Кошарка и плејоф АБА лиге: „Многи би платили само да не суде дерби" - како је бити спортски судија у Србији

Поред лопти и кошаркаша у црвено и црно-белим дресовима, халом Александар Николић, током плеј-офа АБА лиге, протеклих дана летело је још много тога - упаљачи, кованице, пиротехника, једна стаклена флашица, као и мобилни телефон.

На мети домаће публике, без обзира ко је имао улогу домаћина, били су противнички играчи, али пре свега судије, чим се некоме њихова одлука не би допала.

„Овде се игра у кофу крви, а не за два бода или титулу. Игра се до погинућа, а не због забаве и спорта као широм света", каже за ББЦ на српском Милан Мажић, бивши кошаркашки судија.

После другог меча финала регионалне лиге, кошаркашки клуб Црвена звезда кажњен је због навијача затварањем дела хале на предстојећој утакмици, да би током трећег - када је КК Партизан био домаћин - судије први пут прекинуле игру како би део трибина био испражњен.

Исто се догодило и током пете партије вечитих ривала - током Звездиног домаћинства - када је у трећој четвртини испражњена цела хала.

„Као што играчи сањају да освоје титулу, тако је и нама сан да судимо утакмице за титулу - финале, пети меч, то је као дечачки сан", каже Мажић.

„Међутим, то је на овом простору отишло толико далеко да многи само желе да се склоне. Платили би само да не суде дерби."

Победу је крају, после велике драме, јер се све свело на једну лопту и један напад, однела Црвена звезда, обезбедивши пласман у Евролигу, најјаче клупско европско такмичење.

Ни играчима није свеједно.

Лука Митровић, један од најважнијих играча Звезде, после меча је изјавио да има „огроман осећај горчине због свега што се дешавало" - и што се сваке године понавља.

„Ово не говорим као звездаш или партизановац, него као играч који све ово трпи и на чијим леђима се копља ломе", рекао је Митровић после пете утакмице.

Рака Ђуровић, некадашњи фудбалски судија, каже за ББЦ да у Србији клубови и навијачи увек за све криве судије, чиме „прикривају сопствене слабости".

„Сви кажу 'да нам то и то није урадио судија' и направи се калкулација из које се обавезно извуче бенефит по њихову екипу", каже Ђуровић.

„А да има жеље да сагледају сопствене слабости, не би се дозволило навијачима да раде то што раде... Најбољи доказ је ова кошаркашка завршница."

Финале АБА лиге и инциденти

После три минута игре у другом полувремену пете утакмице финала плеј-офа, семафор је сведочио о великој борби Звезде и Партизана.

На њему је писало 39:39.

Матијас Лесор, центар црно-белих, ухватио је лопту у нападу, надскочивши Дејана Давидовца из супротног табора.

Одмах је покушао да лопту смести у кош, али је промашио и за нову лопту је после одбитка скакао са Николом Калинићем.

И фаул - четврти за Калинића, једног од најважнијих играча Звезде.

Који трен касније плотун разних предмета са трибина завршио је на терену.

Судијска тројка, у саставу Саша Пукл, Милош Кољеншић и Томислав Хордов, одмах је напустила терен, и то под заштитом припадника службе обезбеђења.

На питање како види све што се дешавало током финала АБА лиге Мажић одговара дубоким уздахом.

„Уф, напетости су дошле до тог нивоа да су све утакмице, због услова у којима су одигране, биле нерегуларне на свој начин", сматра Мажић.

Пети меч је прекинут како би хала била у потпуности испражњена - нешто раније су навијачи, због истог прекршаја, прошли само са упозорењем - што се догодило и током трећег меча, када је само део хале испражњен.

Гостујући тим је притом на већини мечева дочекан плотуном и топовским ударима, због чега би по завршетку кошаркаши Звезде и Партизана највеће ривале телима штитили од напада навијача.

Звезда је победила у прва два, када је била домаћин - игра се без гостујућих навијача због безбедносних разлога - после чега је исто урадио Партизан, па је уследила мајсторица.

„Невероватно је да публика код нас има баш толики утицај, без обзира о ком спорту се ради", сматра Ђуровић.

„Свуда се игра плеј-оф и масовно се догађају победе у гостима, само је код нас то немогуће - видели смо и сад шта значи домаћи терен и колики су то притисци", додаје.

После сваког меча уследиле би жалбе и једног и другог тима на судије.

Партизан је после другог био незадовољан црногорским арбитром Игором Драгојевићем, а Црвена звезда посебно Матејем Болтаузером из Словеније.

Мажић каже да тај притисак и те како утиче на арбитре.

„Миливоје Јовчић, један од наших најбољих судија, отказао је целу серију - одбио је да суди - за шта ће вероватно сносити последице, док је Илија Белошевић отишао на операцију колена.

„Не жели човек вероватно да се уопште доводи у ту ситуацију и да га развлаче по новинама, а по биографији је један од најбољих судија Европе свих времена."

