Падавине и временска прогноза: Откуд песак из Сахаре у кишним капима у Србији

Ако сте на свеже опраним прозорима угледали жућкасте мрље или вас је при поласку на посао дочекао уфлекан аутомобил - не паничите.

На поједине делове Европе и Србије, у среду ујутро пала је прљава или обојена киша обогаћена песком који је до Балканског полуострва стигао из највеће пустиње на свету - Сахаре.

„Ова појава се јавља једном до три пута годишње у пролеће или јесен, када су јужна струјања из северне Африке јака, а циклогенеза интезивна над Медитераном - добитна комбинација за појаву обојених падавина", говори за ББЦ на српском професор Владан Дуцић са Географског факултета у Београду.

На простору Краљевине Југославије, додаје професор, ова киша жуте боје, која се још назива и блатњава киша - први пут је званично регистрована на метеоролошким станицама маја 1933. године.

Чартер из Сахаре до Србије

Песак из Сахаре до Србије стиже помоћу ветрова, облака и напослетку кише, али да би се то догодило, потребно је да се поклопи више фактора.

Све почиње на северу Африке, близу Средоземног мора, појавом дуготрајних и интензивних ветрова, довољно снажних да подигну велику количину прашине и ситног песка у више слојеве атмосфере.

Честице прашине и песка се затим висинским струјањима преносе ка циклону - пољу ниског ваздушног притиска, који се углавном налази у Медитерану, а потом и ка Балканском полуострву.

„Нама тај песак стиже, не у приземљу, него на неколико километара висине, обично при јаком југозападном и јужном струјању", објашњава Дуцић.

Пре него што се излучи у виду прљаве или блатне кише, ваздушне масе које носе сахарски песак улазе у облачни систем.

„Тај песак служи онда као језгро кондензације за кишну кап и онда заједно са њом пада на тло и практично боји површину", истиче професор.

Међутим, обојене падавине се не излучују све време, већ углавном то буде на почетку, док их касније замени обична киша која спере остатке, па се тако често ни не примети ништа неуобичајено.

Уколико је ипак падао кратак пљусак на површини тла, аутомобила или других објеката остаје само жути или црвени талог.

Дуцић каже да овакве кише, првенствено због хемијског састава песка - силицијум-диоксид, „не би требало да остављају никакве последице".

„Он је инертан и не ствара никаква корозивна једињења", истиче климатолог.

При јаким јужним струјањима долази до повећања ових честица у ваздуху, што, додаје, „евентуално може да смета астматичарима".

„Али то су екстремне ситуације."

Оваке појаве су поред Балканског полуострва, забележене широм Средоземља и у различитим деловима западне Европе.

Крвави снег, алге и жабе

Киша која садржи песак из Сахаре званично је први пут регистрована на територији Југославије 1933. године.

„Прво је забележено као талог у кишомерима, па су испитивали порекло и онда утврдили да одговара саставу сахарског песака", објашњава професор Дуцић.

Поред жуте кише у овим крајевима падао је и црвени, односно крвави снег.

Позивајући се на манастирске хронике, Дуцић каже да је таква појава испрва повезивана са ратовима и катастрофама.

„Ту постоји јасно природно објашњење - ради се о песку и земљи која вуче на окер боју.

„Само се ради о реткој природној појави и нема никакво натприродно објашњење", додаје.

На његову боју, поред песка, могу да утичу и микроорганизми.

Тако на пример сабласне црвене мрље - познате као крв глечера које се, између осталог, виђају у француским Алпима, потичу од микроалги које живе у снегу.

На истој планини 1972. године забележена је и појава плавог снега, али је и тада главни кривац била пустиња Сахара чија је прашина другачијег минералног састава завршила у француском делу Алпа.

У Србији је такође јуна 2005. забележена и киша жаба на периферији бачког места Оџаци.

То се догодило јер је торнадо, прелазећи преко водене површине, понео жабе и када је његова снага ослабила, изручио их у близини овог места.

Торнадо је такође довео до тога да у близини руског града Горког 1940. и код Вест Палм Бича на Флориди (САД) с неба пада новац - сребрњаци и долари.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]