Међународни дан демократије: Како живи демократија у Србији

Живот за демократију све је тежи у Србији, показује истраживање невладине организације Црта.

„Иако Србија поседује формалне карактеристике демократије, она то током протекле деценије у пракси престаје да буде", закључак је публикације Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

Студијом је обухваћен период од 2010. до 2020. године, а, према наводима истраживача, забележени су негативни трендови у свим областима од значаја за функционисање демократије.

„Демократију смо схватили здраво за готово и делује да смо се опустили.

„А када не обраћамо пажњу, долазе аждаје из мрака које заводе на неки други пут, који није демократски", каже менаџерка истраживачког тима Црте Тамара Бранковић.

Председник Србије Александар Вучић често је и сам констатовао да стање у Србији „није савршено", али да се ради на променама.

„Почели смо да унапређујемо стање у области владавине права, спремни смо да саслушамо критике и савете по питању демократије и корупције.

„Постоје озбиљни проблеми којима треба да се позабавимо", рекао је Вучић у априлу 2021. године.

У извештају су посматране различите области, од избора и медија, до стања политичких партија, људских права и цивилног друштва.

Стање демократије у Србији традиционално се оцењује 15. септембра, на Међународни дан демократије.

Избори

Према оцени Црте, нема основног предуслова за демократски поредак - слободних и поштених избора.

Истиче се да странке на власти после 2014. године остварују толику предност да избори суштински губе такмичарски карактер.

„Паралелно је опадало учешће на изборима, како појединачних странака тако и бирача.

„Тренд нестајања плурализма кулминира 2020. године после бојкота избора већег дела опозиције", наводи се у извештају невладине организације у одељку о изборима.

После бојкота претходних избора, међусобних оптужби власти и опозиције, али и странака унутар опозиције, у Србији су ове године почели преговори власти и опозиције око изборних услова, уз посредовање европских парламентараца.

Нацрт радног документа који је састављен у Бриселу није наишао на одобравање ни власти нити опозиционих странака.

Део опозиције потом је саставио текст „коначног Споразума учесника међустраначког дијалога" и послао су га европарламентарцима у Брисел.

Паралелно са тим преговорима, воде се и разговори без посредовања међународних делегација - у Скупштини Србије разговара се о сличним темама, али на одвојеном колосеку.

„Ми имамо слободне изборе.

„Али нема таквих избора у свету на којима би грађани гласали за (Зорана) Лутовца, (Маринику) Тепић и (Драгана) Ђиласа", рекао је недавно председник Српске напредне странке Александар Вучић.

У јуну прошле године одржани су парламентарни избори када је Српска напредна странка освојила 60,65 одсто гласова.

Велики део опозиционих странака је бојкотовао изборе због, како су наводили, „нефер изборних услова".

Организација за људска права и промоцију демократије Фридом хаус оценила је такву одлуку дела српске опозиције као „трагичну".

Кључно је да се успостави некаква равнотежа на политичком пољу, каже уредник публикације Црте „Подривање демократије: процеси и институције у Србији од 2010. до 2020. године", политиколог Душан Спасојевић.

„Било да је реч о политичким партијама које ће бити конкуренти Српској напредној странци или да је реч о јачању политичких институција које ће контролисати извршну власт", наводи он за ББЦ на српском.

Тако се у извештају Европске комисије о напретку Србије за 2020. годину наводи да одсуство опозиције не води ка политичком плурализму у земљи.

Начин за побољшање, организација Црта види у улагању напора у унапређење изборне администрације, функционисања независних тела, рада медија, као и у изменама правила и изборног система.

„Никада нећете моћи да испуните све што вам неко замери, све што је неко тражио, то не могу ни све европске земље да испуне, али највећи део тога ћемо да се договоримо", рекао је председник Вучић у јуну 2021. године.

„Недостаје одговорност политичара"

Правна држава подразумева правни и политички систем у ком сви грађани морају да се понашају у складу са законом.

„На тај начин се обезбеђује одговорност политичара, која може бити политичка, правна и одговорност према грађанском друштву.

„После промене власти 2012. године (када је СНС победила Демократску странку на парламентарним изборима) урушене су основе политичког и медијског плурализма, па је Србија крај прошле године дочекала без опозиције у парламенту и независних националних медија", наводи се у анализи Црте.

То значи да је власт у Србији ослобођена било какве политичке одговорности, тврде из Црте.

Правосудне институције би ту требало да су од помоћи, али наводи се да су оне под контролом извршне власти.

У извештају Европске комисије, такође, наводи се да обим сталних политичких утицаја на правосуђе под садашњим законодавством озбиљно забрињава.

Бранковић наводи да је одговорност та која би требало да допринесе промени.

