Дунав: Зашто је велика европска река никад плића

Насукани отпад на никад већим обалама реке, пешчани спрудови где их дуго није било.

Ово је слика друге најдуже европске реке током једног од најтоплијих лета у скоријој прошлости.

Бродови Дунавом и даље могу да плове уз минимална ограничења, али у Министарству саобраћаја Србије наводе да багери раде на стварању услова за пловидбу.

„Узрок је мали обим падавина у последња три месеца", кажу у писаном одговору из Министарства ББЦ на српском.

Дејана Ђорђевић, ванредна професорка на катедри за хидротехнику и водно еколошко инжењерство на београдском Грађевинском факултету, појашњава да се нешто слично догодило пре четири године, када је био шестомесечни период суше.

Ниво Дунава у том тренутку био је мањи од метра, путнички бродови су стајали у месту, што је успорило транспорт терета.

„Ово није изненађујуће и дешава се и у другим држава у Европи, у Британији је већ критична ситуација", додаје она.

Дунав није једина река која се ових дана бори са ниским водостајем.

Немачка Рајна, један од кључних пловних путева у Европи, има сличан проблем, а предузећа која зависе од транспорта робе упозоравају да су близу затварања производње ако теретни бродови више не буду у могућности да приступе овој реци.

Зашто је важно да у речном кориту буде довољно воде?

У врелим летњим месецима, Дунаву не недостаје само кише већ и топљења снега још од претходне зиме.

„Воде из притока прехрањују Дунав, па тако имате поплаве које доносе велике количине воде које корито реке не може да прими, те се вода излива.

„Сада имате други екстрем, када не протиче довољно количине воде у речно корито и онда је оно делимично пуно", појашњава професорка Ђорђевић.

Када нема довољно воде у речном кориту, пловила не могу да плове пуним газом, а морају да смање и количину терета коју преносе, како не би ударила у речно дно, објашњава она.

Због тога се ангажују речни багери који чине реку дубљом.

У Србији се овакви радови обављају код Чортановаца на Дунаву, као и на још три деонице на Дунаву и Сави, наводе у Министарству саобраћаја.

Циљ радова је да се обезбеди прописана дубина пловног пута Дунава и Саве, чак и у периоду изразито ниског водостаја, када ниво воде иде далеко испод тзв. ниског пловидбеног нивоа.

Те параметре утврђује Дунавска комисија, каже професорка Ђорђевић.

Када је реч о Србији, комисија је утврдила да „ширина треба да износи 200 метара, док је прописани ниски пловни ниво - 2,5 метара", појашњава она.

У овом тренутку, најнижа тачка и једно од места на пловном путу јесте код Чортановаца, где је минимална дубина 2,2 метра.

„Практично од Бугарске до Немачке, свуда постоје проблеми због ниског водостаја и ми смо били принуђени да брзо реагујемо и обезбедимо такозвану минималну пловност речних путева у Србији", рекао је министар Момировић.

Професорка Ђорђевић каже да је „једно од потенцијалних решења раздвајање терета великих бродова како би се прешле критичне тачке, али ни у тим случајевима бродови не могу преносити терет пуног капацитета, јер постоји шанса да ударе у речно корито".

Дунав, друга најдужа европска река

Дунав је река која протиче кроз десет земаља (Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина).

На њеним обалама налазе се чак четири престонице: Беч, Братислава, Будимпешта и Београд.

Дужина Дунава кроз Србију износи 587 километара.

Неке од највећих притока Дунава су Тиса, Морава, Ин, Вах, Драва, Сава, Олт и Прут.

Дунав извире у Немачкој, код града Донаушинген, а улива се у Црно море.

Настаје од две мање реке - Брег и Бригах и дугачка је 2.857 километара, што је чини другом најдужом реком у Европи, после Волге.

Многи ратни бродови су потонули током Другог светског рата на дно ове реке.

Када опадне ниво Дунава, олупине се могу видети са обале.

Погледајте зашто је професор хемије одлучио да преплива читав ток Дунава

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]