Стоматологија и анестезија: Како је бол нестала

Бела стерилна просторија карактеристичног мириса, светло уперено у лице, непријатан звук омање бушилице и бол - тако они који зазиру од зубара углавном виде одлазак у стоматолошку ординацију.

Ипак, непријатном осећају који настаје током поправке или вађења зуба, деценијама на пут успешно стаје - анестезија.

„С обзиром на то да је прва асоцијација на стоматолога углавном бол или можда нека евентуална нелагода, анестезија заузима примат у модерној стоматологији, где је безболност пре свега императив, али и свакодневица", наводи доктор стоматологије Стефан Миленковић у писаној изјави за ББЦ на српском.

Ова медицинска метода којом се тренутно суспендује или ублажава бол код пацијента, многима који страхују од зубара - а и самим стоматолозима - умногоме „олакшава живот" још од средине 19. века, када је први пут успешно примењена.

Амерички стоматолог Вилијам Мортон је извадио зуб пацијенту употребивши етар 30. септембра 1846. године, да би петнаестак дана касније извео јавну операцију и показао како ова течност ублажава болове.

Он је 16. октобра у операционој сали Опште болнице Масачусетс, у Бостону, уклонио тумор пацијенту и тако увео анестезију у свет медицине.

Данас је готово немогуће замислити било какав озбиљнији хируршки захват, не само у стоматологији, без примене анестезије.

Општа и локална анестезија

Захваљујући напретку и достигнућима у области стоматологије и другим гранама медицине, одлазак код зубара данас не мора да буде трауматичан јер је бол могуће ублажити готово при свакој интервенцији, тврде лекари.

Главни разлог је употреба анестезије, како локалне, тако и опште.

Владимир Коковић, доктор стоматолошких наука, каже да се локална најчешће користи у „рутинским стоматолошким интервенцијама", док се опсежнији и хируршки захтевнији захвати изводе при општој анестезији.

„Примена опште анестезије изискује посебне услове у погледу стручности и опреме, стога се најчешће изводи у болничким условима", наводи у писаној изјави за ББЦ на српском овај специјалиста оралне хирургије и имплантологије који тренутно живи и ради у Дубаију (Уједињени Арапски Емирати).

Општа анестезија, каже његов млађи колега Миленковић, „потпуни је губитак осетљивости нерава, праћен ослабљеном свешћу".

„У стоматологији се користи ређе од локалне, а индикације су углавном веће хируршке интервенције, услед алергије на локалне анестетике, код пацијената са психичким тегобама, код особа са сметњама у развоју...", објашњава стоматолог Миленковић.

Изузетно је важно, додаје, да „постоје сви услови" за давање опште анестезије, односно да је присутан анестезиолог и да је опрема за реанимацију доступна.

Анестетик - супстанца, односно лек којим се постиже анестезија, даје се инјекцијом или инхалацијом (удисањем).

„Најпопуларнији лек који се може користити за општу инхалациону анестезију, а у мањим дозама изазива аналгезију (безболност), је азотни оксидул или гас смејавац", каже стоматолог Миленковић, власник једне стоматолошке ординације у Београду.

Додаје да овај гас, због тога што подстиче на смех, може изазвати и „психичку зависност", услед чега је „врло ограничене употребе код нас".

Доктор Владимир Коковић истиче да Америчка академија за дечију стоматологију азот-оксидулом сматра „ефикасном техником у редукцији анксиозности и бола код пацијената дечијег узраста".

Зато се, додаје, многе интервенције код „малих пацијената" изводе уз његову примену.

Ипак, у стоматологији се чешће примењује други тип анестезије - локална, углавном инјекцијом.

Коковић, некадашњи доцент на Стоматолошком факултету у Београду, каже да ова анестезија још од почетка 20. века представља „најприменљивију технику сузбијања бола при стоматолошким интервенцијама".

„Савремена фармакологија омогућила нам је да данас у понуди имамо различите типове локалних анестетика који омогућавају брзо постизање и дужи период безболности током интервенције", наводи он.

Стоматолог Стефан Миленковић каже да се локална анестезија разликује од опште пре свега по „начину примене и пољу деловања које је ограничено на локално ткиво".

„Локална анестезија се примењује за већи део вилице, за мање површине, као и за санирање само једног зуба", објашњава Миленковић.

Овим видом анестезије се, додаје, постиже „аналгетски учинак и где пацијент не доживљава више бол, али има осећај за притисак и температуру".

Како би се избегао бол на месту убода игле, она такође може деловати и „као површинска", a тада се наноси као гел или путем спреја.

Анестезија у пракси

Доктор Стефан Миленковић приликом стоматолошке интервенције првенствено примењује локалну анестезију - артикаин и лидокаин са адреналином.