„Одговорност у друштву увек имају они који доносе одлуке и располажу са највише ресурса, они који имају моћ а то је Влада.

„Ми видимо да су ту затворена врата и прозори за било какав помак и покушај да се нешто промени", каже менаџерка истраживачког тима Црте.

Маргинализација парламента

Иако би три гране власти - извршна, судска и законодавна - требало да контролишу једна другу, наводи се да се неравноправност у изборном процесу и предност коју владајуће странке имају током избора преноси и на најважније политичке институције.

„Доминација извршне власти и председника маргинализује парламент", наводи се.

Додаје се да је положај парламента, који има законодавну функцију, деградиран због приказивања председника Србије као јединог ауторитета у медијима.

„Са концентрацијом моћи у рукама извршне власти, скупштина је чешће деловала као инструмент који потврђује законодавне иницијативе Владе, уместо да врши надзор и позива Владу на одговорност", наводи се у истраживању.

Од 2005. до 2010. године Влада је у просеку предлагала око 62 одсто закона и других аката, да би се у периоду од 2016. до 2020. тај удео повећао на 97 одсто усвојених закона.

У истраживању се истиче да су закони најчешће „пројурили" кроз скупштину, без значајног ангажовања посланика, уз често и неоправдано прибегавање хитним процедурама приликом усвајања.

Исхитреност важи и за уговарање одбора и пленарних седница скупштине, чиме се посланицима остављало мало времена за припрему за дебату о актима о којима би требало да се дискутује.

„Нема више доношења закона по хитном поступку, осим изузетака кад су у питању интереси државе, а закон у буџету више неће бити спајан са другим тачкама дневног реда", обећао је у новембру 2020. године председник парламента Ивица Дачић.

Партије се мењају, али политичари не

Политичке партије заузимају главну улогу у политичким процесима.

Међутим, Црта наводи да партијски систем није стабилан и да партије не уживају високо поверење међу грађанима.

Спасојевић каже да то доводи до лаке променљивости партијске сцене.

„Са друге стране, лидери и ужа руководства странака показују необичну стабилност, па се на сцени данас и даље налазе политичари са самог почетка партијског плурализма", наводи он.

Плурализам у Србији је заживео 1990. године са првим одржаним вишестраначким изборима.

Кратка историја вишестраначја у Србији:

Спасојевић додаје да је политички, али и медијски простор за нове странке сужен.

Каже да ће се после најављених парламентарних избора 2022. добити јасније процене да ли постоји способност опозиције да се организује и оспори власт.

Негативни трендови се преливају

У извештају се наводи да је посебно забрињавајуће што се негативни трендови из политичке преносе и на друге сфере друштва.

„Медијска сфера је под снажним утицајем извршне власти, док цивилно друштво губи репрезентативну и контролну улогу", наводи се.

У извештају Европске комисије о напретку примећено је да је мањи број медија који су нудили алтернативна гледишта, те да није постигнута противтежа.

„То је компромитовало разноврсност политичких ставова доступних преко традиционалних медија, преко којих највећи број гласача добија информације", наводи се.

Додаје се и да су грађани углавном пасивни и да се ретко приклањају активизму.

Ипак, Бранковић каже да се то мења у последњих неколико месеци.

„Имали смо организовање грађана око важних еколошких проблема.

„То су тренуци у којима видимо да грађани нису одустали од тога да се боре за права, чистији ваздух, бољу животну средину и људска права", каже она.

Зашто се у Србији поново протестује због ваздуха:

У томе је кључ, каже она.

„Не смемо да упаднемо у апатију и дигнемо руке, јер тек тада неће бити могућности за промену.

„Али промена не може да се деси преко ноћи - потребан је упоран рад и бирачи који траже одговорност за доношење одлука, који хоће да кажу стоп корупцији и да траже транспарентност", наводи.

Додаје да је нужно децу од малена учити шта је демократија.

„Наш образовни систем не препознаје да ми правимо грађане - грађанин се постаје, а не рађа.

„Потребно је да постоји договор између свих, жеља и воља да се створи демократско друштво у Србији", каже.

Црта је основана 2002. године са мисијом да допринесе успешној транзицији земље у развијено демократско друштво након пада Слободана Милошевића са власти 2000. године.

У сарадњи са још четири организације, покренули су иницијативу Отворени парламент са циљем праћења рада посланика и повећање степена јавности рада Народне скупштине.

Од 2016. године се баве посматрањем избора на националном и локалном нивоу.

Међународни дан демократије обележава се од 2007. године на иницијативу Генералне скупштине Уједињених нација, која је том приликом позвала све чланице, владине и невладине организације да убудуће тај дан обележавају као дан борбе за остварење демократских идеала.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]