Србија и ментално здравље: Како препознати зимску депресију и изборити се са њом

Померен је сат, дани су краћи, све је влажније и хладније, а празници, радост и романтика са пахуљицама и даље су далеко.

Једино су објективни проблеми исти као и претходних месеци.

Зато не чуди да се многи у тмурним новембарским и децембарским данима боре са мрзовољом, тужним мислима или осећајем безнађа.

Београђанин Душко Митровић осетио је протеклих дана промене расположења „из чиста мира".

Раније су овог 39-годишњака у јесењем периоду мучиле само алергије, а сада примећује и да му се „мало све смучило", попут чињенице да је Београд данима био међу најзагађенијим градовима на свету.

„Не знам да ли због новембра и тога, али некако ваздух је друкчији.

„Загађење је много веће него што је било и мислим да то утиче на депресију, поред свих других ствари", каже он.

Сезонски афективни поремећај представља тип депресије који долази и пролази са годишњим добима.

Такозвана зимска депресија, међутим, може утицати на људе у било које доба године, али је чешћа током зиме и више погађа жене него мушкарце, наводи се на сајту Британске здравствене службе.

Митровић лек против стреса налази у игри са ћеркицом и спорту, а то му је и посао - ради као кошаркашки тренер.

Води тренинге младима од 16, 17, 18 година и код њих је приметио одређене промене.

„Осети се и код деце, неки немир и агресија, а мени је дисциплина врло важна", каже Митровић.

Сезонски афективни поремећај погађа око три одсто укупне популације.

Доводи се у везу са недостатком сунчеве светлости и чешће се јавља у северним и скандинавским земљама, каже психијатрица Мирослава Јашовић Гашић.

Како препознати зимску депресију?

Овај поремећај се не разликује по симптомима много од свих других депресија, а „депресија је болест са хиљаду лица", каже Јашовић Гашић.

„Не мора то да буде увек губитак расположења који се види, али депресија јесте када више не можете да се радујете стварима које су вас чиниле срећном и задовољном.

„Долази до несанице, губитка апетита, код неких долази до више спавања, што је бекство у сан да се избегне суочавање са стварношћу, и до немогућности извршавања одређених обавеза", каже докторка.

Код тежих облика депресије, понекад људи немају воље да обаве свакодневне обавезе, попут устајања из кревета, туширања или облачења.

„Губитак жеље за социјалним контактима је један од симптома", каже Јашовић Гашић.

Шта су симптоми зимске депресије?

Извор: Сајт НХС - Британске здравствене службе

Шта доводи до сезонског афективног поремећаја?

Тачан узрок није утврђен, али се сматра да недостатак сунчеве светлости може довести до тога да део мозга који се зове хипоталамус не ради како треба и пореметити:

Јашовић Гашић, професорка Медицинског факултета у пензији каже да се зимска депресија „не може предвидети, као многе наше менталне поремећаје."

„Можете да је очекујете код људи који имају нека генетска оптерећења, где у породици постоје депресије или неке друге врсте менталних поремећаја или код оних који су имали велики губитак који би био тригер (окидач) и фактор да се депресија јави", каже она.

Такав губитак имала је пензионерка Душанка Прерадовић, која се осећа другачије последњих недеља, али јој ведрине и даље не мањка.

„Има промена посебно код људи који су мало начети са здрављем, а ја ту јесам.

„Психички не осећам промене, али ујутро осећам неке вртоглавице, мучнине, ту године чине своје и још ове године ми је супруг преминуо, па то све иде ка нерасположењу", каже Прерадовић.

Имала је и карцином и завршила је лечење.

„Не осећам мрзовољу, имам срећу да имам дивну децу да се поносим њима и они ме тако усреће", додаје ова 75-годишња Београђанка која је и прабака.

Како изгледа живот са сезонским поремећајем?

Керолајн Мекменамин, терапеуткиња за ментално здравље из Лондондерија, има сезонски поремећај од детињства.

Како је изјавила за ББЦ Северне Ирске, честа је заблуда да је то једноставно зимска депресија, подсетивши да Лана дел Реј пева о „летњој туги" (Summertime sadness), а ТС Елиот пише да је април „најокрутнији месец".

„Сви ми персонализујемо како се осећамо, верујући да сам то 'само ја', и зато не говоримо о томе", испричала је ова 33-годишњакиња за ББЦ.

„Зато је важно да све више људи широм света прича о томе, јер ће људи схватити да то нису само они, и да се заправо суочавају са врло уобичајеним стањем."

Керолајн симптоме сезонског афективног поремећаја осети сваке године у септембру, а бледе почетком пролећа.

„До тада, морам да пазим на ментално здравље", каже она.

„Како сам старија, све боље се сналазим јер сам схватила шта је то.

„Може се опипати та промена енергије и животне средине, а да не помињем да је септембар повезан са почетком школе, и то је оставило трајан утисак на мене, иако сам напустила школу пре много година", испричала је Иркиња.

Како се лечи?

Лечење овог поремећаја зависи од много фактора, а терапију је најбоље да препише лекар специјалиста.

Некима је довољно да више времена проводе на сунчевој светлости и вежбају редовно како би смањили ниво стреса, док ће другима бити потребан разговор са терапеутом или одређени лекови, попут антидепресива.

Некада је корисна и светлосна терапија, где се помоћу специјалних лампи надокнађује мањак сунчеве светлости.

„Главна моја порука за све оне који пате од зимске туге или депресије јесте да им је најлакши лек обична шетња напољу, а већина студија показује да је јутарње светло боље", изјавила је водећа светска стручњакиња из ове области Ана Вирц Џастис за ББЦ.

Ова професорка из Швајцарске говорила је за емисију „Верујте ми, ја сам доктор".

Најновија истраживања које је водила показују да терапија светлом помоћу посебних лампи може благотворно да утиче на успостављање дневног биолошког ритма, и побољша спавање, расположење и когнитивне способности.

Ипак, не значи да су сви којима се по кијамету и хладном времену не иде у шетњу или код пријатеља, већ само лешкари код куће, у депресији.

Могуће је да ће меланхолија или мрзовоља проћи саме од себе, објашњава психијатрица.

„Ако није било озбиљног спољног разлога, рецимо губитка посла или неког ближњег, само мора да прође известан период.

„Уколико симптоми трају дуго и ако их ваша околина примећује, обавезно се јавите лекару, а ништа вам неће бити ни ако се јавите раније.

„Мој је савет увек је: боље јавити се за помоћ, него не јавити се", закључује Јашовић Гашић.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]