Србија, полиција и људска права: Биометријске камере - како раде и шта до сада знамо

Камере које могу да вас препознају по цртама лица и начину хода, али и да направе мапу ваше шетње по Београду - за полицију су начин да ефикасније ради посао и смањи стопу криминала, а за представнике цивилног сектора претња по људска права.

„Закони који регулишу рад полиције у Србији тренутно не дозвољавају спровођење биометријског надзора над грађанима", појашњавају из институције Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у писаном одговору за ББЦ на српском.

Тако ће остати до даљег пошто је повучен Нацрт закона о унутрашњим пословима који је, између осталог, предвиђао легализацију биометријског надзора, додају.

Међутим, сама чињеница да се на улице Београда од 2019. постављају „Хуавеј" (Huawei) камере, које могу да препознају лица, изазива неповерење дела јавности.

„Стављени смо пред свршен чин, а да се није разговарало о томе да ли је таква мера неопходна, као ни о могућности злоупотребе", каже Невена Ружић, координаторка пројекта Дигитална стража у Фондацији за отворено друштво (ФОД).

Пројекат постављања биометријских камера „Сигурно друштво" Министарства унутрашњих послова Србије у сарадњи са партнерима из Кине, предвиђа укупно 8.100 камера тог типа, наводи се у документу МУП-а из 2020.

Из МУП-а нису одговорили на питања ББЦ новинара о томе колико је оваквих камера до сада постављено у Београду, на којим локацијама и да ли се и на који начин користе.

'Систем који се не може преварити'- колико суHuawei камере паметне?

Реч је о „софистицираним камерама које препознају лица и објекте, а могу и да читају регистарске таблице", каже ИТ стручњак и и истраживач Шер фондације Андреј Петровски за ББЦ на српском.

Додаје да сазнања којима располаже заснивају се на истраживањима Шер фондације и МУП-овим проценама утицаја камера на заштиту података о личности из 2019. и 2020. године.

„Камера мери пропорције лица и препознаје начин на који ходамо", наводи Петровски.

Систем таквих камера, објашњава, може да прикупи и много више података.

„На пример, податке о томе куда се неко кретао током дана, са киме се састао, колико се задржао на одређеном месту и ко је још био на истој локацији", каже.

Петровски наводи да полиција, ако има судски налог, може да прати кретање грађана на основу података са базних станица - примопредајника сигнала који користе наши мобилни телефони.

Међутим, камере за биометријско препознавање много су ефикасније.

„Мобилни телефон можете да оставите код куће, а лице не можете", каже.

Камере могу да прикупе и податке о здравственом стању особе у случају саобраћајних несрећа, пожара или других инцидената, наводи се у документу МУП-а из 2020. године.

Генерално говорећи о биометријским камерама, министар унутрашњих послова Александар Вулин недавно је рекао да „ни маска не помаже, препознаје се ход и не можете да се сакријете".

„Биометријске камере имају толико критеријума по којима препознају људе да је врло вероватно да маска за лице не би помогла", сагласан је Петровски.

Улична камера „само прикупља податке", додаје стручњак.

„Паметна" постаје оног тренутка када се база података које је прикупила укрсте са неком другом базом, као што су личне карте, пасоши или друге фотографије.

„Пошто у систем може да се убаци било која фотографија, камера би могла и да врши надзор малолетних лица, која још немају лична документа, уколико набави њихову слику", каже.

Изглед људи се мења током живота, али Петровски наводи да „старење не утиче на ефикасност камера".

Објашњава да „камера која прати неку особу у континуитету стално може да освежава податке".

„Може се рећи да немамо никакав начин да преваримо систем биометријских камера", каже.

Стручњак додаје да „сваки хардвер и софтвер имају могућност грешке".

„Међутим, без званичне анализе, не бих се усудио да улазим у такве процене", наводи.

Поред људи, камере препознају и предмете - на пример, могу да прате кретање изгубљене или украдене торбе, додаје Петровски.

Зашто су за део јавности спорне башHuaweiкамере?

Видео-надзор није новина у Србији, али технологија препознавања лица јесте.

Прве камере су у Београду постављене још 1978. године на 24 локације, а служиле су за надгледање улица, пише РТС.

Укупан број камера на улицама Београда, према подацима које је објавио МУП, броји скоро 400.

Међутим, пројекат постављања биометријских камера „Сигурно друштво" МУП-а Србије предвиђа да их буде много више - укупно 8.100, наводи се у документу МУП-а из 2020.

Од тог броја 2.500 би било постављено на улице главног града, док би остале биле покретне - део униформи полицајаца и опреме аутомобила.

Разлог што је пажња јавности на Huawei камерама јесте што су то, према доступним информацијама, једине камере у Србији које могу да препознају лица.

„Немамо сазнања да је МУП, осим Huawei камера, набавио још неке које нуде ту могућност", каже Андреј Петровски из Шер фондације за ББЦ на српском.

