Стрипови и култура: „Лептирићи" - пољубац двојице тинејџера који је узбуркао емоције у Србији

Мршави дечак у црном оделу, тамне разбарушене косе, поспано зева и тумара ходницима гимназије на почетку школске године, тражећи његов разред.

„Кога то моје очи виде! Чарли Спринг", каже му професор који трен касније у учионици.

„Да видимо у коју сам те клупу сместио... А, да! Седећеш тамо, поред Николаса Нелсона."

Риђи момак широких рамена и заврнутих рукава кошуље, удобно смештен у клупи поред прозора, мирно је седео док није угледао Чарлија.

„Ћао", рекао је Чарли.

„Ћао", одговорио је Ник.

И свуда око њих полетели су - лептирићи, што је и назив графичке новеле ауторке Алис Оузман из Велике Британије, која је недавно први пут објављена у Србији.

Стрип „Лептирићи" (Heartstopper) бави се односом двојице тинејџера који прво постану пријатељи, а онда и нешто више, и веома је популаран међу ЛГБТ заједницом широм света.

„Први пут кад сам прочитала стрип била сам потпуно одушевљена - лепо је и романтизовано, са квалитетном причом, а и њихов однос је пресладак", каже уз осмех дрег краљица Декаденца.

Дрег краљица је израз за мушкарца који облачи женску одећу и тако наступа пред публиком, често са циљем забаве и поништавања родних норми.

Међутим, појављивање Лептирића изазвало је прилично бурну реакцију на друштвеним мрежама у Србији и појединим медијима, који су писали о „промовисању хомосексуализма деци".

Ратко Дмитровић, министар за демографију и бригу о породици у Влади Србије, изјавио је да се бави „заустављањем биолошког суноврата народа", да Лептирићи „промовишу нешто што не доноси нови живот".

Марко Михаиловић, директор Европрајда, који би требало да у Београду буде одржан од 12. до 18. септембра, на сличне оптужбе одговорио је да „не постоји идеологија хомосексуализма" и да је реч о „људској природи, не пропаганди".

„Да ли је здраво да се правимо да геј људи не постоје и да на тај начин омогућавамо наставак озбиљних проблема и насиља", навео је Михаиловић.

Припадници ЛГБТ популације управо у томе виде значај Лептирића, али и свих других садржаја који приказују геј људе.

„Увек је лепо је видети да постоје људи који су као ти", наводи Драгослава Барзут, књижевница и активисткиња за права жена и ЛГБТ особа, која је фан Heartstopper серије.

„То је посебно важно за оне који ће читати стрип или гледати серију, а тренутно одрастају... Да кажу себи 'јао, па са мном је све ок, постоји још неко ко се осећа као ја'."

О „Лептирићима" и представљености

„Чарли? Да немаш случајно марамицу? Пенкало ми је... Ум, експлодирало", каже Ник, прстију скроз умазаних у мастило.

И полако су почели да се упознају.

Ник је рагбиста, Чарли свира бубњеве, али и брзо трчи, па је уз помоћ друга из клупе постао део школског рагби тима.

А онда, у неком тренутку, Чарли је морао себи да призна: „Заљубио сам се у стрејт дечака".

Стрип се управо бави стандардним тинејџерским мукама, попут првих љубави, што је Предрага Аздејковића из Геј лезбејског инфо центра подсетило на његове тинејџерске дане.

„Крене пубертет, хормони полуде, полудиш и ти, па код свих крену прва заљубљивања, а у кога другог ако не у другаре из школе са којима имаш највише контаката", каже Аздејковић, који је и гледао серију и читао стрип.

Авантуре Чарлија и Ника почеле су да настају 2016. и то прво на интернету, где је Алис Оузман објављивала стрип, што јој је донело велики број пратилаца и милионе прегледа.

Преко интернета је прикупљала и новац за штампано издање, које је светлост дана угледало 2019, уз помоћ издавачке куће Хачет чилдренс груп (Hachette Children's Group).

У Србију је стигао преко издавачке куће Спектар књига, која се бави ЛГБТ+ садржајем.

