Међународни дан солидарности: Кад људи мисле једни на друге - осам ББЦ прича из Србије

„Сви за једног, један за све", говорили су чувени Атос, Портос, Арамис, Дартањан и остали мускетари, чиме би се можда најлакше могло описати шта значи солидарност.

Иако 2021. година, окована корона вирусом, нимало није била лака, било је доста примера када су људи мислили једни на друге.

Прикупљана је хуманитарна помоћ, пешачило се стотинама километара, пекао се бесплатни хлеб... Све то како би некоме било боље.

Због тога вам на Међународни дан солидарности представљамо осам најлепших солидарних прича наше редакције из године коју испраћамо.

А и празници стижу... Време даривања, кажу.

Роналдо, капитенска трага, аутомобил и један ватрогасац

Током пролећа 2021. године готово цела Србија прикупљала је помоћ за малог Гаврилу Ђурђевићу.

Он болује од спиналне мишићне атрофије и за лечење је било потребно прикупити два и по милиона евра.

Реч је о ретком неуромишићном обољењу, које се манифестује губљењем основних животних функција, као што су гутање, варење хране, дисање, а деца без терапије живе око две године.

За помоћ Гаврилу организоване су бројне акције, послато је на хиљаде хуманитарних СМС порука, а онда се у све умешала најважнија споредна ствар на свету.

Репрезентација Португала гостовала је у Београду у оквиру квалификација за Светско првенство у Катару и меч је био прилично драматичан.

У 90. минуту Кристијано Роналдо, један од најбољих фудбалера света, искористио је грешку српских фудбалера, шутирао и... Па, лопта је прешла линију, али гол није признат.

Стефан Митровић, одбрамбени фудбалер, избацио је лопту из гола, а судија је остао нем.

Љути Роналдо по изласку са терена бацио је капитенску траку, што ће убрзо имати велики утицај на породицу Ђурђевић из малог села Чумићи, недалеко од Тополе.

Роналдову траку је покупио млади ватрогасац Ђорђе Вукмировић, ставио је на аукцију за малог Гаврила и продата је за 7,5 милиона динара.

„Роналдо јесте један од најбољих фудбалера на свету и та трака је стварно значајна", изјавио је потом Вукмировић за ББЦ на српском.

„Али мислим да ће много више помоћи Гаврилу, него да мени стоји као неки сувенир или у ормару", додао је.

Невена Ђурђевић, Гаврилова мајка, рекла је за ББЦ да Ђорђе „уопште није свестан шта је урадио за њу и њену породицу.

„То је одлика хуманих људи", истакла је.

Прича Марка Продановића, који је за Гаврила продао аутомобил

Тридесетогодишњи теолог Марко Продановић са породицом живи у стану супругиних родитеља на Новом Београду.

Иако, како каже, „води просечан живот", у мају је за нешто више од 4.000 евра продао аутомобил, а целокупан износ уплатио је за лечење малог Гаврила.

„Звучаће као клише, теолог који прича о Богу, али стварно сам устао једно јутро, то је био петак и једноставно сам знао, то је то", изјавио Продановић тада за ББЦ.

„Рекао сам жени да ћемо паре од аута дати за Гаврила, а она је рекла: `Може, супер`", додаје.

„Кад се поставиш као родитељ у тој ситуацији и замислиш како би се осећао немоћно да ти је дете у таквој ситуацији, натера те да мораш да делујеш.

Хуманитарним акцијама прикупљено је више од два милиона евра, остатак је обезбедила држава и Гаврило је у јуну у Будимпешти примио лек.

Међутим, Гаврилову судбину данас дели и велики број друге деце које се лече преко СМС порука у Србији.

Недавно је, такође после велике борбе, прикупљено два и по милиона евра за лечење шестомесечне Вање Маловић, која болује од спиналне мишићне атрофије.

А крајем године фудбал је поново био главна тема - голом Александра Митровића у 90. минуту против Португала, репрезентација Србије пласирала се на Светско првенство у Катару.

Тада су фудбалери обећали да ће премију од милион евра преусмерити за помоћ болесној деци.

Пешке од Задра до Крагујевца - 800 километара за Илију

Хуманитарна помоћ прикупљана је током године на најразличитије начине, па и шетањем.

Тако је двадесетосмогодишњи Љубиша Шљивић крајем септембра кренуо пешке из родног краја у околини Задра, до Крагујевца у којем живи.

На пут од око 800 километара кренуо је са намером помогне у прикупљању новца за дечака који не може да хода.

Илија Милановић има четири године и на рођењу му је дијагностификована спина бифида, а за лечење су потребне још две операције и наставак лечења.

У шетњу за Илију Љубиша је кренуо у шортсу и мајици, а успут је наишао на снег и много добрих људи који му помажу - нуде преноћиште, доносе храну, па чак и патике и чизме.

О догодовштинама са пута, Љубиша води обичан и виртуелни дневник на друштвеним мрежама, а новинарка ББЦ-ја Катарина Стевановић мало је шетала са њим.