„Користим их у свим ситуацијама - од поправки, које потенцијално могу изазвати бол, до компликованих вађења зуба.

„Увек када очекујемо да интервенција може изазвати нелагоду код пацијента", додаје.

Како пацијенту не би нанео никакву бол, посебну пажњу током интервенције обраћа на давање анестезије.

Сам процес се одвија тако што се, каже, прво изврши припрема „утрљавањем анестетика у виду гела и прскањем анестетиком у спреју", на самом месту убода.

„После неколико минута, посебним шприцом са изразито танком иглицом која се савија, убризгавамо локалну анестезију", описује Миленковић.

Пет минута касније, „поље деловања је потпуно безболно", те се може приступити поправци, вађењу или неком другом третману зуба.

Гас смејавац, етар, кокаин...

Људи су кроз историју на различите начине поправљали и вадили зубе, али и сузбијали бол.

За неутралисање бола или извођење операција су испрва, углавном неуспешно, коришћене различите методе и супстанце - биљке, опијати, алкохол, па и хипноза.

Доктор Владимир Коковић каже да је „традиционална кинеска медицина сугерисала и акупунктуру", док је у 13. веку примењивана техника удисања дима спаљеног бамбусовог дрвета.

„У једној циришкој ординацији у првој половини 19. века приликом екстракције зуба ангажован је оркестар који је свирао гласну музику покушавајући тако да скрене пажњу пацијенту са болне интервенције", наводи стоматолог.

Он сматра да су прва епохална открића наступила баш у овом веку, међу којима је и „примена инхалационе анестезије" што је омогућило „даљи развој хируршких и стоматолошких грана".

Прву неуспешну јавну презентацију примене анестезије азот-оксидулом, односном гасом смејавцем, током вађења зуба одржао је амерички стоматолог Хорас Велс почетком 1845. у Општој болници Масачусетс, у Бостону.

Операција је прошла катастрофално, а његов присутни колега Вилијам Мортон рекао је да је пацијент „вриштао од болова".

Мортон је 30. септембра наредне године, приликом вађења зуба употребио етар - синтетизован из мешавине сумпорне киселине и алкохола.

Пацијент је наводно тражио да га зубар хипнотише, али је доктор уместо тога употребио супстанцу за ублажавање болова.

Био је то увод у прву јавну и, за разлику од Велса, успешну демонстрацију употребе етра код операције тумора - 16. октобра 1846.

Овај датум се данас обележава као Међународни дан анестезије.

Пошто је етар имао недостатке - био је експлозиван, а пацијенти би често кашљали или повраћали док су га удисали, у Великој Британији заменио га је гас хлороформ.

Почетком 20. века у употребу су ушли и први локални анестетици - на бази кокаина, а анестезиолози су се појавили као посебна професија.

Етар се, према тврдњи британских лекара, и данас користи као анестетик, али је модерној верзији хемијски додат флуор.

Реакција пацијената

Реакције људи на анестезију су другачије јер је „праг толеранције на бол" различит, каже стоматолог Стефан Миленковић.

„Често примећујемо да ће мушкарци крупније грађе пре поменути неопходност анестезије пре самог рада, за разлику од особа женског пола које чешће буду заиста храбре.

„То је лични утисак, не треба генерализовати, али свакако пре самог третмана у ординацији ако постоји и мала шанса да се јави бол, уследиће детаљан разговор са пацијентом који ће довести до заједничке процене о неопходности анестезије", наводи 33-годишњи зубар.

Давање анестезије у појединим случајевима захтева посебне мере опреза, поготово ако је реч о деци или трудницама, а постоје и пацијенти који од ње могу бити изузети.

„Анестезија се не препоручује особама које имају историју алергијских реакција, одређене кардиоваскуларне болести, скорије претрпљени срчани или мождани удар, хормоналне поремећаје", истиче Миленковић.

Додаје да у тим случајевима анестезија може негативно утицати на сам процес стоматолошке интервенције, услед „преосетљивости организма".

Миленковић каже да су нежељене реакције ретке, али да су све ординације опремљене за пружање прве помоћи.

Савремена стоматологија

Од првог покушаја примене анестезије код стоматолошких пацијената пре више од 170 година до данас, ова медицинска дисциплина је вишеструко напредовала померајући границе.

Владимир Коковић каже да је синоним савремене стоматологије безболност.

Једна од новина је и давање локалне анестезије без употребе игала, као и јонтофореза - поступак давања локалне анестезије у дубље слојеве ткива применом благе електричне енергије.

Међутим, обе методе су показале недостатке у односу на „традиционалну технику".

Доктор Коковић живи и ради у Дубаију где је „можда мало више заступљена примена компјутеризоване стоматологије у коју се убраја и компјутерски контролисана апликација локалног анестетика".

„Овим је болност интервенције сведена на минимум", закључује стоматолог.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]