Косово и регистарске таблице: Шта излазак из институција мења у животима Срба

Улице без полиције, судови без судија и тужилаца, скупштине без политичара.

Слика четири општине на северу Косова после одлуке локалних Срба да напусте косовске институције не улива поверење онима који у њима живе.

„Шетајући улицом, буквално никога нисам видео са осмехом и ведрином на лицу, у кафанама се само прича о томе, а нико не барата поузданим информацијама - све је једна велика непознаница, нико не зна шта даље.

„Разговарао сам са људима који већ брину од чега ће живети сутра", каже за ББЦ на српском Иван који живи у једној од ових општина, а не жели да му се у потпуности открије идентитет.

Иако локалне институције у делу Косова где живе Срби јужно од реке Ибар и даље несметано функционишу, емоције нису много другачије.

„Морамо да пратимо шта се дешава, то је нормално - ми смо уз нашу браћу.

„Напетост је велика, а ми смо овде у мањини па више ћутимо јер не помаже ни да се бунимо", каже Жарко Жарић из села надомак Истока, на западу Косова.

Представници Срба одлучили су да напусте косовске институције пошто је Влада Косова увела најпре опомене, а од 21. новембра и казне од 150 евра за све који не желе да промене српске регистарске ознаке за градове на Косову у оне са ознакама Републике Косово.

Према процени Џељаља Свечље, министра полиције Косова, укупно је 578 полицајаца напустило посао, преноси агенција Бета, док портал Коссев пише да су српске судије и тужиоци напустили радна места, а да су најхитније предмете преузеле њихове албанске колеге.

Оставке су поднели и председници четири општине на северу Косова, као и посланици и министри Српске листе.

Од апатије до изненађења и неизвесности

Иако су политички представници Срба са Косова окупљени у Српској листи, блиској званичном Београду, неколико пута најављивали излазак из институција Косова, масовност изласка била је изненађење за многе.

„Колико год да се оваква одлука најављивала, сви су пре свега мислили да ће се то односити само на политичке представнике.

„Ово је изненадило људе, а да не говоримо о апатији која је одавно захватила цело овдашње друштво, ову шаку јада оних који су остали", каже Иван из једне од северних општина.

Он каже да је скидање полицијских униформи било посебно симболично.

„Не можемо да кажемо да је безбедносна ситуација и раније била добра, али место без полиције делује сабласно и доста људи се осећа незаштићено, јер нема реда и закона."

Док су Срби имали представнике у скупштини Косова и пре почетка преговора Београда и Приштине, до масовнијег запошљавања Срба у другим косовским институцијама, као што су полиција и правосуђе, дошло је 2013. потписивањем Бриселског споразума.

Напуштање радних места отворило је још један проблем.

„Многи су повлачењем из институција остали без плата, гледају како ће то да се решава, да ли ће Србија да учини нешто.

„Постоји велики број породица које живе само од косовске плате, а многи говоре о томе да их је неко раније позвао да уђу у те институције из којих данас излазе, да ништа нису урадили својевољно", наводи Иван.

Пре четири године, у село код Истока, на северу метохијске котлине која се простире западним делом Косова, из избеглиштва се вратио Жарко Жарић.

Реалност вожње аутомобила са косовским таблицама за Србе јужно од реке Ибар није ништа ново.

„Нас нису ни питали, ми смо били блокирани и нисмо могли да тражимо било шта - или да се овако понашамо, или нам не би било опстанка.

„Силом прилика смо грађани другог реда, док је у северном делу другачије, па могу да се боре."

У временима нараслих напетости, Жарић каже да се мења и комуникација са другим заједницама.

„Ми немамо тензије са комшијама.

„Права или имамо или немамо - али их не тражимо, само се боримо да нас не дирају и да обрађујемо сопствена имања."

Ко може да реши проблем

На будуће кораке у кризи која је почела питањем регистарских ознака, а довела у питање читав Бриселски споразум Србије и Косова, могло би да утиче неколико страна: Приштина, Београд, косовски Срби, као и међународна заједница.