Како је бити судија у Србији

Ништа од тога није ново када је реч о спорту у Србији.

Мажић каже да се током каријере дуге три деценије суочавао са свим и свачим, а дешавања на трибинама раздваја на два сегмента.

Први је вређање из публике, за које каже да је „безопасно" и да не утиче на регуларност.

„Да, реч је тешка, боли и можеш да увредиш играча, тренера, члана управе, што све прође - није ни лепо, ни цивилизовано, али није физички опасно за актере.

„Међутим, када на терен долете мобилни телефон, стаклена флашица или пуњач за телефон, што смо све до сада виђали, па то некога погоди у главу, то и те како утиче на регуларност."

Велику опасност Мажић види и објављивању података судија.

„Руководиоци клубова и тренера често причају о судијама, помињу их по имену и презимену, а онда неко на интернет изнесе њихове личне податке, бројеве телефона, адресе...

„Осврћеш се на улици, па се питаш да ли те неко препознаје или не, па не смеш да седнеш у неки кафић, јер можда неко каже 'ено га онај што је судио дерби, хајде да га налупамо'."

А ту је и добро познати став - „судија је увек крив".

Саговорници ББЦ-ја кажу да и судије греше, али да клубови често траже алиби ван екипе.

„Свима је лакше да крену од туђих, а не од сопствених грешака", каже Мажић.

„Најједноставније је анализирати судијске пропусте, а мало теже пропусте играча и тренера", додаје Ђуровић.

Ипак, оптужбе навијача о намештеним мечевима у Србији готово су свакодневне, посебно у фудбалу, где се за сваки пенал или серију победа указује као на доказ нерегуларности.

Тим поводом прошле године огласио се и председник Србије Александар Вучић.

„Много сам тужан како нам изгледа завршетак фудбалског првенства.

„Мафијашку банду из фудбала, којима се смеје цела Европа и свет, све ћемо да их похапсимо - народ нека види да ли говорим истину, и како ће да се игра следеће првенство", рекао је Вучић за ТВ Пинк у мају 2021. године.

Значајних промена у међувремену није било.

Срђан Обрадовић, фудбалски судија ухапшен још 2018. године, осуђен је 2021. на 15 месеци затвора, уз забрану бављења фудбалом на десет година.

Јагодински судија приведен је после меча суботичког Спартака и Радничког из Ниша (2:0), а осуђен је због „искоришћавања службеног положаја и фаворизовања домаћег тима".

Обе екипе су тада биле у игри за пласман у Европу, а пре меча су на кладионицама примећене велике уплате на победу гостију.

„Неупоредиво је теже бити објективан и коректан судија, који строго примењује правило да на терену одлучи онај ко је бољи", каже Ђуровић.

„Свима је једноставније да подлегну притисцима у корист јачих и да тако воде утакмицу."

Додаје да је ипак питање начина на који судије напредују.

Током деведесетих, наводи, најважније је било „да ли сте миљеник неког моћника - клуба, спортског друштва, привредника или политичара".

А пре судијске каријере, Ђуровић се активно бавио фудбалом.

Тада је, истиче, схватио да је „највеће зло на терену када неправду доживите од човека у црном."

„Тада су судије биле искључиво у тој боји", каже кратко.

„Зато сам касније имао мотив да играчима дам могућност да они то сами реше, иако сам деци говорио да се баве спортом како би научили да се носе и са неправдом.

„Изгубите кад сте бољи, не играте када заслужујете... То су све праведне неправде, недостатак среће, а не одлука човека у црном."

У каквим условима се играју утакмице у Србији?

Пре скоро четири деценије, 30. новембра 1977. године, на утакмици тадашње репрезентације Југославије и Шпаније, са западне трибине стадиона Црвене звезде, ка шпанском играчу Хуаниту Гомезу, полетела је флашица и погодила га у главу.

Изнервиран што је Хуанито по изласку са терена, публици показао прст на доле, гледалац је зафрљачио малу стаклену флашу и погодио Шпанца посред главе.

Хуанито је потом однет са терена на носилима.

Био је то један од првих таквих инцидената на стадионима у бившој Југославији.

Десетак година касније, 26. октобра 1988. на мечу другог кола Купа УЕФА, између Партизана и Роме, са јужне трибине стадиона црно-белих, у главу је упаљачем погођен италијански фудбалер Ђузепе Ђанини док се припремао да изведе корнер.

Партизан је, одлуком УЕФА, због овог инцидента морао да следећи меч као домаћин игра ван Београда.

На утакмици Новог Пазара и Партизана, априла 2013. године, присталице новопазарског клуба бациле су ручно израђену бомбу облепљену ексерима која није експлодирала.

Навијачи Црвене звезде су у лето 2005. на стадиону у Београду засули тврдим предметима, међу којима је био и мобилни телефон, клупу гостујућег хрватског Интера из Запрешића.

Београдски клуб је тада кажњен са једном утакмицом без навијача.

