Србија, политика и смрт Муамера Зукорлића: Шта је ексхумација, када се врши и шта све може да се открије накнадном обдукцијом

Смрт Муамера Зукорлића, лидера исламске заједнице и потпредседника Народне скупштине Србије, у 51. години многе је изненадила, а код чланова породице изазвала сумњу да није била природна.

Док су медији пренели да је некадашњи муфтија санџачки преминуо од срчаног удара, породица је изнела тврдњу да је отрован, па је на захтев сина Усаме Виши суд у Новом Пазару наредио ексхумацију, односно ископавање сахрањеног тела.

„Индикативно је било да умре лидер и великан нашег народа, а да немамо увиђај, изјаве дате полицији, установљен узрок смрти и одрађену обдукцију", рекао је Усаме Зукорлић, наследник оца на челу Странке правде и помирења, за телевизију Нова С.

У случају да постоји сумња да је кривично дело допринело смрти, суд може да наложи ексхумацију, наводи се у Закону о кривичном поступку.

Налази који се њом добијају ипак нису поуздани попут оних који се могу добити обдукцијом непосредно после смрти, каже Слободан Савић, стручњак са Института за судску медицину „Милован Миловановић", за ББЦ на српском.

„Што више времена прође, могућност утврђивања порекла и узрока смрти је много мања, па је важно да се ексхумација уради благовремено", наводи специјалиста судске медицине, који ради и као професор на Правном факултету у Београду.

У Зукорлићевом случају прошло је тачно шест месеци од смрти до ексхумације, што је, како каже Савић, превише времена да би се могло поуздано утврдити да ли је до смрти дошло тровањем.

„За токсиколошку анализу се користе телесне течности, пре свега крв, а после овог периода је тешко пронаћи те течности код преминулог.

„Стога сумњам да се може јасно установити да ли је узрок смрти тровање, иако се може закључити да ли је било отровних материја у организму", додаје.

Ексхумација тела Муамера Зукорлића у Орљу код Тутина, родном месту где је сахрањен, извршена је у петак, 6, маја око поднева, јавио је РТС.

Због прописа правосудних органа којима су тачно утврђени услови у којима се изводи ексхумација, приступ медијима није био дозвољен.

Тело је допремљено у болницу у Новом Пазару.

У поподневним сатима очекује се да тело буде пренето испред Алтун-алем џамије, најстарије у граду, и сахрањено у њеном дворишту.

Шта је ексхумација

Ексхумација је процес ископавања посмртних остатака из гробног места, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Може се извршити ради премештања остатака на друго место по жељи управе гробља или на захтев породице преминулог, за шта није неопходан налог тужилаштва или суда, већ само одобрење надлежног локалног органа.

Обдукцију покојника суд или тужилаштво ће, према Закону о кривичном поступку (ЗКП), затражити у три случаја:

Уколико је тело већ закопано, суд ће у овим ситуацијама наложити откопавање, додаје се.

Слободан Савић наводи још неколико ситуација у којима се закопана тела откопавају ради додатних анализа које врше стручњаци за судску медицину.

„Ексхумација се захтева уколико обдукција уопште није рађена, а накнадно се утврди да је требало или ако се сумња да обдукција није урађена адекватно.

„У последње време се ради ексхумација и ради узимања узорака за ДНК или токсиколошке анализе, на пример за утврђивање очинства", објашњава стручњак са Института за судску медицину у Београду.

Случај Муамера Зукорлића - шта досад знамо?

Муамер Зукорлић умро је 6. новембра 2021. године у 51. години у Новом Пазару, а узрок смрти био је срчани удар, пренела је тада Радио-телевизија Србије (РТС).

Бивши потпредседник Народне скупштине и некадашњи муфтија санџачки сахрањен је наредног дана у родном селу Орље код Тутина, у близини Новог Пазара, око 300 километара југозападно од Београда.

Виши суд у Новом Пазару наложио је ексхумацију после извештаја стручњака за судску медицину из судских медицина из Београда, Сарајева и немачког Хамбурга.

Одлучено је да се ископавање спроведе 6. маја 2022. године, шест месеци после смрти Зукорлића, објавио је његов син Усаме.

Породица преминулог лидера исламске заједнице у Србији сумња да је узрок смрти тровање.

Зукорлићев син је потом поднео кривичну пријаву у Вишем тужилаштву у Новом Пазару против НН лица.

„Ексхумација и обдукција нама као породици тешко пада, али то је једини начин да се утврди узрок смрти.

„Истина нам је изнад емоција, па смо се усагласили да се она изврши", рекао је Усаме Зукорлић за телевизију Нова С.

