ЛГБТ и Србија: Шта је остало од Европрајда у Београду

    • Аутор, Марија Јанковић
    • Функција, ББЦ новинарка

Одлуку о одржавању Европрајда донеће Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Србије 96 сати пре планираног одржавања скупа, рекао је у суботу 10. септембра 2022. председник Србије Александар Вучић.

„Никад нећу разумети невероватну неодговорност оних који су од једне готово неважне теме, или теме која је важна само за један део друштва, направили крсташки рат", рекао је Вучић после одржавања седнице Савета за националну безбедност.

Иако су највиши државни званичници Србије најављивали су отказивање и одлагање Европрајда у Београду, таква одлука сигурно неће бити донета, рекао је раније Горан Милетић, један од организатора.

Министарство унутрашњих послова има право да забрани скуп 96 сати пре планираног почетка, односно до среде 13. септембра у 16 часова, али организатори после разговора са представницима власти такав исход не очекују, рекао је Милетић за агенцију Бета 5. септембра.

„Европрајд 2022 ће бити одржан према предвиђеном плану и програму", рекао је Милетић и три дана касније, 8. септембра, на конференцији за новинаре одржаној испред Скупштине града Београда.

После изјаве Александра Вучића, председника Србије, крајем августа да ће Европрајд „бити отказан или одложен", из Владе Србије су саопштили да мисле да тренутно не постоје безбедносни услови за одржавање овог догађаја.

Два дана касније, Ана Брнабић, председница досадашње и мандатарка за састав нове владе рекла је да „ни претходна влада ником ништа није забрањивала".

„То је више молба него што им кажемо: 'немојте да шетате'", рекла је Брнабић за Радио-телевизију Србије.

„Ради се о томе шта је у овом тренутку могуће и како чувамо нашу стабилност."

Председник државе је у уторак, 30. августа рекао да ће „одлуке Владе бити испоштоване", као и да „ако је забрањен неки скуп он остаје забрањен".

„Неће бити никаквих туча и никаквих сукоба", казао је Вучић на конференцији за новинаре и навео могућност одржавања скупова у затвореном простору.

Параде поноса забрањене су у Србији 2009, 2011, 2012. и 2013.

Ипак, одлуку о њиховој забрани званично није доносила влада или председник државе већ Министарство унутрашњих послова, према Закону о јавном окупљању, који регулише процедуру пријаве скупова и услове за њихово одржавање, каже адвокатица Катарина Голубовић.

„Уколико је организатор скупа незадовољан забраном, може да се жали Управном, па Уставном суду", додаје Голубовић за ББЦ.

Организатори Европрајда у Београду кажу да „јесу незадовољни, али изјавама политичара".

„Речи - отказати и одложити - не постоје у нашем речнику", каже Горан Милетић, један од организатора Параде поноса, за ББЦ.

„Чак и да шетњу забрани полиција, то више није на нама - људи ће се сигурно окупити из револта."

Милетић је 1. септембра изјавио да ће „у наредна два дана бити постигнут коначан договор с представницима државе о одржавању Параде поноса".

„Не очекујемо да ће МУП донети решење о забрани окупљања на отвореном простору", додао је Милетић, а преноси агенција Бета.

„Тренутно сви заједно радимо на томе да пронађемо решење како да се Европрајд одржи у најбољем реду. Ја сам оптимиста."

Европрајд је заказан за 17. септембар 2022, а уколико МУП одлучи да га забрани, то по закону мора да саопшти четири дана пре одржавања догађаја.

Поред саме шетње, од 12. до 18. септембра најављен је и велики број изложби, представа, филмских пројекција, журки, концерата и коктела, у склопу недеље Европрајда.

Организатори тврде да пратећи догађаји не могу да се забране.

Шта налаже закон?

Сви догађаји у Србији су дозвољени док се не забране, објашњава Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права (Јуком).

„Полиција нема овлашћење да дозволи одређени скуп, већ се подразумева мора да обезбеди одржавање", каже она.

„Она је надлежна за забрану, ако процени да одређени скуп може да изазове теже ремећење безбедности у држави."

За разлику од шетње, остали догађаји током недеље Европрајда, одржавају се у затвореном простору.

Њих тако није потребно унапред пријављивати нити тражити дозволу за одржавање, наводи се у Закону о јавном окупљању.

Ипак, саму шетњу организатор мора да пријави јер је на отвореном, објашњава Голубовић.

„Поред тога, ово је и догађај високог безбедносног ризика", каже адвокатица.

О забрани шетње одлучује, додаје она, полицијска станица МУП-а, у општини у којој се скуп одржава.

„Ако се догађај забрани, организатор може да поднесе жалбу у року од 24 сата и то МУП-у града Београда", каже Голубовић.

„Они имају опет 24 сата да се изјасне."

