Србија, закони и воља народа: Усвојене измене Закона о референдуму и испуњен услов са еколошких протеста

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о референдуму и народној иницијативи које је поднела Влада, која је тиме усвојила захтев изнет на протестима еколошких организација.

Седница је сазвана у року краћем од предвиђеног, а посланици су прихватили да Закон ступи на снагу одмах.

На седници није било расправе, говорила су само два посланика и то мимо дневног реда.

Претходно је председник Србије Александар Вучић најавио да ће испунити захтев учесника еколошких протеста који су претходне две суботе блокирали путеве широм земље.

Они су тврдили да је ово један од два закона који отварају пут да међународна компанија Рио Тинто отвори рудник литијума у западној Србији.

Усвоје су промене чланова 7, 20, 43 и 44 који се односе на оверу потписа, представнике овлашћеног предлагача у органу за спровођење референдума и рок за поновно расписивање референдума.

Укинута је накнада од 40 динара за оверу потписа из члана 7, у случајевима када грађани желе да предложе измену Устава или нови закон.

Стручњаци са којима је ББЦ разговарао израчунали су да би, пре усвојених измена, предлог промена Устава грађане коштао око 50.000 евра, а предлагање закона 10.000 евра, у земљи где је просечна плата у октобру 2021. године износила око 550 евра.

Осим тога, сада је омогућено да представници овлашћених предлагача буду део органа за спровођење референдума што је било спорно у члану 20 и забрањено расписати референдум о истом питању у року краћем од четири године, а који је продужен у односу на првобитне прописе у члановима 43 и 44.

Оно што остаје на снази јесте да више није важно колико ће уписаних бирача изаћи на референдум, пошто је укинут цензус од 50 одсто, што у пракси значи да веома мали број гласача може да одлучи о нечему важном за све грађане.

Закон је првобитно изгласан 25. новембра двотрећинском већином - за је гласало 178 посланика од 180 присутних.

Народна скупштина има 250 посланика, а две трећине чине представници Српске напредне странке.

Управо двотрећинска већина коју има владајућа партија извор је забринутости представника Комитета правника за људска права - Јуком (Yucom) и Центра за правосудна истраживања (Цеприс), који страхују да ће укидање цензуса допринети даљем урушавању демократије у Србији, на које Фридом хаус упозорава већ неколико година.

Влада Србије је тада саопштила да ће нова решења омогућити грађанима да ефикасно остварују Уставом загарантовано право на учешће у вршењу власти путем народне иницијативе и референдума.

Додали су и да се Закон заснива на препорукама Савета Европе из 2020. године.

Међутим, „референдум није препоручљив механизам доношења одлука", сматра Драгољуб Поповић, бивши судија Европског суда за људска права.

„У Србији постоји мит о референдуму, као начину одлучивања који је највише демократски", каже Поповић за ББЦ на српском.

„Добро уређена представничка демократија има огромну предност у односу на владавину референдумима, која може донети размах популизма.

„А Србија је на почетку једног ауторитарног режима и чини ми се да људи тога нису довољно свесни", додаје.

У Србији би у наредним месецима могло да буде и више од једног референдума - први тест новог закона биће промена Устава већ у фебруару.

Затим би могао да уследи и референдум о Рио Тинту, најављеном пројекту отварања рудника литијума код Лознице, на западу Србије.

Ова област је до сада била регулисана Законом о референдуму и народној иницијативи из 1994, који је последњи пут ревидиран 1998. године.

Представници Владе Србије нису одговорили на питања ББЦ-ја на српском о томе које проблеме очекују да реше новим законом и како одговарају на аргументе да цензус не треба укидати све док не дође до напретка на плану демократије.

Замерке на нови Закон

На нови Закон о референдуму чекало се 15 година, од када је 2006. промењен Устав Србије, чиме је Народна скупштина добила задатак да законодавство у овој области усклади са највишим правним актом у земљи.

Уставом је тада укинут цензус на локалном, покрајинском и републичком нивоу.

„Од тог тренутка цензус на референдуму није обавезан, али се може прописати законима", каже Милан Филиповић из Јукома за ББЦ на српском.

Цензус је остао обавезан као одредба досадашњег Закона о референдуму и износио је 50+1, што значи да је за доношење одлука било неопходно да изађе 50 одсто уписаних бирача и још један преко тог постотка да би одлука била валидна.

Поједине европске земље, попут Француске, Норвешке и Ирске, годинама немају цензус на референдуму.

Брисање цензуса из српског Устава 2006. био је корак ка увођењу праксе која важи у многим демократским државама, каже Виолета Беширевић, редовна професорка уставног права на Правном факултету Универзитета Унион за ББЦ на српском.

„Сматрало се да живимо у систему репрезентативне демократије, где иза промена стоје грађани, па је требало омогућити да се одлуке усвојене двотрећинском већином у парламенту не коче на референдуму", каже Беширевић, чланица Центра за правосудна истраживања - Цеприс,.

Међутим, Србија већ неколико година бележи лоше резултате у међународним извештајима о стању демократије у земљи.