„Најважнија ствар код читања Лептирића јесте што нормализује ЛГБТ популацију, нарочито у том млађем добу, које може да буде врло усамљено стање", каже за ББЦ Ана Чомор из Спектра.

„Лептирићи тако испуњавају рупу која ми је недостајала у детињству - да видим геј романсу међу ликовима који су мог годишта и узраста."

Стрип критичар Никола Драгомировић наводи да Лептирћи нису ни први ни последњи стрип који се бави том тематиком.

„Ни по чему није посебно значајан, јапанских манги са истополним љубавним везама и свиме што иде уз то има на десетине, ако не и стотине", указује Драгомировић.

„У америчком мејнстриму су бројни суперхероји дефинисани као геј и бисекс особе, то није ништа ново."

Један од први геј суперхероја био је Нортстар (NorthStar), издавачке куће Марвел, који се појавио још крајем седамдесетих, док су све чешће вести о ЛГБТ верзијама и најпопуларнијих јунака, попут Супермена, Спајдермена, Капетана Америке или Робина.

„То је просто установљена нормалност, нешто на шта не треба посебно обраћати пажњу, посебно ако те ствари нису битне за наративни део стрипа", сматра Драгомировић.

„Већи је проблем што се људи некада осећају посебно револтирани што њихов омиљени јунак може да лети, а не може да буде геј - као да је то важно."

Погледајте видео: Први пут са мамом на Прајд у Србији

Ипак, припадници ЛГБТ заједнице кажу да им је то веома важно.

„Моја генерација није имала ту привилегију да одраста уз отворено геј ликове - гледали смо 'Несташне године' (Heartbreak High) и морали да хетеросексуални образац те серије претварамо у ЛГБТ", наводи Барзут.

„Младима који данас одрастају је то много лакше, све им је дато у том облику, чиме се добија легитимитет да је то како се ти осећаш некако друштвено прихватљиво."

Тек касније се, додаје, почетком двехиљадитих, појавила серија „Женске приче" (The L Word), која се бави лезбејкама и која је доста утицала на њу и њену генерацију.

Аздејковић све то пореди са ситуацијом када се у холивудском филму појави неко из Србије, па се људи са ових простора одушеве.

„То је свима потребно, а нарочито младима који нигде око себе не виде ЛГБТ људе, већ искључиво преко интернета, телевизије, филма, серија и других продукта масовне културе", каже он.

До сада су објављена четири дела Лептирића, који су продати у више од милион примерака широм света, а ове године на Нетфликс је стигла и серија.

„Кад се појавила серија пријатељ ми је рекао да морам обавезно да гледам, али ја нисам хтела, мислећи да је то опет нека тужна квир драма, а на крају сам се потпуно заљубила у причу", наводи Декаденца уз осмех.

Како каже, Лептирићи се „не баве тешким и озбиљним темама", али није ни поента у томе, већ у „романтичном и слатком садржају, примеру идеалног односа двоје квир људи".

Исто сматра и Аздејковић.

„Сви треба да стреме ка томе да њихова љубав личи на љубав Чарлија и Ника, јер је она стварно феноменална.

„Како воде рачуна један о другом, осећањима, брину се... То је помало нестало у геј заједници, нарочито мушкој, па су тај стрип и серија нешто попут враћања романтике", каже Аздејковић.

Одрастање у стрипу и одрастање у Србији

„Па, почело је прошлог септембра", пише Чарли Нику у поруци, отварајући се о свом животу.

У неколико стрип прозорчића, обојених тамнијом бојом, присетио се увреда и напада, који су га вребали са свих страна зато што је геј.

Ту је био и један „мислим да га баш малтретирају, али шта је очекивао" коментар.

Аздејковић и поред тога каже да његово одрастање није било ни налик Чарлијевом.

„Радња Лептирића се дешава у далеко толерантнијој средини, о томе сам ја само могао да сањам", наводи Аздејковић.

Декаденца каже да је „била привилегована" тиме што је одрасла у Београду, у окружењу које је мање-више било прихватљивије према свему другачијем од просечног.

Ипак, додаје, ствари попут физичког и психичког злостављања и те како постоје.

„То је све врло стварно, због чега су овакви стрипови важни - да људи виде да може другачије и стреме угоднијем животу.