Уколико организатор не обавести јавност о забрани скупа или се не повинује одлукама надлежних, предвиђене су казне од 70.000 ди 120.000 динара, стоји још у закону.

Председник Србије рекао је да би Европрајд могао и да се одложи.

„Организатор може да мења и време скупа и место, али се то сматра новим скупом и требало би да се поднесе нова пријава", објашњава Голубовић.

Ако се организатори жале Управном суду, Голубовић каже да закон не предвиђа рок до када овај орган мора да донесе одлуку.

„Само једном је Управни суд поништио одлуку МУП-а о забрани окупљања", каже она.

„Било је то окупљање Српске радикалне странке 2018. у Хртковцима у Војводини".

'Литије за спас Србије' и молебан патријарха СПЦ Порфирија

Мирис тамјана ширио се централним београдским улицама другу недељу заредом док је велики број грађана и свештеника, од којих су многи у рукама носили иконе, шетало у знак протеста због одржавања Европрајда у главном граду Србије.

Најављено је још једно окупљање „у миру и са иконама", уколико одржавање шетње у оквиру Европрајда, заказано за 17. септембар, не буде забрањено.

Учесници траже „забрану промоције хомосексуалне и трансексуалне идеологије малолетницима", као и повлачење већ донетих закона и забрану доношења свих других закона који „ударају на хришћанске и породичне вредности".

Протесту су се придружиле и неке од десничарских група попут Народних патрола и политичких партија попут Двери и Српске деснице.

Протестна шетња завршена је испред Храма Светог Саве, где је у вечерњим часовима одржан Свенародни молебан за спас брака и породице који је служио патријарх Српске православне цркве Порфирије.

„За нас, православне хришћане, неприхватљива је ЛГБТИ+ идеологије. Не можемо да прихватимо наметање нових друштвених норми које није пропагирао Бог", рекао је Порфирије током 30-минутног говора по завршетку молитве.

Истакао је да је црква „против сваке врсте насиља, презира, мржње, прогона", посебно ако се „насиље чини у име цркве и Христа".

Шта кажу домаћи и страни званичници?

Отказивање Европрајда условљено је тежом ситуације у којој се Србија налази, рекао је у суботу Александар Вучић.

Описујући стање у Србији, Вучић је поменуо и енергетску кризу, која је настала поскупљењем енергената због рата у Украјини и санкција Русији, али и Косово, односно договор око коришћења личних докумената са Приштином.

„МУП Републике Србије 96 сати пре самог скупа донеће одлуку, а организатори имају после права да покрену спор.

„Ми смо забринути због безбедносне ситуације", рекао је Вучић.

Рекао је да је ситуација „тешка" и да држава не жели сукобе.

Објаснио је и да је неморално да „себи дајемо за право да шетамо где и кад хоћемо, а једној скупини то бранимо, као да то нису наши грађани".

Сви догађаји пре саме шетње, биће одржани, рекао је Вучић.

Владе Србије раније је саопштила и да би „поједине екстремистичке групе могле да искористе и злоупотребе овај догађај и вољу Србије да га организује, како би додатно повећале тензије и увеле Србију у нестабилност".

Два дана касније, мандатарка Брнабић је казала да држава не жели било коме да ускрати Уставом гарантована права, већ да је питање какве последице одржавање таквог скупа може да има по Србију.

„Мени је жао што је тако али нама је овај септембар 'савршена олуја'", казала је Брнабић.

Председник Србије је у уторак, 30. августа рекао да неће бити промене одлуке о забрани Прајда.

Могуће отказивање Европрајда изазвалао је реакције и страних званичника.

Ентони Блинкен, амерички државни секретар, позвао је Србију да омогући одржавање Еуропрајда.

„Слобода мирног окупљања и изражавања битне су компоненте здраве демокрације.

„Позивамо Србију да обнови своју преданост домаћинству #ЕуроПриде2022. ЛГБТQИ+ права су људска права", написао је Блинкен на Твитеру.

Власти Србије треба одмах да укину забрану и да раде са организаторима како би осигурале безбедност учесника, саопштила је међународна организација за заштиту људских права Хјуман Рајтс Воч, а преносе агенције.

Грејем Рид, директор програма ХРВ за права ЛГБТ особа, оценио је да одлука Владе Србије представља „срамну предају и имплицитно одобравање нетрпељивости и претњи противправним насиљем".

Шта кажу организатори Европрајда?

Из Министарства унутрашњих послова нису се обратили организаторима Европрајда поводом потенцијалног отказивања ове манифестације, рекао је Горан Милетић за агенцију Бета.

„Већ недељу дана чекамо да се МУП изјасни о забрани Европрајда, али осим бројних натписа у медијима, до нас ништа званично није стигло.