Навијачи Звезде су у финалу кошаркашке АБА лиге против Партизана 2012. године у Железнику пљували противничке играче и стручни штаб, као и дрмали кошеве када би играчи Партизана изводили слободна бацања.

У јуну 2014, присталице црвено-белих су у хали Александар Николић у Београду петардама гађале тренера Партизана Душка Вујошевића - једна од њих пала му је близу ногу, али је прошао без повреде.

Навијачи Звезде су у јануару 2015. на терен Београдске арене бацили свињске папке на утакмици са турским Галатасарајем у Евролиги.

И присталице Партизана су се користиле сличним методама на кошаркашким утакмицама.

Тако су у јуну 2015, по завршетку утакмице са Црвеном звездом у регионалној лиги, са трибина одломили столицу, гађали и погодили Стефана Јовића, противничког играча.

Две године касније, у главу је упаљачем током меча са Партизаном, у оквиру Еврокупа, погођен Саша Обрадовић, тада тренер Локомотиве из Кубања.

А један од последњих инцидената догодио се прошле године у Лиги Европе, на мечу између Звезде и данског Мидтјиланда.

Један од навијача са северне трибине гађао је после меча судију, али је погодио Федерика Панонћинија, помоћног тренера Звезде - и то у главу, због чега је Италијан завршио у болници.

И лепо и ружно

Рака Ђуровић, бивши фудбалски судија

Било је тешких утакмица, јаких дербија, али на једну сам веома поносан.

То је меч Дубочице и Чукаричког у Лесковцу, средином деведесетих.

Дубочици је био потребан реми да би ваљда ушао у Прву А лигу и стадион је био крцат, било је више од 10.000 људи.

Међутим, гост је добио 1:0 и Дубочица је пропустила историјску прилику.

Када се меч завршио пустио сам играче да изађу са терена, па сам кренуо за њима.

Тада са осетио да ми публика неће звиждати.

Уколико домаћи клуб не оствари добар резултат, судије углавном испрате звиждуцима, али овог пута се то није десило - испраћен сам аплаузима.

А памтим меч и Новог Пазара и Борца из Чачка, за улазак у Прву лигу.

Десила се страховито тешка повреда једног играча, и то без прекршаја - уклизавао је и лицем, јагодицом, ударио у колено другог играча.

Поломљена јагодица, лице дефомисано, на јавном озвучењу позивају гледаоце који имају одређену крвну групу да се јаве... Живот је био у питању.

Све су то притисци страховити на судију.

И морам да признам да нисам ту утакмицу изнео добро до краја - нисам утицао на резултат, али сам изгубио конце.

Није једноставно када су повреде у питању.

„Вреди ли бити судија? Вреди!"

Кошаркашка лига Србије (КЛС) почиње већ за неколико дана и само би чудо могло да спречи нови дерби између Звезде и Партизана у финалу.

То финале би могло да доведе до новог подизања напетости, иако титула шампиона Србије нема додатну вредност, попут пласмана у Европу.

Једино се победнику пише још једна рецка, а навијачима је и те како важно ко их има више.

„Пре пар година је била идеја да се утакмице Звезде и Партизана играју потпуно без публике и можда би требало покушати да се то сада примени", сматра Мажић.

„Делимично пражњење трибина је показало да је тешко играти чак и у тим околностима."

Рака Ђуровић сматра да се ситуација на трибинама може решити веома брзо, ако за то постоји „воља људи из политике, локалне самоуправе и клубова".

„Самим тим би и судије веома лако ушле у мирни тунел озбиљног суђења, чим нема притисака са стране", наводи.

„Али видите да је то сада популарно, да никада није било више саопштења из клубова и осталих притисака из медија, који се често користе и злоупотребљавају."

Вреди ли онда уопште бити судија?

„Вреди, вреди", каже Ђуровић кратко.

Међутим, како наводи, да бисте то радили пре свега морате да волите судијски посао.

„Ја на почетку нисам и бавио сам се неким другим послом, али ми је недостајао фудбал.

„На крају сам почео да судим, а мислио сам да је то последња ствар којом ћу се у фудбалу бавити... Вреди."

Исто каже и Мажић, после дугачког уздаха.

„Упознао сам много добрих људи, стекао велики број пријатеља, пропутовао цео свет, зарадио неки новац, који је далеко од играча и тренера, али је сасвим довољан за нормалан живот.

„Када све саберем и одузмем, много је ту било лепших ствари него ружних."

Значи да може врати време и поново бира, опет би био судија?

„Вероватно бих... Мазохистичка варијанта", каже уз осмех.

П.С.

ББЦ на српском:Хвала много на овом разговору, чујемо се и неком другом приликом, надам се лепшом, да није убацивање којечега на терен.

Мажић:Има ту лепших тема, веруј ми.

Надам се да ће тежиште убудуће бити пребачено на неке друге ствари.

Кошарка је диван спорт, мени најлепши и криво ми је када се урушава на овај начин.

Не треба то да јој се дешава...

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]