Археологија и Србија: Пет открића која су обележила 2022. годину

Стотине ранохришћанских гробова усред Ниша, осам миленијума старе кошнице покрај реке Саве у Срему и зуби неандерталаца у Сићевачкој клисури само су неки важни материјални остаци откривени 2022.

Копало се и истраживало, не само по површини земље, већ и у њеној утроби, а на појединим локалитетима се по фрагмент историје ишло и под воду, као на пример у Петничкој пећини код Ваљева.

Тамо су спелеолози и археолози крајем лета открили „највећу позноантичку гробницу" на тлу Европе у пећинским системима.

„Ради се о дворани која је искоришћена као природна гробница где је похрањено прелиминарно 25 људи вероватно различитог пола, а сасвим сигурно различитог узраста", говори Владимир Пецикоза, један од проналазача и археолог Истраживачке станице Петница, за ББЦ на српском.

Успешно се трагало и на појединим планинама, па су тако на Руднику, недалеко од Горњег Милановца, помоћу лопатица и метлица пронађене надгробне плоче средњовековних српских племића.

Међутим, савременој археологији Србије прошла година ће остати упамћена и по томе што су остаци такозване Латинске цркве и средњовековно гробље на локалитету у Новом Пазару уништени грађевинским радовима.

Јединствена пећинска гробница на западу Србије

До великог открића у селу Петница, покрај Ваљева, дошло се захваљујући суши и ниском водостају у Аждајином језеру које се налази у истоименој пећинској дворани.

Спелеолози Друштва младих истраживача „Владимир Мандић Манда" који су истраживали један од бочних канала пећине, спазили су три лобање и неколико костију у води о чему су обавестили археолога Владимира Пецикозу.

Пецикоза и колега су потом у песковитом муљу, на дну подземног тока реке Бање која извире из Петничке пећине, пронашли више скелета.

„Они су вероватно прво били положени на такозваној клупи, природном феномену, односно стени повезаној са бочним зидовима дворане испод које је пролаз.

„Међутим, у неком тренутку, вероватно услед земљотреса, дошло је до одваљивања велике стене са таванице која је приликом пада девастирала већи део клупе и једноставно се распала у низ већих комада, па је тај материјал склизнуо", објашњава археолог Пецикоза.

Пронађена је и одређена количина фрагмената керамичких посуда због којих истражитељи верују да су тела у гробницу похрањена крајем четвртог, „али извесније у петом или почетком шестог века".

Због тога су, каже Пецикоза, ова сазнања од изузетног значаја јер у Европи нема „у оволиком броју дефинисаних гробница у пећинским системима".

„Знамо за такве појаве из трећег века на подручју Словеније и Хрватске, али не за и пети или шести", додаје археолог.

Тачан временски период из кога потичу пронађени скелети биће у потпуности познат крајем јануара када стигну резултати датовања.

Пецикоза каже да су на два скелета уочени трагови трепанације - хируршког захвата којим се из лобање пушта крв како би се смањио притисак на мозак повређеног, а који је карактеристичан за „источне народе који су овде долазили у периоду великих сеоба".

Истраживачима је откриће гробице важно јер може да постане „део слагалице" - раније је испред Петничке пећине откривена некропола са шест скелета с краја четвртог века, док је у једној дворани пронађено сакрално место са керамиком, новцем и скелетом новорођенчета.

„Тај материјал припада черњаховској култури која је битисала на подручју данашње Украјине и јужне Русије.

„Тако се сада полако склапају коцке. Предстоји да урадимо генетичке анализе свих индивидуа да покушамо да видимо да ли постоји нека веза", закључује Пецикоза.

У даљим истраживања, спелеолозима Друштва младих истраживача „Владимир Мандић Манда" и археолозима Истраживачке станице Петница, прикључио се Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву, који је сада носилац пројекта.

Зуби неандерталаца

До сазнања о потенцијалном сусрету неандерталаца и тадашњег становништва са Блиског истока пре 300.000 година археолози су дошли у априлу.

У пећини Велика Баланица у Сићевачкој клисури код Ниша пронађена су три зуба одраслог неандерталца и један дечији.

„Ови зуби нам показују да се морфолошки пандани најранијих неандерталаца који су живели у Шпанији пре 430.000 година на територији данашње Србије јављају пре око 300.000 година.

„Налази нам показују и да су неандерталци као врста почели тада да се шире са запада на исток", рекао је раније Предраг Радовић, један од чланова међународног тима стручњака из Канаде и Србије и асистент на Филозофском факултету у Београду, за ББЦ на српском.

У научној студији објављеној у часопису Journal of Human Evolution(Часопис о људској еволуцији), наведено је да су ово најстарији фосили неандерталца у источној Европи и други најстарији у Србији.

