издају".

Вучић је у више наврата рекао да нити је састављао овај план, нити га је потписао.

Добивши безрезервну подршку посланика владајуће коалиције коју предводи његова Српска напредна странка, који су му рекли да „мора да настави да преговара", Вучић је посланицима опозиције замерио да није чуо ниједан конструктиван предлог шта да се уради по питању Косова.

Посланици владајуће коалиције негативно су говорили о Аљбину Куртију, косовском премијеру, који је уочи седнице српске скупштине, још једном одбацио могућност формирања Заједнице српских општина, иако је она уврштена у Бриселски споразум, један од кључних докумената потписан пре скоро 10 година уз посредовање Европске уније.

Први дан посебне седнице, обележили су оштри тонови, инциденти, кошкање и гурање, а другог дана су посланици говорили и о евентуалном увођењу санкцијама Русији, али и о експлоатацији литијума, од кога су власти одустале после притиска еколошких организација и појединих стручњака.

Огромном већином гласова - 153 за, против 23, девет посланика није гласало девет посланика, Скупштина Србије у петак касно увече подржала је извештај владе о преговорима са Косовом од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023.

Извештај владе није поднела премијерка Ана Брнабић, већ председник државе Вучић.

Каква ће даља улога Скупштине Србије бити када је реч о француско-немачком предлогу није познато, као ни да ли ће ова посланичка расправа на било који начин утицати на даљи ток разговора Београда и Приштине.

Посланици опозиције поново су тражили да и скупштина буде активније укључена у преговарачки процес.

На захтеве да добију на увид француско-немачки предлог, Вучић им је одговорио да дођу у његову канцеларију у Председништво јер нема право, нити дозволу да га објави.

Вучић је рекао да је спреман да у понедељак прими лидера опозиционог покрета Двери Бошка Обрадовића и његове коалиционе партнере како би им представио тај план, али под условом да не износе у јавност детаље.

Обрадовић је рекао да прихвата позив да би видео о каквом се западном ултиматуму ради.

Првог дана заседања, Вучић је рекао да је „тачно 90 одсто онога што се о том плану појавило у медијима".

У завршном обраћању посланицима, Вучић је рекао да предстоје тешки разговоре и тешка борба за Заједницу српских општина, „са овлашћењима која ће бити значајна и која ће уливати поверење грађанима".

„У сарадњи са њима ћемо доносити све одлуке, јер ће бити притисака да се не поштује потписано", каже Вучић.

Шта је све рекао Вучић?

Да је Србија за наставак преговора о Косову, за очување мира, да ће наставити да инсистира на примени потписаних споразума, поготово Бриселског, али и да је Србија за наставак европског пута.

„Околности нам не иду наруку, нисам за замрзнути конфликт, напротив", рекао је.

Председник Србије је рекао да питања о Kосову трају више од 600 година, а да нема правих одговора те да се „не зна да ли је мит постао стварност, или је стварност створила мит", као и да се не зна „где је излаз".

Оценио je да је од 24. фебруара, и напада Русије на Украјину, почела „општа политичка офанзива Приштине, у сарадњи са делом западних партнера, за промену стања на терену".

Одговарајући на примедбе опозиције, Вучић је рекао да у француско-немачком предлогу за решење проблема Косова има важна тачка у вези са евроинтеграцијом Србије, али да не даје гаранције да ће то бити остварено.

На питање шефа опозиционе посланичке групе Морамо - Заједно Небојше Зеленовића да ли истински преговара о стварном и временским ограниченом року за чланство Србије у ЕУ, Вучић је одговорио да је од европских изасланика тражио прецизан одговор на то, али га није добио.

„Немам шаргарепу, помирио сам се са штапом. Немамо снаге да у овом тренутку идемо против целога света", рекао је Вучић.

Упозорио је и да ће се Србија „у наредном периоду суочити са великим проблемом, јер ће хране у Европи бити све мање".

Док Србија жели у Европску унију, Вучић истовремено каже да не жели у НАТО.

„Србија жели да љубоморно чува своју војну неутралност и да јача. Постоји разлика између евроинтеграција и атлантских интеграција", нагласио је.

Шта каже опозиција?

Једни му замерају што самостално води политику, не питајући никога, а посебно не парламент, други га оптужују за издају, трећи траже да се Србија придружи европским санкцијама Русији.

Сви траће да виде француско-немачки предлог, али га нису добили.

На почетку седнице у четвртак, 2. фебруара, део опозиције је развио транспаренте на којима је писало „Вучићу, издао си Kосово", „Не ултиматуму, не капитулацији", као и пароле са сликом Оливера Ивановића са поруком „Одговараћете".

