Право, политика и протести у Србији: Које законе Вучић није потписао и зашто

Претходна два викенда у Србији обележили су протести на мостовима и путевима широм земље, а све у циљу да блокадом саобраћајница блокирају и оловку председника Александра Вучића, како не би потписао два спорна закона - о референдуму и експропријацији.

Вучић је у неколико наврата поручивао да „улица неће водити политику", али је потом спустио лопту, приставши на ревидиране измене Закона о експропријацији.

Тражимо начин да се комплетан Закон о експропријацији стави ван снаге и да то буде у складу са Уставом Србије, рекао је Вучић.

Демонстранти за то време не одустају од захтева да се два закона повуку - Вучић је Закон о референдуму одмах потписао, а о експропријацији није, иако је рекао да јесте у складу са Уставом, али да има неких ствари које се ни њему не допадају.

Ово није први пут да Вучић не потписује, односно враћа законе скупштини на поновно одлучивање.

На председников предлог, али после протеста и притиска еколошких организација, стручњака и грађана, до сада су повучена два закона и то оба у протеклих неколико месеци.

Према прописима, председник државе изгласани закон може да врати Народној скупштини на поновно одлучивање, ако сматра да није сагласан са Уставом или да је у супротности с потврђеним међународним уговорима.

Такође, то може да уради ако сматра да закон није у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, да при доношењу закона није поштована процедура која је прописана за доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин.

Погледајте видео: Како је почео протест због закона

Закон о водама

Почетком јула у Словенији је одржан референдум о предлогу закона о водама, којим би се допустила градња комерцијалних садржаја поред река, језера и уз морску обалу.

На референдуму је тај предлог закона одбијен оргомном већином.

Посланици Скупштине Србије су усвојили сличан закон, што је довело до протеста.

Еколошки активисти тврдили су да се тим законом, због начина коришћења и давања у закуп водног земљишта, отвара пут ка корупцији.

Неколико дана касније Вучић је први пут од 2017. године, када му је почео председнички мандат, одлучио да не потпише усвајање неког закона, вративши га у скупштину.

После Вучићеве одлуке, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде предложило је Влади Србије повлачење предлога измене Закона о води из процедуре.

Дакле, писање је кренуло из почетка.

„Председник је вратио закон скупштини, ми смо у складу с тим реаговали и сада смо спремни да поново уђемо у читав овај процес", изјавио је за Н1 Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

„Ко ради, тај и греши, па тако и ми - спремни смо да исправимо све недостатке", додао је.

Јован Рајић из Регулаторног института за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), изјавио је тада за ББЦ да су измене закона писане „са циљем да се власницима и сплавова и онима који се баве експлоатацијом шљунка омогући непосредна погодба".

Тиме се, сматра, отвара простор за „коруптивне активности и да се елиминише транспарентност у располагању водом - најважнијим јавним добром", а „елиминише се принцип конкуренције, односно фаворизују одређени понуђачи, групе, компаније, интересне групе".

Према досадашњем закону, додаје, постоји такозвана тржишна утакмица и јавно надметање - онај који да најбоље услове добиће могућност да постави пловни објекат (сплав) и да се бави експлоатацијом шљунка.

Погледајте видео: Наставак блокада због закона о референдуму и експропријацији

Закон о полицији

Два месеца касније велику пажњу јавности изазвао је и Нацрт закон о полицији, који би, да је усвојен, потенцијално утицао и на актуелне протесте.

Јавно изјашњавање о закону који би требало да уређује читав рад полиције завршено је крајем септембра, а расправе су трајале тек пет дана.

Усвајање се очекивало до краја године, али се то није десило.

Организације цивилног друштва, правници и опозиција имали су многе замерке - пре свега сувише кратак рок за расправу, али и заштиту података о личности, слободу и права грађана.

Навели су да тај нацрт озакоњава масовни видео надзор, тако да већ постојећи софтвер може да користи програм за аутоматску детекцију и биометријско препознавање лица.

Новине су и забрана објављивања идентитета службених лица која примењују службена овлашћења, као и запошљавање без конкурса или додатно вредновање при запошљавању чланова породице већ запосленог, убијеног или повређеног радника МУП-а.