„Због тога апелујем на надлежно министарство да нам, као организаторима скупа који је подржала Влада Србије 2019. године, писаним путем доставе своје решење", навео је Милетић.

Напротив, како каже, у току су разговори са представницима власти разговарамо о „модалитетима шетње", која је планирана за 17. септембар у 17 часова и у којој ће учествовати 15.000 људи.

Додао је да организатори „неће одустати ни од једног дела Европске недеље поноса", а да Европску конвенцију о заштити људских права мора да поштује сваки потписник, па и Србија.

„Спремни смо на компромис и договор како би Европрајд протекао у најбољем реду и како би у свет отишла једна лепа и солидарна слика Београда и Србије", истиче Милетић.

Ни у једном тренутку није постојала идеја да се Европрајд откаже или помери, казао је он раније у изјави за ББЦ на српском.

„Не очекујемо да ће сама шетња и централни догађај бити на крају забрањени", каже Милетић.

„Али, ако се то и догоди, многи људи су нам већ јавили да ће они свакако изаћи."

Први Европрајд у југоисточној Европи, који би требало да се одржи 17. септембра у Београду, неће трајати само један дан.

Манифестација се одржава од 12. до 18. септембра, а током ове недеље отвориће се бројне изложбе, пуштати документарни филмови и представе.

Предвиђене су и међународне конференције и разговори, радионице, као и коктели, концерти и журке.

Сви догађаји биће посвећени теми права и живота ЛГБТ+ заједнице.

„Чак и да се шетња откаже, цела недеља ће се одвијати према плану", каже Милетић.

„Други догађаји и не могу да се откажу нити забране, јер се одвијају у затвореном простору."

Милетић је у четвртак потврдио да између ЛГБТ+ заједнице и представника Владе Србије постоје свакодневни разговори како да се превазиђу „најновије околности" и да се Европрајд одржи према планираном програму.

Додао је и да комуникација с највишим представницима републичке и градске власти ни једног тренутка није прекидана.

Организатори су најавили да због Европрајда у Београд долази око 20.000 људи, као и 15 посланика Европског парламента, заменица премијера Белгије, неколико званичника Европске уније и земаља чланица.

„Сви су чули изјаве председника Вучића и других политичара у Србији", додаје Милетић.

„Могу да кажем да су људи из иностранства који планирају да дођу шокирани изговореним и не могу то да схвате."

Сви са којима је Милетић разговарао „кажу да су ове проблеме са отказивањем шетњи имали некада давно, давно у сопственим земљама, али да су то одавно превазишли".

„Није ово први пут да нам долазе странци на Прајд, ми смо већ осам година нормално организовали овај догађај", додаје он.

„Верујем да ћемо и сада тако."

Виола фон Крамон, посланица Европског парламента и известитељка ЕУ за Косово, састала се у недељу са Аном Брнабић.

„Забрана Европрајда је неуставна и према српској и европској судској пракси у области људских права", рекла је Фон Крамон за ББЦ.

„Упркос основаним бригама за безбедност, ови поступци неће заменити поштовање људских права и поштовање највиших стандарда основних права."

Најава отказивања Европрајда, каже Милетић, није одвратила ни оне који су планирали да дођу, а нису активисти.

„Људи су овим изјавама само више мотивисани да дођу да нас подрже", наводи он.

„Нико нам се није јавио да откаже."

Погледајте видео: Снимање ЛГБТ филма у ратом разореној Југославији

Хронологија ЛГБТ+ права у Србији

  • 2001. Прва парада поноса ЛГБТ особа у Београду била је прекинута због напада екстремних десничара, навијача, којима су се нашли и представници Српске православне цркве;
  • 2004. Парада је отказана после мартовских немира на Косову и паљења џамија у Нишу и Београду;
  • 2009. Србија је донела Закон о забрани дискриминације, којим се забрањује дискриминација против ЛГБТ особа; Прајд је забрањен;
  • 2010. Више од 150 повређених и око 250 приведених због нереда у Београду, које су изазвали припадници десничарских организација на Паради;
  • 2011. Прајд је забрањен. Уставни суд Србије доноси одлуку да је забрана Параде Поноса из 2009. неуставна;
  • 2012. Усвојене су измене Кривичног закона којим је у закон уведена одредба о злочину из мржње и обавезна отежавајућа околност за кривична дела учињена из мржње због припадности полу, сексуалној оријентацији или родном идентитету;
  • 2013 Парада поноса је опет забрањена; Уставни суд доноси одлуку да је Прајд из 2011. забрањен противуставно;
  • 2014. Одржана је прва Парада поноса у Београду без инцидената;
  • 2021. Министарство за људска и мањинска права представило предлог Закона о истополним заједницама, али се после изјаве председника Србије Александра Вучића да такав закон неће потписати, о њему више није говорило.

Погледајте видео: Први пут са мамом на Прајд у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]