Археологија, Србија и Виминацијум: Вековима стари бродови који су изненадили научнике

Неколико бродова и чамаца вековима је било насукано седам метара испод површине земље док их, мимо свих очекивања, марта прошле године, из глинене замке нису ослободили радници на угљенокопу термоелектране у Костолцу.

Убрзо су се на лицу места нашли археолози који су откопали њихове мање или веће делове, а затим их пренели у оближни археолошки парк Виминацијум на даља истраживања.

Потпомогнута радом других научника, наступила је година разних испитивања, да би у последњих неколико месеци дошли до резултата који су их изненадили - пловила припадају различитим временским периодима, мереним у вековима.

„Просто невероватан сплет околности да имамо такав један континуитет на том месту", каже за ББЦ на српском Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду и руководилац научног пројекта „Виминацијум".

Старост бродова се креће од првог века пре нове ере, па све до периода између 15. и 17.

Археолози су наставили ископавања на овом простору и ове године.

„Не знамо да ли ће бити још тога, али је и ово сасвим довољан број", додаје Кораћ.

Шта су археолози ископали?

Пловила су пронађена на делу површинског копа Дрмно, недалеко од Костолца и римског Виминацијума.

„Он има један широки фронт од три километара, тако да смо их на том широком простору, на тим нивоима и дубинским котама налазили како је коп напредовао", објашњава Кораћ.

Откривени су остаци укупно седам бродова и моноксила - чамаца од једног дебла, који ће моћи да се реконструишу.

Посебну пажњу је привукао део брода дуг 12 метара који је готово у целини ископан.

Према сазнањима археолога, пре него што га је машина површинског копа оштетила, брод је био дугачак 19 метара и широк око 2,5 метра, што му је некада омогућавало да превезе 25 људи одједном.

Ископани су и поједини моноксили дуги више од два метра који ће такође моћи да се реконструишу.

Нова открића и нове енигме

Пошто су пловила пренета у простор археолошког парка Виминацијум, уследио је низ озбиљних истраживања у које су укључене многе институције и научници из других области.

Последњи су пристигли резултати анализе дрвета од којег су пловила направљена и тако покренули многа питања, а истраживаче оставили у чуду.

Археолози су првобитно сматрали да бродови припадају истом периоду, али су их резултати мерења методом радиоактивног угљеника демантовали.

Испоставило се да бродови и чамци нису исте старости.

„Овај метод подразумева мерење количине радиоактивног изотопа Ц14, која уз познавање времена његовог полураспада, говори о томе колико је времена протекло од смрти организма, у овом случају од сече дрвета", писао је Кораћ.

Истраживачима је, додаје, посебно био интересантан брод из првог века пре нове ере јер указује да је можда реч о „најстаријим сведочанствима римског присуства на овом простору" или о пловилу „преримског становништва".

„До сада је уврежено мишљење било да су Римљани дошли у овај крај у првим деценијама првог века нове ере.

„Додуше, у старијој литератури неки од истраживача су тврдили да се то још десило за време римског војсковође Краса, негде у првом веку пре наше ере, што можда ови бродови осветљавају", истиче археолог.

Виминацијум је био главни град римске провинције Горње Мезије и један од најзначајнијих легијских логора на Дунаву, који је постојао од првог до седмог века.

На овом месту, неколико километара од Костолца у источној Србији, данас се налази археолошко налазиште и парк.

Поред античког брода, пронађени су и они који су пловили од седмог и деветог века, што представља посебну енигму за научнике, јер се о том периоду на овим просторима веома мало зна.

Најмлађа ископана пловила потичу из периода између 15. и 17. века.

Иако обухватају различито раздобље, Кораћ каже да имају занатски сличан начин градње и прављења бродова.

Дунаве, мој Дунаве

Пловила су пронађена на дубини од седам метара, што је испрва такође збунило археологе.

„То би одговарало неки дубљим археолошким слојевима имајући у виду да се римски Виминацијум налази готово у ораничном слоју", наводи Кораћ.

У помоћ су притекли палеогеоморфолози и други научници, па се убрзо испоставило да се ради о некадашњем рукавцу Дунава.

„Ту је била велика лука и очито да је у оно доба и данас је Дунав био жива саобраћајница кроз коју су пролазили многи бродови", додаје археолог.

Вековима затрпана пловила је од зуба времена сачувао речни нанос који се ту формирао.

„Тај слој наплавине је представљало срећну околност за бродове и моноксиле јер су тако у условима глинозне земље, без присуства ваздуха, успели да се очувају."

Тако су очуване и гвоздене кламфе које су биле приковане у даске на бродовима.

Шта даље?

Бродови и чамци су сада смештени у оквиру „Мамут парка", у „контролисаним микро условима".

„Они просто захтевају то да не би дошло до пропадања, пре него што кренемо у озбиљне конзервације", истиче Кораћ.

Каже да су за „прву заштиту и превентивну конзервацију" већ добили четири милиона динара од Министарства културе.

Последњих месеци је остварена сарадња и са Институтом за нуклеарне науке „Винча" који ће зрачењем гама радијацијом делове бродова „ослободити од микроорганизама, наслага и прљавштине" што ће спречити њихово пропадање.

Даљи планови су реконструкција бродова и њихово стављање на постаменте „када буду прошли све елементе конзервације".

Идеја је и да се у наредном периоду у оквиру Археолошког парка Виминацијум, направи први Музеј бродова.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]