Србија и здравље: Како вакцина против грипа штити од болести срца - светско откриће научника са Института Винча

Вакцина против обичног грипа може да заштити од болести срца и то на специфичан начин, показује истраживање научника београдског Института за нуклеарне науке Винча које од 2009. спроводе у сарадњи са колегама из Шпаније, Немачке и Америке.

Иако је и раније било познато да вакцина против грипа има улогу у заштити кардиоваскуларних болести, механизам одбране није био познат, а српски научници успели су успели да пронађу објашњење.

„Вакцина против грипа омогућава организму да направи антитела која нападају вирус грипа, а иста антитела доводе до јачања зидова крвних судова", каже докторка Сања Глишић, руководитељка Лабораторије за биоинформатику и рачунарску хемију Института за нуклеарне науке Винча, за ББЦ на српском.

Српски научници су налазе објавили још 2014. у научном часопису Вакцина (Vaccine), а светско признање научне заједнице стигло је тек недавно, када су августу сврстани у најзначајнијих 2.5 одсто од скоро 19 милиона радова објављених у свим научним областима.

Кардиоваскуларна обољења су међу најчешћим болестима у свету и водећи узрок смртности у Србији.

Болести срца су узрок готово 50 одсто смртних исхода у Србији сваке године.

У свету од болести срца, васкуларних болести мозга и болести крвних судова годишње умре скоро 18 милиона људи.

Како вакцина против грипа штити од болести срца?

Вакцина против грипа помаже људском организму да ствара антитела која нападају вирус грипа.

Антитела су веома важан део имунолошке одбране организма - попут малих, али јаких стражара, она спречавају вирус да уђе у ћелије.

Ови „мали стражари" такође раде тако што се „везују за одређени протеин на ћелијама крвних судова", објашњава докторка Глишић.

„То покреће низ биохемијских реакција у тим ћелијама које доводе до јачања зидова крвних судова", додаје.

Српски научници су истраживање, у сарадњи са колегама из иностранства, започели 2009. године, у време пандемије свињског грипа.

До открића су дошли користећи биоинформатички приступ развијен на Институту Винча - метод информационих спектара, каже Глишић.

Шта је метод информационих спектара?

„Ради се о методу за анализу особина протеина који омогућава да се боље разуме њихова улога у организму", каже докторка Глишић.

Помоћу овог метода, додаје, научници могу да „дизајнирају лекове, вакцине и антитела којима се може утицати на активност протеина".

Метод је откривен у Институту Винча осамдесетих година прошлог века и данас се користи у многим лабораторијама широм света, наводи.

Помоћу овог метода, анализирали су везе између протеина вируса грипа и протеина човека.

Тако су дошли до још једног закључка - заштитни ефекат вакцине зависи од особина вируса који се користи за производњу цепива, наводи Глишић.

То значи да избор вируса или његова модификација могу да послуже као основ за развој нове, специфичне вакцине која би била ефикаснија од сезонске вакцине за грип, каже.

Вируса грипа има на стотине, а Светска здравствена организација класификује их у четири основне групе - инфлуенца А, Б, Ц и Д.

Коме све вакцина може да помогне?

Вакцина може да помогне и онима који већ пате од болести срца, али и да послужи као превенција, објашњава докторка Глишић.

„Смањује вероватноћу за инфаркт и шлог код особа које су склоне кардиоваскуларним оболењима, али делује и као терапија код особа које су имале инфаркт", каже.

Према њеним речима, „једна недавно завршена студија, која је трајала пет година у шест европских земаља, показала је да давање вакцине против грипа пацијентима у току првих 72 сата после првог инфаркта смањује вероватноћу да добију други за чак 50 одсто".

Заштита се односи на разне кардиоваскуларне болести, додаје Глишић.

„Штити од инфаркта, али такође смањује општи проценат смртности код кардиоваскуларних болесника у односу на невакцинисане пацијенте", наводи.

Да ли ће се пацијенти у Србији лечити на овај начин?

У овом тренутку, то није извесно.

Институт Винча је о открићу још 2014. обавестио Министарство здравља Србије, каже докторка.

Додаје да је одржан састанак са представницима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут", где су научници представили истраживање.

„Информисали смо их о позитивним ефектима и потреби да се становништво информише о томе, али даљих реакција државе није било", наводи.

ББЦ новинари су контактирали Министарство здравља за коментар, али до тренутка објављивања текста, одговор није стигао.

Претходно су из Института „Батут" за ББЦ рекли да је за ово питање надлежно Министарство здравља.

Глишић тврди да је „потребно увести вакцине против грипа у стандардну терапију пацијената који пате од кардиоваскуларних болести".

„Србија ће првенствено следити оно што се на том плану дешава у земљама Европске уније, мада би било добро да је она била иницијатор и да је правовремено реаговала пре неколико година", сматра она.

Коришћење вакцине против грипа у превенцији болести срца још није пракса у свету.

Европско удружење кардиолога је у августу ове године предложило да вакцина против грипа почне да се користи као уобичајена терапија за пацијенте који су имали први инфаркт, како би се смањио ризик да се то понови.

Млада крв - нови „лек" за дуговечност

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]