Викали су „Не дамо светиње", на шта су им представници владајуће већине одговорили повицима „Ацо, Србине".

Шеф Зелено-левог посланичког клуба Радомир Лазовић затражио је од председника скупштине да прекине седницу док се на седници колегијума не достави текст француско-немачког предлога споразума о Kосову и да се заседање настави у петак, пошто посланици тај предлог размотре.

„Зашто сте сакрили предлог, зашто га нико од посланика није имао на увид", упитао је Лазовић, оптужујући Вучића да је узурпирао све институције друштва и „окупирао ову државу".

Милица Ђурђевић Стаменковски, председница странке Заветници, затражила је да се поцепа француско-немачки план, за који је рекла да је ултиматум за Косово.

Није јој јасно, додала је, зашто француско-немачки предлог није јаван, ако се за њега каже да је нон-пејпер.

Милош Јовановић, председник Нове Демократске странке Србије, рекао је да план треба поптуно одбацити, јер значи признање независности Косова.

Посланици опозиционе Народне странке, на чијем је ћелу бивши шеф српске дипломатије Вук Јеремић, напустили су седницу јер је по његовим речима, председник Србије Александар Вучић расправу о најважнијем државном и националном питању „претворио у циркуску представу".

Роберт Козма из Зелено-левог клуба је рекао да председник час говори о предлогу за Косову, затим о споразуму, иницијативи, па платформи, па оквиру за будуће деловање за Косову, као и западне земље нису претиле санкцијама Србији већ председнику лично и оптужио га да води преговоре о Косову искључиво о заштити сопствених интереса и останку на власти.

Првог дана седнице, на клупи за којом је седео Вучић, стајала је шоља са сликом вука.

Вучић је у више наврата говорио о себи и Србији у контексту притисака страних дипломата кроз , кога је немогуће припитомити и видети „у циркусу", а његове страначке колеге на друштвеним мрежама делиле су фотографије ове животиње.

Како се дошло довде?

Дијалог Београда и Приштине у застоју је већ неколико година, а 2022. била је посебно бурна.

Приштина је прво одлучила да на Косову не буде гласања на референдуму за промену Устава Србије, као ни на парламентарним и председничким изборима у Србији, одржаним у априлу.

Нове напетости уследиле су током лета због проблема око аутомобилских таблица за општине на северу Косова, где је српско становништво већинско.

Њих је до сада издавала Србија, али их власти у Приштини не признају и захтевају да буду замењене косовским ознакама.

Косовски Срби се томе противе, због чега су се, у знак протеста, повукли из косовских институција, али је питање таблица на крају решено.

Последња рунда напетости изазвана је хапшењем тројице Срба, доскорашњих припадника косовске полиције, који су оптужени за наводне „терористичке акте".

Срби са севера Косова, где чине већину, тада су подигли барикаде и блокирали путеве.

Србија је крајем године од међународних снага затражила и да се њена војска врати на Косово, како би „заштитила српско становништво", што је одбијено.

До нових напетости је дошло и због рањавања дечака и младића српске националности код Штрпца, места недалеко од Призрена, на југу Косова.

Због тога је било и протеста косовских Срба.

Председник Србије је у октобру 2022. рекао да не може да открива све, али да је суштина предлога да Косово добије чланство у УН, а Србија убрзани улазак у ЕУ.

Рекао је и да Србија то не може да прихвати.

Исто је рекао и министар спољних послова Ивица Дачић.

Француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине не можемо да прихватимо, јер се у њему полази од става да је независност Косова већ готова ствар, рекао је Дачић за ТВ Прва почетком новембра прошле године.

Према његовим речима, у документу се не предвиђа да Србија мора да призна Косово, већ да то учини непротивљењем чланству у међународним организацијама.

Из Европске уније су претходно више пута истицали да Србија неће постати чланица све док питање Косова не буде решено.

Последњих недеља траје дипломатска офанзива, коју предводе Американци, који траже видљиве компромисе обе стране.

Али и инситирају да Приштина прихвати формирање Заједнице српских општина, што Курти и његова влада одлучно одбијају.

Уочи седнице Скупштине Србије, косовски премијер је изјавио да формирање Заједнице српских општина није могуће, јер је, тврди, противно Уставу.

Затражио је и да Србија, како је рекао, плати ратну одштету Косову.

„Када смо прогласили независност, рекли смо да иако Косово има 93 одсто Албанаца, оно се не може назвати албанским, већ мултиетничким.

„Сада се не може формирати једнонационална Заједница јер већ имамо Асоцијацију косовских општина.

