Избори 2022, Србија: Велики Трновац и трновити пут до таса на посланичкој ваги

Велики Трновац, највеће албанско село на југу Србије, налази се на подручју општине Бујановац, двадесетак километара јужно од Врања.

Ово место близу Косова и Северне Македоније, последњих недеља се често помиње јер се избори за народне посланике тамо поново одржавају, a од исхода гласања зависи и распоред мандата у Скупштини.

„Коначно смо постали занимљиви, а да није нека бесмислена прича у питању, да није дрога.

„Залажемо се да имамо нашег представника у Скупштини и да покушамо институционално да решавамо проблеме људи", каже Рахим Салихи, 32-годишњак из Великог Трновца.

Већ годинама се Велики Трновац у српским медијима, готово увек без доказа, описује као „балкански магацин дроге", „царство хероина" и место где „Жaндармерија не улази".

Некада је Трновац био мултиетнички, о чему сведоче православна црква и одређени објекти у селу, али већ деценијама у њему живе само Албанци.

„Велики Трновац је важно место у сваком погледу, како за немир, тако и за мир", каже за ББЦ на српском Небојша Човић, некадашњи челник Координационог тела за југ Србије у време када је трајала оружана побуна Албанаца у овом региону.

Велико село које може бити тас на ваги

Данас се о Великом Трновцу говори у другачијем политичком контексту.

Избори за народне посланике на бирачком месту број шест у Основној школи „Мухарем Kадриу" одржавани су три пута у непуна два месеца.

Ипак, представник Коалиције Албанаца долине Шаип Камбери није успео да освоји довољан број гласова и Албанци први пут после 15 година неће имати представника у Народној скупштини.

Недостајало им је 13 гласова у збиру.

Претходно је Управни суд одбио жалбу Kоалиције Албанаца долине на одлуку РИK-а којом су избори одржани 28. априла на том бирачком месту поништени.

Други пут се жалила Социјалистичка партија Србије јер је, после поновљеног гласања и уласком Албанаца у Скупштину, изгубила један мандат, пише портал Јужне вести.

Ко је све учествовао на парламентарним изборима у Србији, можете погледати овде.

Право гласа на том бирачком месту има 1.089 гласача.

„Трновац је значајан, јер у општини Бујановац 50 одсто албанског бирачког тела су Трновчани, то је велико насељено место са више од 4.000 домаћинстава.

„Они су овде неки тас на ваги и одлучују о националним интересима Албанаца у Бујановцу", каже Неџат Бељуљи, власник и главни и одговорни уредник бујановачке телевизије Спектри.

Није познато колико тачно има становника у Великом Трновцу, према подацима из 2002. ту живи приближно 6.500 људи, али се претпоставља да је велики број отишао у иностранство да ради.

Како се живи у Трновцу?

Трновац је значајан не само политички за Албанце на југу Србије, већ и за Бујановац као општину, каже Рахим Салихи, члан Партије за демократско деловање.

„Јако је битан јер велики број малих привредника, и старијих занатлија и земљорадника долази из Трновца и доприносе развоју Бујановца.

„Имамо и огромну дијаспору која даје велики економски допринос", каже Салихи.

Према њиховим проценама има 10.000 становника, а не зна се поуздано јер су Албанци бојкотовали попис 2011. године.

Већ деценијама људи из овог краја претежно одлазе у Немачку и Швајцарску, некада је то био један члан породице, који је помагао осталима, а данас се већ рађају трећа и четврта генерација читавих породица у иностранству.

„Млади људи одлазе јер не виде перспективу генерално у земљи, а посебно не у Бујановцу који спада у једну од неразвијених општина.

„Сад је тренд да млади не бирају која ће то држава бити, већ која ће им пружити могућност да раде оно за шта су се школовали", каже Салихи.

Наводи пример студента медицине који кад заврши шестогодишње студије у Приштини не може да се запосли на Косову, јер има пребивалиште у Србији, а у Бујановцу не може да ради, пошто се не признају дипломе с Косова.

„Испада да морате да конобаришете", каже Салихи, који је студије политикологије завршио у Тетову.

Локално интегрисани и централно неинтегрисани

Не постоји ниједна фабрика у Трновцу и Бујановцу, а једини спас младе генерације виде у локалним институцијама, попут Дома здравља или општине.