Поступак ексхумације се строго забрањује у исламу, осим у случају нужде, наводи се на сајту Исламске заједнице у Србији.

Изузетак је могуће направити „уколико је приликом укопа у гроб заборављено нешто од вредности, уколико је тело укопано без опремања по исламским прописима, ако је умрли окренут у правцу супротно од кибле, или је особа укопана у џамијском харему, па је због броја џематлија потребно проширити џамију", објашњено је из Мешихата.

Случај накнадног ископавања због утврђивања узрока смрти не помиње се на страници Мешихата.

Како изгледа ексхумација и шта све може да открије

Када суд изда налог за ексхумацију, на сцену ступају стручњаци за судску медицину.

Обдукција ексхумираног леша може да се ради на лицу места, односно гробљу, или у институцији, најчешће на Институту за судску медицину, каже Слободан Савић, који је учествовао у обдукцијама после ексхумације.

„Прво се ради идентификација гробног места и леша уз помоћ породице, онда ископавање, а обдукција почиње утврђивањем стања у којем се тело налази.

„Уколико се ексхумација изврши врло брзо после сахрањивања, онда се обдукција ради по истом поступку као и обдукција пре сахрањивања, јер је тело потпуно очувано или има тек почетне промене после смрти", прича Савић.

Покојници се могу сахранити тек пошто лекари утврде смрт, односно најмање 24 сата после издавање потврде о смрти, прописује Закон о сахрањивању и гробљима.

Савић се сећа времена када је на снази био закон донет још у бившој Југославији, због чега су стручњаци често долазили до многих неочекиваних открића после ексхумације.

„Имали смо једну ситуацију да је тело сахрањено без обдукције, јер је лекар издао потврду о смрти за лице које је већ сахрањено, што је по новом закону немогуће.

„Прича је била да се радило о природној смрти и да је син оца сахранио пре прегледа лекара.

„На крају се испоставило да то није био син, већ пастор, а када је син допутовао из иностранства платио је ексхумацију и показало се да се радило о убиству, јер су откривени вишеструки преломи костију лобање", препричава овај стручњак, који предаје и на Правном факултету.

Зашто се ископавају тела широм света

Ексхумирању покојника прибегавало се у више наврата услед жеље да се утврди да ли је током ратова долазило до ратних злочина или геноцида.

У земљама бивше Југославије било је више случајева масовног ископавања жртава рата у Босни и Херцеговини и Хрватској, а најсвежији пример долази из места Међине код Мостара.

Тамо је ексхумирано пет тела у четвртак, 5. маја због судско-медицинске анализе и утврђивања идентитета, рекли су из Института за нестале особе БиХ, преноси Радио Слободна Европа.

Током претходних година било је ексхумација и у Вуковару и Сребреници.

Накнадна ископавања преминулих спроведена су и у Украјини услед руске инвазије на ту земљу, а највише их је било у Бучи, предграђу Кијева, где су страдали цивили и сумња се да су руске трупе извршиле ратне злочине.

Бивши шпански фашистички диктатор Франсиско Франко био је повод бурних расправа у Шпанији деценијама после смрти 1975. године.

Његово тело било је сахрањено у маузолеју Долина палих, надомак Мадрида, али је 2019. године премештено поред супруге на гробље Ел Пардо, северно од Мадрида.

Социјалистичка власт у Шпанији је овим потезом желела да Долину палих учини „местом комеморације, сећања и одавања почасти жртвама рата", док су се десничарске организације и Франкови потомци противили тој одлуци и организовали су протесте у Мадриду.

Шта ће се открити накнадном обдукцијом зависи од стања ексхумираног тела.

Због тога је важно да се ископавање и анализе изврше благовремено, напомиње Слободан Савић.

„Када дође до пропадања меких ткива, онда промене и повреде можемо тражити на костима, пример су саобраћајне повреде, где можемо очекивати преломе различитих костију, а за ДНК анализу се користе делови бутне кости", објашњава он.

Код токсиколошких анализа, ситуација је супротна и тада се као узорак узимају телесне течности, па је потребно да тело буде „очувано", додаје.

„Ако се ради токсиколошка анализа тела које има поодмакла оштећења, тачност резултата анализа, на пример, тровања за живота је веома проблематична", објашњава Савић.

Могу се узети и узорци длака, али они могу само показати присуство отрова у организму, не и када је до тровања дошло, па је тако тешко утврдити да ли је до смрти дошло услед тровања, наводи.

Упркос томе, ексхумацију је важно спровести ако постоје недоумице око узрока смрти, јер „никада не можете бити сигурни шта ћете открити" пре него што се она изврши, закључује Савић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]