Србија, жене и имовина: Традиција јача од закона - више од 44 одсто жена се одриче наследства у корист брата

Сестра се одриче сопственог дела родитељског наследства у корист брата - звучи архаично, али се овакве ситуације и данас дешавају у Србији.

Иако Законом о наслеђивању сва деца имају једнака права на имовину родитеља, у готово 44 одсто случајева сестре ће сопствени део оставити брату, каже Јелена Ружић из Женског удружења колубарског округа (ЖУКО) за ББЦ на српском.

„Не можемо да кажемо да закон ради против жена, али је традиција очигледно јача у односу на закон. Патријахално васпитање је и даље заступљено и видљиво у Србији", додаје она.

У сеоским крајевима и даље влада стереотип да мушка деца остају на имању и воде рачуна о родитељима, јер женска деца удајом одлазе у туђу кућу, па не треба да учествују у подели родитељске имовине, наводи Зорица Мршевић са Института друштвених наука за ББЦ на српском.

„После Другог светског рата, мушки и женски наследници су изједначени, међутим заживео је обичај да се сестре одричу дела наследства у корист брата.

„Био је грех да се брату нешто узме, јер, ето, он се брине о родитељима", каже Мршевић.

Према подацима Републичког геодетског завода у Србији је евидентирано готово 25 милиона некретнина.

Свака шеста жена у руралним крајевима је уписана у катастар, док је на нивоу целе Србије свака четврта власница или сувласница неке некретнине.

Куће у којима жене на селу живе у 88 одсто случајева су у власништву мушкарца, а 84 одсто жена не поседује земљу.

Уз подршку UN Woman Serbia, ЖУКО је покренуо кампању „Колики је мој део" која женама треба да укаже да имају право да траже наследство и да га се не одричу.

У оквиру кампање нуди се бесплатна правна помоћ свим женама које желе да осигурају сопствени део наследства.

„И даље је тешко рећи - ја имам право, то ми следује"

Малина Станојевић је из Прибоја и пре десетак година основала је Удружење жена Сачувајмо село, које данас има око 50 чланица.

Како је и сама одрасла на селу, зна са каквим се проблемима суочавају жене у руралним областима.

„Покренуле смо удружење јер смо желеле да скренемо пажњу, да 'заголицамо друштво', да се уоче ти проблеми, јер су жене те које углавном вуку домаћинство", прича Станојевић за ББЦ на српском.

Главни проблем је, каже, што се њихов рад не признаје или се признаје, али недовољно.

„Када питате жену са села где ради, углавном ћете чути одговор да не ради нигде.

„Па, како не раде нигде, кад знам да оне раде и дању и ноћу, не могу да оду на одмор када желе", додаје.

Иако жене јесу свесне да имају право на наследство не само у браку него и код родитеља, Станојевић сматра да су традиционални стереотипи и даље присутни.

„И даље је тешко рећи - ја имам право, то ми следује.

„Навике су јаче од закона, њихово мењање је комплексан посао", прича председница удружења Сачувајмо село.

Други циљ удружења јесте да се подстакну жене на покретање сопственог посла како би саме зарађивале.

Полазна студија о предузетништву жена у Србији Марије Бабовић, објављена 2012. године, показује да су женама препреке за започињање посла психолошки фактори: недостатак самопоуздања јер не познају тржиште, али и прописе, као и страх од ризика да ће изгубити уложено.

Предузетнице из села углавном су средњих година и старије, средњег образовања, удате и имају децу.

Неједнакост мушкараца и жена у Србији

*Извор: Републички завод за статистику

Шта каже Закон о наслеђивању?

Не постоји разлика у половима - сва деца имају подједнака права на имовину родитеља.

Горан Ђорђевић, адвокат који се годинама бави породичним правом, каже да је главни проблем што „људи не знају сопствена права".

„Када се рецимо одрекнете дела који сте наследили то значи да и ваши потомци губе право на то, иако су по закону и они потенцијални наследници.

„У случају да не прихватате наслеђен део, они ипак задржавају право да учествују у оставинској расправи", појашњава адвокат.

Додаје да многи нису упознати са овим разликама, те му се често дешава да га клијенти питају да ли могу да траже део ког су се одрекли пре неколико година и да ли њихова деца могу то исто да учине сада.

Кратко каже да то није могуће.

„Звао ме је један човек, његова супруга има три сестре и све три су се одрекле наслеђених делова у корист јединог брата.

„Желео је да зна да ли ту нешто може да се уради, али закон је јасан - једном када уступите део не можете поново да га тражите", објашњава он.

Помаке примећује, али додаје да то није довољно.

„Још има случајева да се сестре одричу сопственог дела у корист брата, јер се то и даље сматра прихватљивим у друштву".

Кључно питање приликом куповине или продаје некретнина - Да ли сте у браку?

У Србији су 2018. усвојене измене и Закона о поступку уписа у катастар, по коме ако купујете стан, а у браку сте, тај стан ће бити укњижен и на мужа и на жену.

Према тим изменама, мушкарац више не може прода заједнички стан без писаног одобрења супруге. И обратно.

Зато нотари приликом куповине или продаје стана питају - да ли сте у браку.

„Пре неколико деценија било је тешко да муж приликом куповине пита жену да и њено име буде на власничком папиру.

„Углавном су се некретнине водиле на мушкарца, али данас је ситуација боља", објашњава адвокат.

То, међутим, није случај уколико су они ванбрачни супружници иако су по Уставу Србије изједначени са положајем оних који су у браку.

У том случају, на власничком папиру је само једно име.

Анализа Националне алијансе за локални развој (НАЛЕД) показује да 25 одсто мушкараца у Србији поседује стан, док је проценат жена које имају ту некретнину двоструко мањи.

Има ли решења?

Потенцијално решење Малина Станојевић види у превентивним разговорима са родитељима.

„Треба причати са њима, указивати на потенцијалне проблеме са којима женска деца могу да се суоче ако их лише наследства.

„Треба их подстаћи да за живота реше питање наследства", прича Станојевић.

Зашто?

Зато што проблем, како каже, настаје управо после смрти родитеља.

„Уколико жена и дође до дела који јој следује по закону, настају свађе, прекида се било какав вид комуникације са другим члановима породице.

„А оне само траже оно што им припада", наводи она.

Сличног става је и Зорица Мршчевић.

„Уколико се направи уговор пре смрти, онда сте фер према свима и не водите се неким слепим обичајима.

„Србија је била међу првим државама у којима је законом препознато да сва деца без обзира на пол имају права на део наследства, нема разлога да у 21. веку буде другачије", закључује она.

Погледајте шта је менструално одсуство: женско право или непотребно боловање

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]