„Осећамо се локално интегрисано, а централно неинтегрисано дефинитивно.

„Врата државних институција су затворена за младе Албанце", каже Салихи, позивајући се на статистике које показују да је недовољно Албанаца запослено у државним установама.

Како каже пример „закључаних врата" јесу две наплатне рампе изласка са аутопута код Бујановца - где међу запосленима нема ниједног Албанца.

У Бујановцу живи 60 одсто Албанаца, 35 одсто Срба и пет одсто Рома.

„Нема ниједног Албанца у служби катастра, ни у једној од 13 или 15 инспекција које функционишу на локалу.

„Нема ниједног Албанца у регионалној болници у Врању, иако је то болница целог Пчињског округа где спадају Прешево са 90 одсто Албанаца и Бујановац, нема ни медицинског техничара", каже Салихи.

На питање где се запосли лекар из Бујановца, кратко одговара „у Немачкој, где и сви остали лекари у овој земљи".

„Тамо се јако тешко живи, и у Прешеву и у Бујановцу, онда кад имате тако тежак живот, нажалост, можете релативно лако да манипулишете људима.

„Албанцима да причате 'ви тешко живите због Срба', а Србима 'ви тешко живите због Албанаца, а о Ромима да и не причам, којих нема баш мало'", каже Човић.

Ту се, додаје, осећа рефлексија политичке ситуације са Косова - где већинско становништво угрожава мањинско, затим купује се имовина, а људи се исељавају.

„Управљачке команде се и тада, а колико видим и сада, налазе у Приштини", каже он.

Фисови и приче о криминалу

Небојша Човић је после демократских промена 5. октобра 2000, био копредседник прелазне Владе коју је формирала Демократска опозиција Србије, заједно са Социјалистичком партијом Србије и Српским покретом обнове.

Један од првих изазова које је тадашњи лидер Демократске алтернативе имао на том месту био је управо Велики Трновац.

Новембра 2000. побуњеничке групе Албанаца су заузеле висинске тачке југа Србије на подручју Бујановца и Прешева и у потпуности Трновац који се наслања на Бујановац.

Побуну је преводила албанска Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца, чији је део штаба био у Трновцу.

„Причало се да је Трновац 1999. сачуван јер су наводно фисови албански финансирали безбедност.

„Тачно је да се у том периоду ништа није догодило доле(...) није било ни сукоба са оружаним снагама СРЈ, нити је пала бомба или ракета НАТО ", каже Човић.

Већина криминалних делатности Албанаца на Косову и југу Србије врши се унутар породичних кланова - фисова који контролишу одређене територије, наводи се у Белој књизи МУП-а Србије.

После полицијских и војних акција и у сарадњи са међународном заједницом после пола године ситуација је стављена под контролу.

„Имали смо изузетно велику подршку и велико разумевање амбасадора Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије", каже Човић.

Трновац има и симболички значај, каже Неџат Бељуљи, али не због ОВПМБ како се некад помиње.

„Носиоци тог покрета 2000. нису из Великог Трновца, то су пре била села поред административне линије са Косовом, као што су Кончуљ, Добросин и остала.

„Трновчани нису били много за ту екстремну варијанту, јер су близу града и скоро сви су интегрисани и политику воде у Прешевској долини, они су више за то да се преко институција реше проблеми", истиче.

Човић се бавио питањима југа Србије до септембра 2005. године.

За то време је много пута био тамо и разговарао са лидерима Албанаца.

И он је чуо бројне приче да је Велики Трновац центар производње и дистрибуције дроге.

Ипак, за скоро пет година колико је био на челу Координационог тела које је управљало Здруженим снагама безбедности војске и полиције, како јавне, тако и државне безбедности, није било заплена које би то доказале.

„Имао сам прилике да прочитам пуно извештаја о дроги, по тим извештајима наших служби се трагало, али нисмо дошли до одређених чињеница, бар ја нисам дошао до њих", каже.

Полиција зимус запленила 300 килограма марихуане

Тек недавно су редовне репортаже о овом месту у ком наводно увек има по „тона марихуане или хероина", а где полиција не залази, добиле опипљив доказ.

Припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за борбу против дрога, пресекли су у јануару ланац кријумчарења из Албаније према Србији баш на територији Великог Трновца.

У тој акцији запленили су 300 килограма марихуане и ухапсили више људи.

„Овом успешном акцијом заплене дроге у Великом Трновцу, српска полиција је, још једном, показала да не постоји ни једно место, град или село у Србији у коме се закон не примењује и не спроводи.

„Српска полиција је показала да закон важи у сваком делу наше земље и да нико неће моћи да их заобиђе и избегне", истакао је министар Вулин.

Када је МУП Србије спровео опсежну акцију Гром 2013. на више од хиљаду адреса широм Србије, заплена није била у Трновцу.

Салихи се тога сећа и препричава локалну анегдоту унутар српске заједнице, кад избегава неко некога кажу да га „заобилази као Гром Трновац".

„Прича око дроге потиче од 80-их и нема никакве везе са истином, као што нема истине у томе да у Трновац не сме да улази полиција.

„Случајно већ 30 година живим поред полицијског пункта у Трновцу и они су ту, раде и Албанци и Срби", каже Салихи.

Те стереотипе шире људи који нису желели да дођу и лично да се увере, додаје.

Разговарамо телефоном на српском са свим падежима, како поносно каже, из центра Великог Трновца.

И Неџат Бељуљи наводи да у Трновцу нема „ништа више дроге и криминала, него у Лесковцу, Врању, Гњилану или Куманову".

„То је мит који постоји 100 година, али нису радили на томе да оборе тај мит", каже Бељуљи.

Познати мештани: Капетан Леши, академик, боксер

Овог 24. маја обележена је 21. годишњица смрти једног од најславнијих мештана Великог Трновца Ридвана Ћазимија, команданта некадашње Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, познатијег као Капетан Леши.

Капетан Леши је југословенски партизански филм из 1960. Главни јунак филма је Рамиз Леши, партизански капетан албанске националности, који се борио против нацистичких окупатора и његових сарадника.

На улазу у Велики Трнoвац стоји споменик Ћазимију.

Ћазими је био веома поштован и међу Албанцима, али и међу Србима, каже Неџат Бељуљи.

Пре рата је, додаје, имао бутик и шнајдерску радњу и водио хуманитарну организацију „Мајка Тереза".

Осим тога био је и шеф преговарачког тима ОВПМБ.

„Леши је био мировна линија којо је пристао на разговор, постигнут је споразум направљена је мултиетничка полиција, дошло је до укључивања Албанаца у државне институције", каже Бељуљи.

После сукоба од јесени 2000. до маја 2001. између српских безбедносних снага и ОВБПМ организован је повратак војске и полиције у такозвану Копнену зону безбедности.

Пет километара колико је широка Копнена зона безбедности уз административну линију са Косовом поклапа се са територијом Трновца.

Сукоб је окончан уз посредовање међународне заједнице.

Преговоре испред Координационог тела за југ Србије са ОВПМБ водио је Небојша Човић.

„Успео сам да са њима направим колико-толико нормалан однос, у смислу враћања некаквог поверења.

„То јесте централна ствар, и тада и сада, како вратити поверење између етничких заједница", каже Човић.

После потписивања мировних споразума, током повратка тих Здружених снага безбедности Ћазими је убијен 24. маја 2001, што је претило да угрози читав процес мирног разоружавања побуњеника.

То убиство нису очекивали ни Срби ни Албанци, то је „била велика штета за све", додаје Бељуљи.

Човић је изразио жаљење због тог „несрећног случаја" и тада и поново у разговору за ББЦ.

Данас, поред споменика, у Трновцу постоји и музеј посвећен Ћазимијевом животу где су изложени лични предмети, униформа, оружје, као и џип у ком је убијен, преноси Југпрес.

И постављање споменика Капетану Лешију поједини су сматрали провокацијом, каже Човић, па је споменик уклањан и враћан.

„Доле вам мало треба и за једну и за другу етничку заједницу да се направи провокација.

„Не мислим да су постојали хероји, без обзира на све, мислим да су политичари најодговорнији за све што се догађало и што се догађа", каже доктор машинства са дугогодишњом каријером у политици.