Никада није прецизно саопштено колико је Huawei камера постављено и на којим локацијама, иако је МУП објавио спискове камера које препознају регистарске таблице и свих камерних места у граду.

Осим тога, званичници до сада нису саопштили колико је новца издвојено за „Сигурно друштво".

„Према нашим сазнањима, Huawei камере су укључене и снимају, а можемо само да претпоставимо да се користе за обичан видео-надзор", каже Петровски.

Како су се камере нашле на улицама Београда?

Прве Huawei камере су на улице Београда постављене почетком 2019. године, подсећају из Шер фондације, која води хронологију њиховог увођења.

Како се наводи на сајту компаније Huawei идеја о увођењу биометријског надзора појавила се кад је кинеска полиција, захваљујући камерама ове компаније, 2015. ухапсила држављанина Србије који је побегао у Кину пошто је у Београду прегазио младића.

Међутим, како спекулише магазин Foreign Policy, заправо се ради о афери Кантримен из 2014. године.

У Кини је 2014. године ухапшен Марко Милићев под сумњом да је возилом мини-кантримен 25. јула те године прегазио двадесетједногодишњег Луку Јовановића на Бранковом мосту у Београду, за шта је касније и осуђен.

Начин на који је јавност обавештена о увођењу ових камера изазвао је талас незадовољства у делу јавности, кажу из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

„Министар унутрашњих послова [тада Небојша Стефановић] помпезно је најавио да ће сваки кутак града бити покривен камерама", присећа се Јелена Пејић, истраживачица БЦБП.

Међутим, како објашњава, тешко је било доћи до докумената којим би таква одлука била образложена.

„Када смо загребали иза те изјаве, тражили образложења и документа о набавкама, као и процену утицаја на заштиту података о личности, ништа од тога није било доступно - систем од огромног утицаја на јавност био је обавијен велом тајне", додаје.

Из институције Повереника за информације од јавног значаја кажу да је МУП, на њихов захтев, 2019. израдио прву Процену утицаја на заштиту података о личности.

„Министарство је тај документ морало да сачини у складу са обавезама из Закона о заштити података о личности", додају.

Наглашавају да је МУП то пропустио да уради пре њихове реакције.

Међутим, како наводе, прва Процена коју је МУП израдио „није садржала све елементе које је морала у складу са законом па је враћена уз примедбе".

МУП je 2020. године сачинио нову процену, додају.

Шта спречава полицију да почне биометријски надзор?

У овом тренутку, закон то не дозвољава, наводи се у мишљењу које је Повереник дао поводом Процене МУП-а.

Постојећи закони који регулишу рад полиције не садрже правни основ за увођење биометријског надзора, кажу из институције Повереника.

„Због тога, обрада биометријских података путем функционалности препознавања лица не би била законита", додају.

Како додају, Повереник је 2019. спровео поступак надзора над радом Министарства унутрашњих послова, када су утврдили да се постављене камере не користе за препознавање лица.

„Софтвер који би инсталираним камерама омогућио обраду путем њиховог укрштања са постојећим базама података није пуштен у рад", наводе.

'Србија - безбедна земља' -да ли је биометријски надзор потребан?

Док званичници МУП-а указују да би биометријски надзор омогућио полицији да ради ефикасније, из цивилног сектора сматрају да не постоји оправданост за увођење оваквог система.

Говорећи у корист озакоњавања биометријских камера, министар Вулин недавно је оценио да је „полицији посао отежан" зато што полицајци сами морају да прегледају снимке камера како би нашли починиоца, уместо да софтвер то ради за њих.

Ипак, додао је, од полиције ни сада „нико не може да се сакрије", Београд је „безбедан град", а Србија „безбедна земља".

Међу аргументима у корист биометријских камера нашло се и смањење стопе криминала, али из Фондације за отворено друштво указују да „није утврђена оправданост оваквог надзора".

„Немамо званичну анализу која би објаснила шта су опасности по друштво у Србији и зашто се против њих није могуће борити средствима која су се до сада користила", оцењује Ружић из ФОД-а.

Иако званичници кажу да су камере потребне ради сузбијања криминала, Ружић каже да је важно утврдити о каквој врсти криминала се говори.

„Биометријски надзор није адекватна мера за сваку врсту криминала", каже.

Подсећа и да „видео-надзор утиче на понашање људи и остваривање њихових права".

„Ако знате да вас посматра камера која прецизно може да утврди где сте били, само се запитајте да ли бисте баш увек отишли на неки протестни скуп или ЛГБТ Прајд или страначко окупљање", истиче.

За Данила Кривокапића из Шер фондације, аргумент да ће полиција боље радити свој посао „није довољан" зато што се морају узети у обзир и људска права.

„Наравно да би полиција ефикасније радила свој посао када би могла да прислушкује било чији телефон или упадне у било чији стан", каже.

Али, додаје, „за то ипак потребан судски налог који се издаје ако постоји оправданост".

„Све друго је грубо кршење приватности", додаје Кривокапић.

Погледајте видео о томе како могу да вас шпијунирају преко телефона

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]