Животна средина, рециклирање и Србија: Шта показује Срдина јединствена интерактивна мапа рециклаже

Девојчица дуге црне косе, ученица трећег разреда основне школе, све учесталије примећује негативне промене у сопственом окружењу.

Уместо смеха, на њеном лицу све чешће се појављује љутит и намргођени поглед, јер природа у којој ужива све мање подсећа на ону са часова Природе и друштва.

Чисте реке и паркови заменили су призори отпада, док у ваздуху осећа мирис смрада и паљевине, због чега се срди, па отуда и надимак Срда.

Она је заштитни знак платформе за заштиту животне средине на којој се поред најновијих информација о природи, храни, ваздуху, енергији и отпаду, налази и прва интерактивна мапа - Где рециклирати.

„На мапи се налазе места у Србији где се може предати отпад за рециклажу.

„Желели смо да пружимо информације свима који желе да учествују у рециклажи, а нису знали где је то могуће, али и да подстакнемо оне који раније нису били заинтересовани да предају отпад", прича Сузана Обрадовић, идејни творац мапе за ББЦ на српском.

Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да се у Србији годишње генерише више од 11 милиона тона отпада.

Од 831.000 тону комуналног пластичног отпада између 2017. и 2019. године, у Србији је рециклирано 14.000 тона, односно тек два одсто, показује истраживање о управљању пластичним отпадом Државне ревизорске институције.

Где се која врста отпада рециклира?

Многи би желели да рециклирају, али не знају где.

Сузана Ђелић из Ниша, града на југу Србије, већ неко време разврстава највећи део кућног отпада.

Али, каже, испред зграде у којој станује постављени су само контејнери за пластику и стакло.

„Требало би испред сваке зграде поставити контејнере специјализоване за сваку врсту отпада.

„Додатни проблем је и мањак обичних канти у парковима и шеталиштима", прича Ђелић за ББЦ на српском.

Недостатак прецизних информација где и како рециклирати био је, према речима Сузане Обрадовић, један од мотива за прављење платформе.

Поред разговора са локалним самоуправама и јавним комуналним предузећима обилазила је и терен са тимом.

„Велики број локалних самоуправа није започео процес примарне сепарације - раздвајања.

„Београд смо мапирали обилазећи локације и пописујући тачна места контејнера за рециклажни отпад, позивали смо фирме да проверимо које врсте отпада сакупљају или рециклирају", прича Обрадовић за ББЦ на српском.

Амбалажни отпад као што су лименке, ПЕТ флаше, папир и картон, стаклена и тетрапак амбалажа могу да се одложе у рециклажне контејнере намењене за ове врсте отпада.

У Крагујевцу, Аранђеловцу, Нишу и Београду амбалажни отпад може да се одложи у рецикломате који су постављени на улицама док се у Зрењанину остављају паметни уређаји на јавним местима и у маркетима за сакупљање амбалажног отпада, додаје.

Батерије се могу одложити у радњама неколико трговинских ланаца, а електронски и електрични отпад може да се однесе у фирме које се баве сакупљањем или рециклажом, а ако је реч о већим уређајима фирме долазе на кућну адресу, појашњава Обрадовић.

Шта мапа показује и на који начин ради?

Поред сваког места на географској мапи Србије појављује се број.

Означава колико у том месту има локација где се различите врсте отпада могу однети на рециклажу.

Кликом на место „искачу" три иконице, различиитх боја.

Рециклажни контејнери на улицама, рециклажне канте у продавницама и јавним објектима, као и рецикломати и пресе означени су плавом бојом.

Иза жуте иконице крију се сакупљачке фирме, док зелени хексагон пружа информације о локацији рециклажних центара.

Кликом на било коју иконицу отвара се прозор на ком пише адреса, шта се скупља на тој локацији, како доћи до ње, а ако је иконица са сакупљачком или рециклажном фирмом ту је и назив фирме и њени контакт подаци.

„У претрази у падајућем менију може да се бира локална самоуправа и врста отпада - у понуди су локације за 24 врсте отпада - батерије, сијалице, лименке, папир, стакло, ПЕТ боце, електронски и електрични отпад, текстил, акумулатори, возила...

„На мапи у левом углу постоји стрелица, када се кликне на њу мапа показује најближа места за рециклажу спрам ваше локације", појашњава Обрадовић.

Отпад у бројкама

Србија је планирала да до 2020. године изгради 29 регионалних санитарних депонија, на којима се примењују технологије управљања отпадом, али је до сада изграђено свега 12.

На санитарним депонијама, где се примењују технологије управљања отпадом, осигурава се да животна средина минимално трпи због гомилања ђубрета.

Отпад се разврстава у пратећим постројењима на депонији, па један део одлази на рециклажу, други на биолошки третман и тако даље.

На дванаест санитарних депонија у прошлој години је одложено 850 хиљада тона комуналног отпада.

Комунални отпад, у који спада све што се баци у кућну или јавну канту за смеће, чини 2,3 милиона тона.

У 2021. години, у Србији је произведено 338 килограма комуналног отпада по глави становника.

Ипак, велика количина отпада и даље се одлаже на несанитарним и дивљим депонијама.

Према последњим подацима Агенције за заштиту животне средине из септембра 2022. број дивљих депонија у Србији је око 2656.

Чишћење простора дивљих депонија у 2021. години на 1486 локација није извршено ни једном, пише у извештају овог тела.

Међу очишћеним депонијама, одлагање отпада је настављено на 987.

О депонијама у Србији и њиховим ефектима на животну средину ББЦ је већ писао.

Који су горући проблеми са отпадом?

„Дивље депоније се само гомилају, Велики је проблем збрињавање грађевинског отпада и разних врста опасног отпада - спаљују се каблови широм Београда и широм Србије чиме се директно трују грађани и природа. Отпадно моторно уље завршава у земљи, води или у ложиштима.

„Скоро петина грађана, углавном у сеоском подручју, нема ни обичан контејнер", прича ауторка мапе Где рециклирати.

Сматра да недостаје одрживи систем управљања отпада и да се по хитном поступку примени у свим локалним самоуправама.

„Обезбедити инфраструктуру, радити на едукацији људи и применити казнену политику без изузетка.

„Ово веома брзо може да се примени, али недостаје најважније - жеља да се проблем отпада реши", каже Обрадовић.

И њена имењакиња из Ниша сматра да је свест о рециклажи недовољно развијена.

„Застрашујуће је што више има ђубрета око канте, него у самој канти.

„Проблем је што људи не верују у надлежне институције и не виде да се ишта ради на решавању овог проблема", прича 30-годишњакиња.

За јединствену мапу Ђелић није чула, али поздравља идеју.

„Било нам је потребно и драго ми је што је неко препознао значај рециклаже и одлагање отпада", Сузана Ђелић.

Можда вам ова прича буде занимљива

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]