Поносан је на све што је урађено тада у тој области, а наводи улагања у путеве, школе и враћање Албанаца у локалне институције, општину и правосуђе.

„Стекао сам утисак да ти позитивни резултати које смо постигли и који су служили за пример у међународним институцијама и у Савету безбедности УН, Свету Европе, ОЕБС-у, многима су сметали.

„Морам да будем потпуно отворен, мање је сметало овима у међународној заједници, многима су сметали и у Приштини и у Београду, ту се крије тајна могућег успеха у даљим временима", каже Човић.

Општина Бујановац сваке године крајем маја у организује вишедневну културно-уметничку манифестацију Ћазимију у част.

У Великом Трновцу је рођен и академик Неџат Даци, некадашњи председник косовске Скупштине, као и боксерски шампион Шефат Исуфи, коме је посвећен велики мурал, писао је Данас.

Како сам упознао Капетана Лешија?

Човићу је, каже, „било непојмљиво" да у јесен 2000. године може постојати део Србије, односно пункт где државни званичници не могу да прођу.

Кренуо је тамо са групом људи из обезбеђења, али и 11-годишњим сином.

Међу безбедњацима је, каже, био и Горан Радосављевић Гури, бивши командант Жандармерије, као и један амерички официр и специјални изасланик из НАТО-а.

Наоружани побуњеници су их на уласку у Велики Трновац из Бујановца зауставили, опколили држећи аутоматске пушке.

„Имали смо ту непријатност, то је био мој први сусрет са Лешијем који ми је у груди уперио цев од аутомата, није ми било јасно шта се догађа.

„Померио сам ту цев и дошло је вербалне приче и после тога смо имали низ преговора, како у Трновцу, тако и у школи у Лучану".

Ове наводе ББЦ није могао независно да провери.

Медијатор преговора је био холандски пуковник Питер Фејт, као изасланик НАТО-а.

Касније је на разговоре са Лешијем Човић ишао и само са саветником, без безбедњака.

Током вишесатних преговора боље су се упознали.

„Сећам се њиховог обичаја кад вас понуде цигарама, он истовремено узме цигарету и баци једну према вама, то ме изненадило", каже Човић.

Комшије које пију или не пију кафу заједно

Југ Србије или Прешевска долина пример је мултиетничке средине и подела које то носи.

Многи млади Срби и Албанци се не друже међусобно, постоје одвојени кафићи, често не знају језик суседа, али и изузеци који превазилазе етничке поделе, писао је ББЦ у причи из 2019. о Бујановцу „граду где комшије не пију заједно кафу".

Неџат Бељуљи се противи таквом приказивању града као подељеном, каже да стварност то демантује.

„Треба да дођете на лицу места да видите како Албанац и Србин ортачки воде једну фирму или ресторан.

„У албанске ресторане иду Срби и обрнуто, колико ја пратим ситуацију нисмо имали такве проблеме", каже Бељуљи.

Медији „напумпају ту тему", додаје челник телевизије.

Инциденти који су се дешавали пре две деценије, после сукоба на Косову, често су изазивали људи који су долазили са стране - Срби са Косова или унутрашњости, Албанци са Косова.

„Не памтим да се догодио неки инцидент између Срба и Албанаца локалних.

„На славе, за Божић, Бајрам, Рамазан, иду једни код других честитају, ту не видиш неку разлику, једноставно нас мало овде има и свако сваког зна", истиче власник телевизије.

Размена територија напуштен концепт

Неџат Бељуљи каже да нема дилему да и даље огромна већина Албанаца, жели да се Прешевска долина, посебно Бујановац и Прешево, припоје Косову.

О томе је једно време било доста речи у сенци политичких преговора Београда и Приштине.

Ипак, тадашњи амбасадор Ричард Гренел, изасланик Беле куће за дијалог Србије и Kосова, изјавио је да о размени територија никада није разговарано у његовом присуству и да не постоји тајни договор о томе.

Спекулисало се да се север Косова припоји Србији, а југ Србије Косову.

„Албанци и даље хоће да живе ван Србије, јер имају милион разлога да буду незадовољни како су прихваћени у држави.

„Спречава им се елементарно право да буду интегрисани у институције", каже Бељуљи.

У међувремену, од идеје размене територија се изгледа одустало.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља.

Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]