Србија и демографија: Први пут с лаптопом на пописивање

Први пут после 11 година, у Србији ће у октобру бити организован попис становништва, домаћинства и станова, а једна од новина је и да ће уместо папирних бити коришћени електронски упитници.

Метод спровођења пописа, који ће бити организован од 1. до 31. октобра ове године, остаје традиционални, где пописивачи иду од врата до врата и интервјуишу грађане.

„Прикупљене податке уносе у електронске обрасце преко лаптопова", рекла је Снежана Лакчевић, помоћница директора из Сектора друштвених статистика Републичког завода за статистику, на конференцији за новинаре.

Поред ове, кључне новине, биће и неколико нових питања, међу којима и оног за мушкарце - колико имају биолошке деце, што до сада није био случај.

После пописа, први пут ће бити објављен податак о броју зграда са становима, години изградње, материјали од којих су направљене и слично.

Попис припрема, спроводи и организује Републички завод за статистику (РЗС), док одређене послове на нивоу општина и градова обављају пописне комисије.

На конференцији је речено да је у плану ангажовање 15.000 пописивача који ће за овај краткорочни посао моћи да се пријаве од 22. јула до 5. августа на сајту РЗС.

Према попису становништва 2011. године, у Србији је живело 7.186.862 људи, број домаћинстава био је 2.487.886, а број настањених станова 2.423.208.

Републички завод за статистику је 1. јула 2022. године објавио процену према којој је у Србији у 2021. години живело 6.834.326 становника, чија је просечна старост била 43,5 година.

Од тога 51,3 одсто су жене, а 48,7 одсто мушкарци.

Током прошле године, у Србији се дневно рађало у просеку 170 беба, а умирало је 374 људи.

Шта је попис и зашто је важан?

„Попис је најобимнија и најкомплекснија статистичка акција који се спроводи с циљем да се прикупе статистички подаци о становништву и стамбеном фонду једне државе", каже Лакчевић.

Кључна питања на које попис треба да да одговор су: „колико нас је и ко смо - у релацији старости, пола, образовних, миграторних, економских, етнокултуралних и других карактеристика", али и где и како живимо - на основу података о становима и њиховој опремљености, каже она.

Лакчевић је нагласила да су ови подаци „од посебног значаја" за остваривање права националних мањина, као и за побољшање „положаја осетљивих категорија становништва и смањење социјалне искључености", на пример код особа са инвалидитетом и старих.

На питање да ли РЗС има информације о томе шта се дешава у срединама где су Албанци раније бојкотовали попис, рекла је да су „уложени напори да се успостави комуникацијама" и у тим општинама.

„Већина албанског становништва у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа на југу Србије бојкотовала је претходни попис, међутим и тамо смо формирали пописне комисије, вишенационалног састава", каже она.

Прелиминарни резултати овогодишњег пописа биће објављени 30. новембра ове године, а коначни резултати од априла 2023. до краја маја 2024. године, кажу из РЗС.

Укупни процењени трошкови, додали су, износе око пет евра по становнику и део средстава обезбеђен је из буџета Републике Србије, а остатак из средстава Европске комисије.

Има ли новина?

Поред електронских упитника и уношења прикупљених података у лаптопове, значајнијих промена у односу на претходне пописе нема, рекла је Снежана Лакчевић.

Оне који су живели у иностранству годину дана и дуже пописивачи ће, како је рекла, питати за годину када су се одселили из Србије, као и када су се вратили у земљу, што је једна од новина овогодишњег пописа.

Новитет је и да ће први пут у попису мушкарцима бити постављено питање за број биолошке деце, што се раније односило само на жене.

Лакчевић је навела и да ће се на овогодишњем попису „изаћи у сусрет људима који желе да пријаве децу која су дуго у иностранству".

На основу тих података, додала је, моћи ће да се прати „из којих крајева и у које државе они одлазе да живе и раде", као и „које су старости и образовног профила".

„То није добар обухват, али идеја јесте размена података са другим државама", рекла је Лакчевић.

После пописа становништва, домаћинства и станова 2022. први пут ће бити доступан и број зграда са становима, као и информације о „години изградње, материјалу спољних зидова, да ли имају лифт".

На питање новинара да ли ће пописом бити евидентиран и број преминулих од последица ковида-19, Лакчевић је изјавила да „умрли према узроку смрти" нису пописна тема, додајући да је 1. јула РЗС објавио годишње саопштење о умрлима из 2021.

Према саопштењу објављеном на сајту РЗС, болести које се могу довести у везу са ковидом-19 налазе се на другом месту узрока смрти за 2021. годину - 27.742 људи је умрло, што је за 10.000 људи више од званичног броја смртних случајева у Србији од почетка пандемије.

Како постати пописивач?

Пријављивање за пописивача на овогодишњем попису почиње у петак, 22. јула, у седам ујутру, и трајаће до осам сати увече - 5. августа.

Поступак пријављивања је електронски, искључиво путем сајта РЗС, а могу да се пријаве „сви заинтересовани" који испуњавају опште и посебне услове, објаснио је на конференцији Младен Величковић, начелник Одељења за правне послове.

Општи услови су да лице буде пунолетно на дан пријављивања, држављанин Републике Србије, такође да има пребивалиште или боравиште на територији Србије и да није кажњаван и осуђиван, као и да се против њега не води кривични и истражни поступак.

Што се посебних услова тиче, потребно је да кандидат познаје рад на рачунару, као и да има приступ интернету јер се „подаци из рачунара шаљу на сервере РЗС".

На основу свих пријава, прави се листа.

Главни критеријуми за бодовање биће радни статус, стручна спрема и провера познавања рада на рачунару.

Незапослени ће имати највећи број бодова приликом састављања листа за пописиваче, додао је Величковић.

Планирани период ангажовања је од 23. септембра до 31. октобра.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]