ЛГБТ и Србија: Београдски Прајд прошао мирно, учесници тражили усвајање Закона о истополним заједницама

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic
Око хиљаду учесника Параде поноса одржане уз слоган „Љубав је закон" прошетало је централним београдским улицама захтевајући од надлежних у Србији да усвоје Закон о истополним заједницама.
Шетња, која је почела и завршила се у београдском парку Мањеж, протекла је без инцидената, а манифестацију је обезбеђивао велики број полицајаца.
„Од Скупштине тражимо да се не фолирају, да дигну руке и да усвоје Закон. Од председника тражимо да га потпише, јер је закон у складу са Уставом", рекао је Горан Милетић из организације Београд Прајда 2021.
Окупљени у центру Београда желели су и да укажу да припадници ЛГБТ популације и даље немају равноправан третман у српском друштву.
„Мислим да су ЛГБТ особе екстремно угрожене у нашем друштву. Битно је да се боримо за наша права, будемо видљиви и да се не сакривамо. Сваке године је све боље, видимо помаке колико год да су спори", рекла је за ББЦ на српском једна од ученица Прајда, Новосађанка Лаура.
Истовремено се у центру Београда, на Тргу републике, одржао „Антиглобалистички скуп" на којем се демонстрирало против ковид мера у Србији, али и против одржавања Прајда.
'Србија и даље хомофобична'
Уочи шетње, Марко Михаиловић из организације београдског Прајда поручио је да је овогодишњи слоган манифестације „Љубав је закон" јер је усвајање Закона о истополним заједницама главни захтев Прајда.
„Kључни захтеви се нису променили од 2001. када је одржан први Прајд, јер наши захтеви нису усвојени", рекао је Михаиловић.
Он је додао да је успех Прајда то што се ЛГБТИ+ заједница оснажила и што је видљивија.
Ипак, Србија је и даље хомофобична и припадници ЛГБТ поопулације и даље се свакодневно суочавају са бројним проблемима, тврди он.

Аутор фотографије, Fonet
Шта су рекли учесници и учеснице шетње?
За Београђанку Елу Зековић, ово је било треће учешће на Прајду и она је истакла да је важно да свако има право на љубав.
„Ту сам да пружим подршку и да изађем за све оне који данас то не могу, који немају подршку околине. Свако треба да има право да воли кога хоће и да га држава призна".
Међу учесницима Прајда било је и оних из иностранства.
„Овде сам зато што сам геј, поносан сам на то и желим да прославим овај дан са другим припадницима ЛГБТ заједнице. Немамо Прајд у Турској, забрањен је 2015", објаснио је Левант за Истанбула за ББЦ на српском.
Да ли је био неко од званичника?
Премијерка Србије Ана Брнабић, која је претходних година учествовала у Парадама поноса, ове године се није појавила у шетњи београдским улицама.
Kако је лист Данас незванично сазнао, премијерка је обавестила организаторе Прајда да је ове године спречена да дође јер је службено ван земље.
Горан Милетић из организације Параде поносе потврдио је да је Брнабић послала обавештење о спречености.
У данашњој шетњи учествовали су Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог и амерички амбасадор у Београду Ентони Годфри.
Кума Наташа Беквалац: Трудићу се да будем достојна титуле
На почетку Прајда овогодишња кума манифестације, певачица Наташа Беквалац рекла је да није ту као подршка ЛГБТ популацији, већ као део ње.
„Велика ми је част и огромно задовољство што сам овогодишња кума Прајда.
Сем што ми је част и задовољство, на мени је и велика одговорност и трудићу се да будем достојна ове предивне титуле", рекла је Беквалац.

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic
Ковид мере на Прајду
Овогодишња манифестација одржана је уз одређене услове због пандемије корона вируса.
Сви учесници и учеснице Прајда били су у обавези да редарима на улазу покажу зелени ковид сертификат о вакцинацији, или потврду о негативном антигенском тесту не старијем од 48 сати или ПЦР тесту не старијем од 72 сата.
За учешће о поворци била је довољна и потврда о прележаном вирусу не старија о шест месеци.
Ко није испуњавао један од ова три услова, могао је на лицу места да се подвргне антигенском тесту.

'Антиглобалистички скуп'
Истовремено се у центру Београда, на Тргу републике, одржао протест присталица десничарских организација под називом Антиглобалистички скуп.
На том протесту, усмереном ковид пропусница у Србији, могле су се чути увреде на рачун ЛГБТИ+ особа и запаљена је застава дугиних боја.
Председник покрета Двери Бошко Обрадовић је поводом Параде поноса рекао да заговорници тога желе да постану „држава у држави".
„Нико се не меша у њихову приватност али они су почели да се мешају у нашу приватност да традиционалној Србији намећу нама стране вредности
Учесници протеста кренули су у шетњу ка Председништву Србије, али их је зауставила полиција због чега су скандирали против председника државе Александра Вучића.
Испред учесника протеста је био кордон полиције у опреми за разбијање демонстрација, која је поставила и ограду.
Након кратког застанка антиглобалисти су наставили шетњу.

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic
Шта се дешава са Законом о истополним заједницама?
Министарство за људска и мањинска права је почетком априла 2021. упутило нацрт овог закона свим министарствима.
Према Нацрту, овај правни акт неће признати истополни брак, нити ће истополним партнерима омогућити усвајање деце.
Закон би истополним паровима дозволио регистрацију партнерства како би добили нека од основних права која до данас немају.
Нека од њих су право на поделу имовине, наслеђивања партнера или учешћа у доношењу одлука у случају болести, те посете партнера у болници или затвору.
Према процедури, закон би требало да усвоји Влада, а потом и Скупштина Србије, али без потписа председника Републике закон не може да ступи на снагу.
У мају, председник Србије Александар Вучић изјавио је да не би могао да потпише закон јер је „обавезан да штити Устав" који, како је рекао, „упућује на Породични закон који брак дефинише као законом уређену заједницу мушкарца и жене".

Аутор фотографије, Fonet
Историјат Прајда у Србији
Први Прајд у Београду 2001. године насилно су прекинули припадници десничарских и хулиганских група.
После девет година, Прајд је одржан 2010. уз велику заштиту безбедносних снага.
У уличним сукобима са хулиганима, повређен је већи број полицајаца и причињена је материјална значајна материјална штета у Београду.
Прва Парада поноса без већих инцидената одржана је 2014. године, а тако је било и годинама после.
Због пандемије корона вируса, прошле године је цела Недеља поноса одржана у виртуелном формату.

Погледајте видео о традиционалној пити са Балкана у дугиним бојама

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