Фридом хаус, невладина организација која спроводи истраживања о стању демократије у свету, прошле године ју је сврстао у категорију земаља „хибридног режима", оличених у привидној демократији, први пут од 2003. године.

У извештају из априла 2021, ова организација је критиковала „провладину пропаганду која је допринела убедљивој победи Српске напредне странке (СНС) на парламентарним изборима".

Партија председника Србије Александра Вучића је на парламентарним изборима 2020. године освојила 61.59 одсто гласова и тако остварила двотрећинску контролу над Народном скупштином.

„У савременим демократијама, парламент је слика плуралистичког друштва, а проблем у Србији је што наш парламент то тренутно не одсликава", каже Милан Филиповић из Јукома.

„Зато би морала да постоји кочница, као што би био цензус на референдуму", додаје.

Филиповић сматра да би после укидања цензуса „могли доћи у ситуацију да мали број људи одлучи о нечему важном као што је Рио Тинто."

„Постоји могућност да дође до експлоатације јадарита са огромним последицама по екологију, а грађани ће бити принуђени да гласају за како би задржали послове који им обезбеђују пуко преживљавање", наводи.

Венецијанска комисија, саветодавно тело Савета Европе које је пратило процес доношења новог закона, „није се претерано освртала" на питање цензуса у својим извештајима", додаје Филиповић.

Разлог за то је, како додаје, што је укидање цензуса ушло у међународну праксу.

„Али не мора да значи да је то најбоље решење за сваку земљу", наводи Филиповић.

Једна од спорних, али и промењених тачака је увођење такси за оверу потписа које грађани морају да прикупе како би захтевали измену Устава или доношење новог закона.

Како се првобитно наводило у члану 7, накнада за оверу код јавног бележника или у градској управи износи 40 динара по потпису.

„За референдум за измену Устава било би неопходно сакупити 150.000 потписа грађана и платити за оверу око 50.000 евра, а за усвајање закона сакупити 30.000 потписа и платити око 10.000 евра", наводи Милан Филиповић из Јукома.

Такође, нису поштоване смернице Венецијанске комисије, према којима је потребно да прође барем годину дана од усвајања закона до спровођења референдума, додаје.

Како је најављено, референдум о промени Устава могао би да се одржи за два месеца или мање, у јануару 2022. године.

„Венецијанска комисија је посебно критиковала што се изради закона приступило када је већ било познато да ће референдум бити расписан", каже Филиповић.

Горко искуство референдума

Драгољуб Поповић, бивши судија Европског суда за људска права

Одлучивање на референдуму је круто, неподложно је компромису који може донети парламентарна дебата на пример.

Оно искључује могућност средњег решења између две крајности.

Кад се овоме дода наше, југословенско искуство с референдумима, видимо да је оцена те установе још гора.

У процесу разградње Југославије управо су референдуми служили за манипулацију бирачких маса.

Практично су сви одржани у условима еуфорије, односно недопуштања или бар ометања политичке контестације, па су представљали оруђе манипулације, као што данас могу послужити размаху популизма.

Таквих примедби, упућених поменутој установи, било је и раније и у другим земљама.

Генерал (ШАРЛ) Де Гол се, док је био председник Француске ослањао на референдуме, па је таквој пракси замерано да уводи једну врсту плебисцитарног режима.

Предлог закона који је пред Народном скупштином предвиђа изреком да се после две године може донети одлука супротна оној која је усвојена на референдуму.

Чему онда референдум?

Још један од проблема првобитне верзије новог Закона је трајање обавезности одлуке грађана уколико гласају против, сматрају из Јукома и Цеприса.

Према закону из 1994. године, потребно је прође најмање шест месеци до расписивања новог референдума уколико гласачи одбију предлог.

Новим законом, тај период се продужава на годину дана.

Како подсећају из Јукома, препорука Венецијанске комисије да „референдуме не би требало понављати" у једном скупштинском мандату који у Србији траје четири године.

Закон оставља могућност да се пропишу посебне процедуре за спровођење референдума током пандемије.

Из Цеприса страхују да то отвара могућност за злоупотребе, јер нови закон не регулише ову област детаљније.

Како је у другим земљама?

Неке европске земље и даље има цензус на референдуму, док су га друге укинуле.

Чешка, Француска, Ирска, Естонија, Норвешка, па и суседна Хрватска, немају цензус.

Излазак најмање 50 одсто уписаних бирача потребна је у Словенији, Мађарској, Италији, Пољској, Словачкој.

У Румунији треба да гласа барем 30 одсто уписаних бирача да би референдум био валидан, а у Литванији 33 одсто.

Драгољуб Поповић данас живи у Швајцарској, земљи где се често расписују референдуми, а цензуса нема.

„Швајцарски менталитет и политичка култура су специфични по томе што су наклоњени компромису", каже,

Политички систем је такав да све странке заступљене у Скупштини учествују и у извршној власти, додаје.

Референдуми се расписују на разним нивоима.

Поповић наводи да, „по неписаном правилу", на референдуму који предлаже Савезна влада грађани углавном гласају потврдно.

Кратка историја вишестраначја у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]