НИН-ова награда, Милена Марковић и књижевност: „Деца" - најбољи прошлогодишњи роман у избору жирија

Награда недељника НИН за најбољи роман 2021. године припала је књижевници Милени Марковић за роман „Деца", саопштио је жири у Београду.

О најбољем прошлогодишњем роману одлучивао је жири којим је председавао новинар и публициста Теофил Панчић, а у коме су још били Марија Ненезић, Бранко Кукић, Иван Миленковић и Марјан Чакаревић.

У најужем избору за награду у 2021. годину били су и романи „Сампас" Илије Ђуровића, „Оно о чему се не може говорити" Елведина Незировића, „Шпанска чизма" Владимира Копицла, „Мокринске хронике" Срђана В. Тешина и „Поговор" Давида Албахарија.

Награђивана песникиња, ауторка драма и сценаристкиња Милена Марковић, ново дело је издала после седам година паузе.

Роман „Деца" исписан је у стиху, без тачака и зареза, а ауторка у њему говори о о деци, детињству, породици.

Књижевница Милена Марковић објавила је књиге „Пас који је пој'о сунце", „Истина има терање", „Три драме", „Црна кашика", „Птичје око на тараби", „Пре него што све почне да се врти", „Песме", „Драме", „Песме за живе и мртве", „Змајеубице".

Добитница је Специјалне награда у Бечу за најбоље драме са простора бивше Југославије, три награде Стеријиног позорја за најбољи драмски текст, као и награде за драмско стваралаштво „Борислав Михајловић Михиз", признања која носе имена Тодора Манојловића, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског, Биљане Јовановић.

Милена Марковић је истакла да је танка линија између поезије и прозе и да је одлучила да направи „поему односно роман у стиху".

Према њеним речима, у роману „Деца" се бавила „епохом и светом који је заувек нестао, који се не тиче само наше земље у којој смо сви живели, него и неких других земаља, неких других вредности".

„Роман се бави бави екстазом и судбином. И агонијом слободе. Осмелила сам се. После великих писаца који се баве агонијом слободе - (Мишел) Уелбек, (Захар) Прилепин и (Карл Уве) Кнаусгор - и ја сам се бавила агонијом слободе и ценом која се плаћа.

„Покушала сам да кроз причу која је лична покажем како сви плаћају", навела је Марковић.

У образложењу чланова жирија наведено је да је роман Милене Марковић „поетични искорак какав се ни у такозваним великим књижевностима не дешава у свакој сезони".

Председник жирија Теофил Панчић је рекао да је роман „не само унутар њеног опуса посебан, ванредан искорак, него је велики искорак за савремену српску књиженвост".

Према његовим речима, „Деца" се може посматрати као роман или поетско дело, али пре свега „није за једногодишња сумирања, није сезонска, већ једна је од књига које ће се памтити".

„Колико с једне стране ауторка добија наградом и НИН-ова награда је итекако на добитку.

„Потврђује властиту виталности тиме што не иде линијом мањег отпора, и награђује књигу која је по много чему другачија и боља од конвенционалног схватања као би НИН-ова награда требало да изгледа", оценио је Панчић.

Признавши да не може да да замисли „читаоца који би пред њом могао да остане равнодушан и непромењен",

Панчић је навео да је роман Милене Марковић „ван шаблона и стандарда" и да ће „људи памтити када, где и како су прочитали ту књигу".

О НИН-овој награди

НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године.

Прив пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман „Корени".

Сматра се једном од најзначајнијих признања у књижевности.

Међу добитницима су Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић и Борислав Пекић.

Оскар Давичо је три пута добио награду, а два пута су награђени романи Добрице Ћосића, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басаре.

Досадашње доделе нису прошле без контроверзи и критика на рачун жирија.

Награда није додељена 1959, а као разлог је наведено да је пауза последица жеље за „стимулисањем квалитета".

Данило Киш је вратио награду за роман „Пешчаник" из 1972, али тек 1978. усред полемике да је „Гробница за Бориса Давидовича" плагијат.

Исту ствар је урадио Милисав Савић 1991, када је изабран роман „Хлеб и страх", револтиран текстом Момчила Селића који је објављен у недељнику НИН, а у коме су изнете негативне оцене Савићевог рада.

Сретен Угричић је изразио протест 2010. године, када је издавачка кућа Лагуна пријавила његов роман „Незнаном јунаку" за НИН-ову награду против његове воље.

Угричић је том приликом написао да НИН-ова награда део поретка који је „идеолошки армиран национализмом, традиционалистички, патријархалан, популистички, аутистичан и антипросветитељски".

Повлачење из избора није неуобичајено - Радомир Константиновић је добио награду 1960. за роман „Излазак", али је Декартову смрт повукао из конкуренције 1966.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]