Крајем септембра одлучено је да се закон повуче из процедуре, а Н1 је тада пренео да се о њему више неће говорити до избора, заказаних за пролеће.

„Ја сам тај који је крив што се повлачи тај нацрт закона, он није био ни у форми предлога", изјавио је тада Вучић.

„То сам урадио зато што је остало још шест месеци до избора и не желим да у последњих шест месеци доносимо тако важне законе на које би неко ко је ван парламента, а мисли да побеђује на изборима могао да има било какве примедбе", рекао је Вучић.

Александар Вулин, министар полиције, тада је изјавио да се „председникова не пориче", па је закон повукао „на Вучићеву молбу".

Све што се догодило, каже, доживео је као лични пораз, најавивши да ће последице сносити сам.

„Мораћете потражити неки други разлог за крв на улицама", навео је Вулин у саопштењу поводом одлуке да повуче спорни нацрт закона.

„Борбом против свега новог у сектору безбедности, убице и лопови ће бити мало сигурнији, а полиција и грађани ће бити много несигурнији", додао је.

О референдуму и експропријацији - шта је проблем

Више хиљада демонстраната, незадовољних начином на који држава решава еколошке проблеме, другу суботу заредом је блокирало неке од кључних путева у Србији.

Поред Београда, демонстранти су се окупили у Новом Саду, Нишу, Шапцу, Пожаревцу, Панчеву, Ваљеву и другим градовима Србије.

Кључни захтеви демонстраната, које предводе еколошке организације, односе се на повлачење два закона - о референдуму и експропријацији.

Они сматрају да ти закони отварају пут за долазак еколошки опасне инвестиције компаније Рио Тинто у рудник литијума у западној Србији.

Референдум, као глас народа о најважнијим питањима у држави, не само да се мења новим Законом о референдуму који је усвојен у Скупштини Србије, већ би грађане који желе да предлажу промене могао да удари и по џепу.

Више није важно колико ће уписаних бирача изаћи на референдум, пошто је укинут цензус од 50 одсто.

To у пракси значи мали број гласача може да одлучи о нечему важном за све грађане.

Уводе се и таксе од 40 динара за оверу потписа у случајевима када грађани желе да предложе измену Устава или нови закон.

Стручњаци са којима је ББЦ разговарао израчунали су ће предлог измене Устава грађане коштати око 50.000 евра, а предлагање закона 10.000 евра, у земљи где је просечна плата у октобру 2021. године износила око 550 евра.

Закон је изгласан двотрећинском већином - за је гласало 178 посланика од 180 присутних.

Народна скупштина има 250 посланика, а две трећине чине представници Српске напредне странке коју предводи Вучић.

Управо је двотрећинска већина коју има владајућа партија извор забринутости представника Комитета правника за људска права - Јуком (Yucom) и Центра за правосудна истраживања (Цеприс).

Они страхују да ће укидање цензуса допринети даљем урушавању демократије у Србији, на које Фридом хаус упозорава већ неколико година.

Влада Србије саопштила је да ће нова решења омогућити грађанима да ефикасно остварују Уставом загарантовано право на учешће у вршењу власти путем народне иницијативе и референдума.

Наводи се и да се Закон заснива на препорукама Савета Европе из 2020. године.

У Србији би у наредним месецима могло да буде и више од једног референдума - први тест новог закона биће промена Устава већ у фебруару.

Затим би могао да уследи и референдум о Рио Тинту, најављеном пројекту отварања рудника литијума код Лознице, на западу Србије.

Председник Вучић изјавио је да неће укинути Закон о референдуму - који је већ на снази - истичући да Србију „неће водити они који не победе на изборима".

„Имао бих примедбе да сам видео Закон о референдуму и народној иницијативи - и око броја потписа и око свега другог - али то није закон против Устава, немам права да враћам нешто што ми се не свиђа", навео је.

Вучић такође истиче да закон нема никакве везе са Рио Тинтом.

Компликована реч - експропријација представља принудно одузимање имовине од приватних власника, зарад општег интереса.

Најчешће је реч о земљишту или непокретностима који се налазе на местима где држава или органи власти желе да изграде аеродром, ауто-пут, школе, болнице или фабрике.

Те некретнине уз накнаду прелазе у државно или јавно власништво и цео поступак је законски регулисан.