„Ако Приштина покуша да недостатак органа реда надомести тиме што ће послати властите полицајце, то може бити велики проблем унутар заједнице, довести и до сукоба.

„Постоји и осећај олакшања, чини ми се да људи који су били у косовски институцијама у њих ушли зато што је таква директива из Београда, а да су се они сами питали, никада не би ни ушли у њих", каже Миодраг Маринковић, извршни директор Центра за афирмативне социјалне акције, из Северне Митровице.

Маринковић каже да постоје и они којима ова ситуација одговара.

„Видим и да оне опције које заговарају поделу Косова реком Ибар ову ситуацију виде као прилику да се уђе у политичку динамику која ће водити ка таквом резултату."

Ипак, он каже да је најважније да у међународној заједници постоји свест куда догађаји могу да одведу.

„То се видело и 31. јула, када смо имали наоружане људе на барикадама и дуге цеви из Приштине које су кренуле да те барикаде разбију.

„Мислим да су САД и ЕУ виделе деструктивни потенцијал свега тога и ту полажем наде да ће бити притисака пре свега на Куртија да одустане од ових мера и приволи се разговорима."

Барикаде на северу Косова постављене су 31. јула, дан уочи истека тадашњег рока за замену таблица косовских градова које издаје Србија, за оне са ознакама Републике Косово.

Барикаде су уклоњене пошто је Влада Косова одложила рок најпре до 1. новембра, а потом и уз фазну примену правила до пролећа наредне године.

С друге стране, Бранимир Стојановић, некада члан Српске листе који је на последњим изборима био независни кандидат за градоначелника Грачанице, каже да у централном делу Косова нема драстичнијих промена и да живот „релативно нормално функционише".

„Проблем је што ће они који у институцијама треба да воде рачуна о људима сада још мање времена томе да посвећују.

„Имаће савршен изговор за тако нешто, а то доводи до још веће броја људи који одлазе са Косова."

Кризе попут ове, с друге стране, смањују и могућности организовања снажнијих политичких алтернатива за Београду блиску Српску листу.

„Било која критика, колико год да је добронамерна, а наше би биле само такве, не наилази на разумевање тих људи да треба да буде у корист оних коју ту живе, да се нешто промени на боље.

„Оно што смо ми научили је да ове кризе не трају дуго, да нису једноставне и да стварају потресе, али да се бар брзо заврше", закључује Стојановић и напомиње да тад долази тренутак за политичко активирање изван Српске листе.

'Криза као последица одсуства преговора'

анализа Бода Вебера, Савет за политике демократизације из Берлина, Немачка

„Тренутна криза последица је тога што ми већ пола деценије де факто немамо политички дијалог који је од растуће кризе, преко спора око Заједнице српских општина, клизио у потпуну блокаду.

„У преговорима о размени територија 2020. је, уз помоћ главних преговарача ЕУ и САД, претворен у сопствену супротност.

„Од када га предводи специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак, настао је одређени међупериод са пажњом на нижерангираним, билатералним питањима, у којима ипак не може бити много напретка јер их је већина повезана са статусним питањем, што управо видимо на примеру таблица.

„У исто време, видимо по први пут једностране потезе Куртијеве владе, што није противно слову, али јесте духу политичког дијалога, те је израз настале штете на угледу Брисела и Вашингтона која је настала епизодом о размени територија.

„Немачко-француска иницијатива има за циљ да се дијалог врати суштини, али мислим да поново сувише ниско циља.

„Потребно је суштинско ресетовање преговора о свеобухватном, коначном споразуму, уз укључивање највиших званичника из Берлина, Вашингтона и Париза.

„Био би то својеврсни мастерплан који као завршну тачку има признавање Косова од стране Београда, што је било имплицитно прихваћено на почетку дијалога 2013-14. године.

„До тих преговора, треба наћи прелазна решења за спорна питања као што су таблице.

„Све друго су само демонстрације строгоће Приштине и Београда, при чему косовски Срби редовно завршавају као колатерална штета."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]