Хуманитарна деца

А током 2021. године солидарност су знала да покажу и деца.

На пример, деца из једног вртића из села Славковица, недалеко од Љига, која су правила колачиће за београдску Солидарну кухињу.

Солидарна кухиња обезбеђује храну онима који за њу немају новца и тамо се, наводе, свакодневно храни око 150 људи.

Како је уопште дошло до тога да се деца ангажују?

Учитељица Љиља је са њима разговарала о томе да у свету живе и људи који немају новца за храну, па су често и данима гладни.

Деца су се изненадила, јер одрастају на селу, где свака кућа има башту са воћем, поврћем и где људи гаје животиње.

„Одушевљени су били да неком могу да направе колаче", каже учитељица и додаје да није очекивала да ће се прича о њиховој акцији прочути.

„Тада сам рекла деци, видите како нека мала ствар, може да учини нешто велико", додаје она.

Пекари који широм Србије деле бесплатан хлеб и пецива

Пекарама широм Србије такође се током 2021. године, поред поред карактеристичног мириса свежег хлеба и врућих пецива, ширила и арома солидарности.

„Драги суграђани, за особе које не могу да плате хлеб и које себи не могу да приуште, ХЛЕБ ЈЕ БЕСПЛАТАН!", писало је на обавештењу мала породична пекара Класа из Врбаса.

Одлука је ступила на снагу одмах и трајаће све док траје „борба против Ковида-19", додали су.

Милан Шајин, власник пекаре, изјавио је за ББЦ да је на ту идеју дошао када је на врата његове пекаре једне ноћи покуцао човек.

Тражио је „пола векне старог хлеба".

„Нашао сам се у чуду", каже Шајин, иначе професионални рукометаш и бивши репрезентативац Катара.

На овакав вид подршке определило се још неколико пекара у различитим деловима Србији, а поред хлеба деле се и пецива, пите, пице и остали пекарски производи.

Хероина из Власотинаца - Весна Новаковић доноси осмех и наду старима

„Кад би мени дали један дан, ја га не бих потрошио сам", чувени су стихови Бране Црнчевића.

„Пола дана ја бих дао неком ко је добар, а случајно сам", додаје Брана.

Тим стиховима већ дуго се води Весна Новаковић из села Самарница код Власотинца.

Она у Удружењу Осмех ради као неговатељица и аутомобилом дневно по врлетима прелази и по 20 километара.

Обилази територију Доње Лопушиње и брине о 16 људи раштрканих по селима.

Реч је углавном о старим и слабо покретним људима, који немају услова да се спусте до Власотинаца, удаљених на око 16 километара.

А до њих не постоји никакав превоз.

Зато се Весна брине о њима.

„Моја обавеза је да их обиђем, да почистим, скувам им нешто, да им купим потрепштине и лекове, а куповину обављам петком у Власотинцу јер тамо где они живе нема продавница, људи су се иселили", каже Весна.

„Иако обилазак изискује много времена и труда, у себи увек понављам молитву и молим се да су ми деца, унучићи и праунучићи живи и здрави", каже Весна.

Новаковић је због свега тога добила признање Хероји у време пандемије, у организацији Делегације Европске уније у Србији.

Упознајте најстарију волонтерку Црвеног крста Србије

Весна старима помаже већ неколико година, али има и оних који деценијама чине добро за другога.

На пример, Даница Шимц.

Има 84 године и када је 1970. за Црвени крст обавила прву волонтерску активност, није ни слутила да ће пола века касније добити државно одликовање - златну медаљу за заслугу.

Једно у низу признања додељено јој је за Дан државности Србије 2021. године, неколико дана пошто је добила и награду Доброчинитељ.

Шмиц и данас волонтира са истим ентузијазмом као пре пола века.

Ово је њена прича.

Уместо новогодишњих прослава градови прикупили 20 милиона динара за лечење деце

А на крају 2021. године присећамо се солидарности са њеног почетка.

Уместо помпезних и скупих дочека Нове године, неки градови Србије тај новац преусмерили су за помоћ болесној деци.

Укупно је прикупљено 20 милиона динара, саопштило је тада Удружење грађана „Крени промени".

Према подацима удружења, Kрагујевац је дао пет милиона, Ужице три милиона динара, Пирот 1,5 милиона динара, колико и Зрењанин, преноси Фонет.

Суботица је дала три милиона динара, Владичин Хан два милиона динара, Сомбор 1,5 милиона, Kикинда милион динара, Врање 500.000 динара, Велико Градиште 300.000 динара и Осечина 170.000 динара.

„Врло често ови мали хероји улазе у битке са минималним шансама да преживе, али на нама је да им помогнемо да, можда, ипак буду победници.

„У моментима када због све већег броја заражених корона вирусом постоји забрана окупљања, као и тежа материјална ситуација великог броја грађана проузрокована овом кризом, сматрамо да је потпуно бесмислено бацати новац нас, грађана Србије, на организацију прославе Нове године", навели су из иницијативе „Да славимо живот деце".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]