Иако се последњих година чешће помиње јер се више гради, Закон о експропријацији постоји од 1995. у Србији.

Измене тог закона су стигле у скупштинску процедуру почетком новембра, а као најважнија промена помиње се помало застрашујућа хитност поступка.

Ако се усвоје предложене измене, власник имовине имаће рок од пет дана да се изјасни о предлогу за експропријацију.

По пријему изјашњења, надлежни орган одмах, а најкасније у року од 15 дана, доноси решење о експропријацији непокретности.

Велику пажњу изазвала је и одредба која се односи на наплаћивање накнаде за нелегализоване објекте.

Она предвиђа да „власник таквог објекта има право на накнаду за изграђени објекат у висини процењене грађевинске вредности тог објекта."

Милош Игић, адвокат из Новог Сада, изјавио је раније за ББЦ да је то неуставно.

Како каже, Устав Србије предвиђа да право својине некоме може бити одузето само у јавном интересу и уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.

„Aко објекат на тржишту, на пример, вреди 1000 евра по квадрату, а вама је за изградњу потребно 600 евра, досад је закон регулисао да добијете тих хиљаду.

„Сада имамо проблем јер ће се људима исплаћивати накнада нижа од тржишне, ако се ове измене усвоје", истиче он.

Еколошки активисти сматрају и да се овај закон доноси како би експропријација била омогућена компанији Рио Тинто и другом приватном капиталу.

Не може нико да одлучује о судбини другог човека и не може нико да одлучује шта ће ко са својом имовином да ради и да је за пет дана одузме".

„То не постоји, Србија се мора дизати - није ово само питање литијума и Јадра, ово је питање целе Србије, јер сутра ће нека страна корпорација доћи и ставити шапу на твоје двориште", изјавио је Златко Кокановић из Удружење „Не дамо Јадар" на једном од протеста.

Ана Брнабић, председница Владе Србије, изјавила је у парламенту да ни закон о експропријацији ни закон о референдуму, против којих су грађани протестовали испред Скупштине, немају везе са Рио Тинтом нити са било којом другом компанијом.

„Сва она земља коју Рио Тинто односно Рио Сава поседује, сву ту земљу су купили од људи чија је та земља била и не постоји ни једна парцела коју треба да експоприсати.

„Све су купили без икаквог мешања државе.

„Ови људи су сами хтели да продају ту земљу, због чега можемо да их питамо, али нема потребе за експропријацијом", рекла је Брнабић.

Као и о закону о референдуму, Вучић је и за измене Закона о експрпријацији говорио да нема никакве везе са Рио Тинтом и евентуалним рудником и ископавањем литијума.

Међутим, 4. децембра, приликом посете месту Горње Недељице у долини Јадра, области где је најављено отварање рудника компаније Рио Тинто, Вучић је рекао да су планиране измене Закона о експропријацији.

„Закон није противуставан, али идемо на измене.

„Ако можемо да се договоримо о тим изменама са људима одавде можемо, ако не, да вратимо стари закон, као да нема никаквих измена, тако да де факто тај закон не би важио.

„Ја не могу да се играм Уставом, али ово што вам кажем нема филозофије и биће испуњено", рекао је Вучић.

Дан после посете, Синиша Мали, министар финансија, изјавио је да ће се највероватније у четвртак, 9. децембра, измене Закона о експропријацији наћи на седници Владе Србије.

Те измене би по хитној процедури ушле у Скупштину, како би могле да буде усвојене пре Нове године.

У међувремену се огласио и Савет Владе Србије за борбу против корупције, истакавши да Закон о експропријацији садржи низ решења на штету грађана Србије.

Како наводе, предложене измене закона извршене су искључиво у корист крупног капитала као корисника експропријације, а одредбе суштински задиру у основна људска права.

О потенцијалној измени Закона о референдуму нико од званичника не прича.

Нове блокаде мостова и саобраћајница широм Србије најављене су за предстојећи викенд.

„Протести неће престати, поред првог услова - повлачења Закона о експропријацији, ако се не побољшају одредбе Закона о референдуму и народној иницијативи", изјавио је Саво Манојловић из покрета „Крени промени".

Како је бити фотограф на политичком митингу у Србији - погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]