„Ја сам грађанин Косова који се и као политички активиста и као посланик опозиције, а и данас као премијер обавезао и афирмисао сва права мањина без разлике", рекао је Курти.

Инциденти током седнице

Током првог дана расправе о Косову, дошло је до инцидента када су поједини посланици опозиционих странака прекинули обраћање Вучића рекламирајући повреду Пословника.

У инциденту су учествовали посланици десних странака Двери, Заветници, Народна странка и Нова Демократска странка Србије, који су скандирали „Издаја" и „Не дамо Косово", а затим су кренули ка Вучићу који седи у клупи код председавајућег.

После тога су устали посланици СНС-а и дошло је до кошкања.

О санкцијама Русији

Србија је, уз Белорусију, и даље једина европска земља која није увела никакве санкције Русији због рата у Украјини који траје пуних годину дана.

Вучић је рекао да је поносан што Србија води самосталну политику, тврдећи да је то у садашњим геополитичким условима врло тешко и признао је да због тога плаћа цену.

Док део опозиције, пре свега коалиција окупљена око Странке слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, тражи да се Србија придружи санкцијама Русији, Вучић је рекао да ће тако остати док год нису угрожени витални интереси земље.

Није искључио могућност да једног дана Србија уведе санкције, сагласивши се са Борком Стефановићем из опозиционог блока ССП, да плаћа цену због става око Русије.

„Да, у праву сте, знам боље него ви, нисам спреман да говорим колика је цена зато што сматрам да је цена политике коју водите добра док год можете да је измерите.

„Kошта, не мало, али док нас не кошта виталних интереса, ми морамо да чувамо нашу политику која мора да буде слободарска, ако то не будемо могли, ја ћу да кажем, не можемо и нећу се крити иза било кога", одговорио је Вучић.

„Златна грозница" и расправа о литијуму

Иако је на дневном реду скупштине само Косово и како теку преговори, Вучић и посланици су полемисали и о другим темама, а највише о налазишту злата, као и пројекту ископавања литијума у западној Србији, за који је влада рекла да је стопиран.

Вучић је првог дана заседања рекао да је одустајање од пројекта експлоатације литијума „било глупо" и да су „сви заједно уништили Србију, слушајући глупости и бесмислице око литијума".

„То је нафта будућности, нафта 21. века, наша нафта, која је могла да нам донесе предност и да цео регион живи од тога.

„Успели су да нас растуре, да нас униште стране службе и да нас убеде у то да будемо толико глупи да поверујемо у то, а да ниједна друга земља на свету од тога није одустала", рекао је.

Аустралијско-британска компанија Рио Тинто жели да ископава литијум на територији Лознице у западној Србији, али се део мештана томе успротивио, а потом су и еколошке организације и део стручњака указали на штетност тог пројекта по животну средину целог региона.

После протеста, представници власти су рекли да је „стављена тачка на Рио Тинто" и пројекат рудника за ископавање литијума.

Вучић је, међутим, и првог и другог дана скупштинске седнице говорио да је тај пројекат „одложен на годину, две, три, пет.

„Добили смо златну медаљу за глупост", рекао је он.

Вучић је рекао да се „плаши да је заувек пропуштено нешто што би подигло у небеса и Лозницу, и Kрупањ, и Мали Зворник и Љубовију", али и целу Србију.

Александар Јовановић-Ћута, посланик опозиционе колиције„Морамо заједно", спочитао је Вучићу да га тресу „златна и литијумска грозница", а овај му је одговорио да њега тресе „нека друга грозница".

Јовановић је претходно рекао да ће се Србији „Kосово десити у Горњим Недељицама зато што су на Kосову људи бежали од рата, а овде ће људи да беже од Рио Тинта" за „којим Вучић кука".

„Будите сигурни, неће проћи много времена и доћи ће неки Рио Тинто, па ће вам поставити исти такав невидљиви документ пред вас, па ће рећи - видите овако, господо Срби, грађани Србије, уколико не буде било ископавања литијума у Горњим Недељицама, добићете санкције", рекао је Јовановић.

Јовановић предводи организацију Еколошки устанак која се изричито противи и ископавању литијума, али и изградњи мини-хидроцентрала широм Србије.

Вучић је потом показао документа за које је рекао да показују да Јовановић 2018. године желео да помогне пријатељу у изградњи мини-хидроцентрале на мањој реци у Србији.

Да би додатно дискредитовао Јовановића, показао је фотографију са сигурносне камере скупштине на којој се види како опозициони посланик стоји у ципелама на столици и прави селфи.

Скоро петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]