Србија и археологија: У сремској ризници пронађени винчански гробови, 8.000 година старе кошнице и келтски накит

Дуж трасе планираног аутопута Лозница-Рума, на њивама у плодној сремској равници у Војводини, пре путара и ратара, пуне руке посла имали су археолози.

На сат времена вожње од Београда ка Шапцу налази се ново археолошко налазиште у селу Кленак, али и низ других дуж реке Саве, на простору од 56.000 квадратних метара.

У овом, једном од већих ископавања у историји српске археологије, пронађени су остаци из готово свих епоха - од млађег каменог, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњевековних држава, све до данашњих дана.

„Најзначајнији податак који смо пронашли је онај о винчанским сахранама.

„Ово је трећи локалитет у Србији са скелетним материјалом који је досад представљао једну од мистерија Винчанске културе", каже арехолог Мирослав Кочић за ББЦ на српском.

Делови слагалице који су недостајали

Тако ће научници на основу људских остатака, њиховог раста, пола и ДНК анализа моћи да утврде чиме су се Винчанци хранили и каквог су били здравља.

„Сада те анализе коначно можемо да обавимо на хуманом материјалу.

„То су били делови слагалице који су нам недостајали да бисмо потврдили друге хипотезе о Винчанској култури", каже Кочић, један од вођа истраживања.

Зна се да су Винчанци на простору Балкана живели готово хиљаду година, знали су за основу термоизолације приликом градње кућа, били су врсне занатлије, керамичари и трговци, имали су развијену културу становања, живели су у друштвима, која су, можда, функционисала по принципу једнакости.

Иако научници Винчанску културу истражују више од једног века, дуго их је мучило питање где су им посмртни остаци који су сада откривени на више места.

Неколико их је пронађено у Аџиним Њивама, код Кленка.

„Важно је да видимо чиме су се хранили, да ли су се различито храниле посебне групе људи.

„Видећемо шта ће показати анализе, јер је стање костију специфично, прелиминарно указује да су дуго били изложени, што је можда био део ритуала сахрана", каже Кочић.

Могуће је да су покојнике једно време после смрти држали неукопане.

Остаци ове културе пронађени су на широком простору који данас обухвата делове Грчке, Бугарске, Румуније, Мађарске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе и целокупне територије Србије.

Постојала је релативно дуго, у периоду касног каменог доба од 5300. до 4500. године пре нове ере.

На седам километара од Кленка, налази се и други локалитет Гомолава Хртковци.

На том локалитету простирала се неолитска варошица са уређеним улицама, чији је само део откривен овим ископавањима, а престаје да постоји 2.000 година пре изградње пирамида у Гизи.

Старчевачке кошнице

Међу најзанимљивије налазе спадају модели кошница који припадају још старијој Старчевачкој култури, која је цветала између 6300. и 5350. године пре наше ере.

То указује да је Срем био једна од колевки пчеларства још пре осам векова.

„Пчеларство је јако занимљив феномен, археолошки и антрополошки.

„Знамо да се мед користи од старијег каменог доба, међутим претпостављало се да је у питању сакупљање дивљих кошница, коришћењем меда у природи", каже Кочић.

Последња открића бацају ново светло на та тумачења, без обзира да ли су старчевачки фармери међу најстаријим пчеларима у историји или је било и старијих колега.

„Поента да је да су пчеле и људи живели у симбиози много пре него што смо мислили.

„У ери климатских промена је јако битно да се присетимо да ми нисмо јуче почели да мењамо природу, већ је мењамо од праисторије", каже Кочић, додајући да се данас дешава да пчеле масовно умиру.

Старчевачка култура припада периоду старијег неолита и захватала је подручје централног Балкана.

Добила је име по значајном налазишту у близини село Старчево, осам километара од Панчева, које лежи на левој обали Дунава.

На овом локалитету откривене су јаме-земунице елипсоидног и кружног облика, пречника 2-6 метара, у којима су људи млађег каменог доба живели.

У самом насељу је међу земуницама откопано неколико гробова са покојницима у згрченом положају.

Поред великог броја каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика старчевачке културе групе су бојене посуде и фигурине.

Келтски беочузи

Археолози су у Срему пронашли и одсечене људске главе из бакарног доба које су вероватно ритуално ту похрањене, као и остатке келтске културе.

Келтска племена су вековима владала великим делом средње Европе, све док их Римљани нису покорили.

У периоду од 2000 година пре нове ере, до првог века пре нове ере племена која су кренула са простора данашње Велике Британије и севера Шпаније стигла су на исток, до Трансилваније и Црног мора.

У тим сеобама насељавали су и Балкан.

Њихова култура се препознаје по специфичним керамичким посудама, сиво печеним, али и посебној врсти огрлица које су попут несастављеног круга, такозвани торкеси.

„Нарочито се издвајају налази накита, отворених торкеса или беочуга који се носе око врата од дебелог метала, има их сребрних, златних, гвоздених, бакарних", каже археолог.

Која је симболика таквог накита није до краја познато, а постоје различита тумачења.

„Колега Тимоти Тејлор са Универзитета у Бечу торкесе интерпретира да су Келтима служили да говоре да нису робови, јер су робови носили беочуге око врата за које су везивани ланци", наводи Кочић.

Средњевековна црква скривена испод њиве

У бројним археолошким ископавањима протеклих месеци били су ангажовани и стручњаци Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица.

На траси будућег аутопута Кузмин-Рача, у сремском селу Вишњићево, забележили су значајне налазе, каже Љубиша Шулаја, директор Завода, за ББЦ на српском.

„Пронашли смо комплетно очуване остатке цркве, темељне зоне, оцртан и олтарски део и део звоника, са масивним зидовима преко метар дебљине и 180 гробова у близини", каже Шолаја.

Остаци цркве се налазе у близини ушћа реке Босут у Саву, на месту где је доскоро била њива.

Не зна се када је тачно богомоља изграђена, а вероватно је разорена у некој од најезда Турака у 15. или 16. веку.

„Мађарски извори помињу у 12. веку постојање цркве, тачно је лоцирана километар од ушћа Босута у Саву, а уз реку Босут помиње се манастир Свете Анастасије.

„Тај манастир је био филијала манастира Светог Димитрија у тадашњем Сирмијуму, по ком је Митровица добила име, и помиње се као грчки јер се у то време источна црква звала грчка, а не православна", каже Шулаја.

Као место наводи се село Грк, што је старо име за Вишњићево, додаје.

Врло плитко, испод ораница, пронађени су и разни новчићи, делови керамике и накита, који ће после анализе стручњака вероватно дати прецизније податке о открићима.

Истраживања су спроведена у сарадњи Коридора Србије, грађевинске фирме АЗВИРТ Србија, Археолошког Института у Београду, Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица и Музеја и општине Рума.

„Савска греда је невероватно богата археологијом и представља изгледа једну ризницу целом дужином.

„То је једно од најбољих места за насељавање у праисторији и каснијим периодима", истиче Кочић.

Погледајте видео: Овако су изгледали древни Египћани

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]