„Ако си у неком малом месту, где нема шансе да те прихвате, наћи ћеш начина да одеш негде где ће те прихватити... Знаш да постоји боље, да је то могуће."

У недавном извештају организације „Да се зна" наводи се да је током 2021. за 40 одсто повећан број напада на ЛГБТ+ особе у односу на претходну годину.

„Оваква структура указује да је насиље и даље највећи проблем ЛГБТ+ заједнице, док се дискриминација дешава у мањој мери или је у мањој мери препозната као проблем вредан пријаве", пише у извештају.

Драгослава Барзут сматра да слично пролазе сви који су иоле другачији: „Довољно је да се као дечак не уклапате у пожељни образац понашања и, на пример, имате дугу косу".

Њено детињство и одлазак у школу, присећа се, такође нису били пријатни.

„Не само због сексуалне оријентације, већ и зато што нисам могла да се уклопим у све те наративе - волела сам спорт, пратила НБА и тенис, о чему сам могла да причам само са дечацима, али они нису желели да се друже са девојчицама...

„Нигде нисам могла да се уклопим све до краја средње школе - тек сам после уписа факултета нашла неке људе који су слични мени", каже она.

У међувремену је појављивање Лептирића на полицама најпопуларнијих ланаца књижара изазвало и бројне негативне коментаре.

Владан Глишић, некадашњи функционер Покрета Двери и бивши народни посланик, изјавио је за телевизију Прва да је „спорна циљна група којој се књига обраћа".

„Деца у тој фази развоја нису сексуално одређена бића и не треба им уводити забуну.

„Ако им се пропагира хомосексуалност, постоји опасност да се заглаве у свом идентитету, а то не треба земљи којој треба подизати наталитет."

Чомор из Спектра каже да такви коментари нису били неочекивани, али и да их нису много узнемирили.

„Највише реакција је било изузетно позитивно, а и битно је да противници таквог садржаја буду свесни да он постоји, како би био нормализован", сматра Чомор.

Марко Михаиловић из Еуропрајда, током дебате са Глишићем, такође је рекао да треба уводити свест о постојању ЛГБТ особа, да хомосексуалност не може никоме да буде наметнута.

Притом, истакао је, није реч о обавезној лектири.

„Они који стрип критикују, ако воле децу и стало им је до породица, требало би да препознају значај садржаја који људима омогућавају да траже помоћ уколико имају проблем са идентитетом", сматра Барзут.

Брисање таквих садржаја, додаје, може код доведе до изолације и тешких последица.

„Деца која су другачија остају без могућности да буду срећна, а имају право на живот као и сви други... Па и ми који припадамо ЛГБТ популацији имамо неке породице."

Шта даље?

То нико не зна, као што са сигурношћу није познато ни да ли ће бити првог Европрајда у југоисточној Европи.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да Параде поноса неће бити, али организатори кажу да ће 17. септембра ипак изаћи на улице.

А какав је положај ЛГБТ људи у Србији?

Аздејковић „генерално види помак који је врло мали", али каже да се број случајева насиља над геј људима увек повећа када крену приче о Паради поноса.

Берзут наводи да је пре 15 година, када је почела да се бави активизмом, мислила да ће у будућности бити много боље.

Ипак, наставља, данас јој се чини да широм Европе и света долази до јачања деснице, ауторитативног владања и радикализације.

„У таквој атмосфери тешко је очекивати да ће угрожена мањина попут ЛГБТ заједнице у Србији моћи нешто да уради."

Декаденца је за то време оптимистична, иако сматра да се данас сав медијски садржај за квир људе своди на поруку - хеј, ми постојимо.

„Овакве ствари попут Лептирића доприносе томе да се неки будући нараштаји мењају.... Желим да верујем да ће бити боље, не знам шта бисмо радили без вере у то."

Код Чарлија су се ствари заиста промениле.

„Малтретирање је мање-више престало", написао је Нику после приче о свему кроз шта је прошао и њихово упознавање је настављено.

Убрзо су се нашли код Ника и играли Марио карт, па пустили филм, а који дан касније отишли и на журку.

Погледајте видео: Снимање ЛГБТ филма у ратом разореној Југославији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]