Претходно је 2006. у оближњој пећини Малој Баланици пронађена доња вилица фосила човека стара више од 400.000 година.

Зуби из Велике Баланице пронађени су заједно са траговима огњишта и каменим алаткама за обраду коже.

Више од 100 ранохришћанских гробова код Ниша

Уместо багера и кранова на једном градилишту у нишком насељу Јагодин мала летос су освануле лопате, длета и други археолошки алат.

После неколико месеци истраживања, на парцели у Пантелејској улици где је требало да никне стамбена зграде, откривено је више од 100 гробова из ранохришћанског периода, из четвртог и петог века.

Међу њима је и 13 зиданих гробова, пет правих гробница, четири засведене и једна новог типа, рекао је Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика културе у Нишу.

Он је такође нагласио да „оваквих некропола у Србији просто нема" и да се „овакав светски налаз пронађе једном у 50 година".

„Наравно да има римских и ранохришћанских гробница на разним локалитетима у Србији, али у оволиком броју и оволики број различитих типова гробних конструкција и гробница у Србији немамо на другом месту", рекао је он за Блиц.

На локалитету од око 500 метара квадратних посебно се истакла гробница која подсећа на пирамиду због чега би Ниш, додао је, могао да добије још један симбол - Тутанкамона из Наисуса.

Археолог је навео и да је пронађена и спаљена гробница, „готово сигурно неког паганина који је, вероватно, из протеста затражио да буде сахрањен по тим обичајима".

Откривен је и скелет са вештачки деформисаном лобањом, што је карактеристично за германска племена, вероватно народ Гепиди.

Новооткривени локалитет је део далеко веће некрополе Наисуса која је предмет истраживања последњих 130 година и протеже се широм Јагодин мале, од бивше фабрике Нитекс до Тврђаве, односно од обале Нишаве до порте Пантелејске цркве.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски је најавила у октобру да би археолошко налазиште у Јагодин мали могло да постане музеј на отвореном, а да се инвеститору понуди друга локација за зидање стамбеног објекта.

Кошнице, сахране и одсечене главе на планираном ауто-путу Лозница-Рума

Покрај реке Саве, на делу плодне сремске равнице, уместо жита, али и саобраћајнице, прошле године никла су интересантна археолошка открића.

На траси планираног ауто-пута Лозница-Рума, на локалитету Аџине Њиве у атару села Кленак, пронађени су материјални остаци из различитих епоха - од млађег каменог (неолита) и бакарног доба, до келтских и римских трагова.

Археолози су на овом налазишту открили делове кошница које припадају старчевачкој култури, што значи да су се у овом делу Србије, њени прастановници бавили пчеларством пре 8.000 година.

„Знамо да се мед користи од старијег каменог доба, међутим претпостављало се да је у питању сакупљање дивљих кошница, коришћењем меда у природи", рекао је раније археолог Мирослав Кочић за ББЦ на српском.

Нова открића су тако бацила сумњу на претходна тумачења.

На безмало 56.000 квадратних метара истраженог простора пронађени су још и бројни остаци винчанске културе - куће, пећи, одбрамбени ровови и остало.

Дошло се и до тражених података о винчанским сахранама на основу посмртних остатака који су до сада откривени на још, како кажу археолози, свега два места у Србији.

Даљим анализама, научници би могли да склопе „делове слагалице који им недостају како би потврдили друге хипотезе о Винчанској култури", а моћи ће такође да утврде и чиме су се Винчанци, између осталог, и хранили.

„Видећемо шта ће показати анализе, јер је стање костију специфично, прелиминарно указује да су дуго били изложени, што је можда био део ритуала сахрана", навео је Кочић.

Поред кошница и остатака винчанске културе, на овом локалитету пронађене су и одсечене људске главе из бакарног доба, оловне иконе подунавског коњаника, као и економски комплекс за прераду житарица и њихово складиштење из доба Римљана.

Надгробна плоча на Руднику

Подно некадашње вулканске купе Острвица, једног од врхова шумадијске планине Рудник код Горњег Милановца, приликом овогодишњег истраживања раније откривене средњовековне цркве, пронађене су ктиторске гробнице и надгробне плоче.

Међу њима је и мермерна плоча витеза Жарка, у коју је уклесано његово име на ћирилици и грб овог властелина из 14. века.

„Он је веома занимљив као иконографско решење, али у себи садржи све елементе - од шлема, перјанице, свих детаља, као и име самог покојника.

„Тако да нема дилеме да и сам припада том истом времену", рекао је за РТС доцент Дејан Радичевић са Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду.

Сасвим случајно је откривена и камена гробница са малим улазним ходником и плафоном „на две воде", карактеристичним за период раног хришћанства.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]