Србија и комарци: Колико су летеће крвопије важне у ланцу исхране

Несносни свраб око набубрелог места убода на кожи коме претходи иритантно зујање, мори многе људе широм света током летњих ноћи и дубоког сна, када на јуриш крене милијарду мајушних двокрилиних летелица - комараца.

У ситуацији када од силовитог напада не бране ни спрејеви, димне спирале или мобилне апликације за растеривање комараца, једно питање се само намеће - какву уопште сврху ови инсекти имају на Земљи, сем да напаствују људе?

„Зависи какво је станиште - ако су затворени и стабилни екосистеми, попут малих језера и канала, ту су комарци важан извор хране и веома битна карика у ланцу исхране.

„Међутим, на нашим плавним теренима поред река, већих језера, бара и мочвара чији ниво воде расте, у јеловнику предатора заступљени су са само пет одсто што такође нешто значи", објашњава професор Душан Петрић са Пољопривредног факултета у Новом Саду за ББЦ на српском.

Поред њиховог удела у ланцу исхране, они утичу и на здравље људи преносећи разне врсте болести попут маларије, жуте и грознице Западног Нила, денге, зике и осталих.

Каква је ситуација на терену?

Дубоки сан ових дана комарци ремете и Слађану Воинову у београдском насељу Борча.

Због великих врућина тридесетдвогодишњак спава са отвореним прозорима и откривен, што је идеална прилика за десант крилатих бомбардера на његово тело.

„Док спавам зуји ми око главе, а ја сањив пљескам рукама напамет док га не дохватим", каже дипломирани економиста за ББЦ на српском.

Међутим, неретко се дешава да инсект успе у властитој намери.

„Кад му пође за руком да се провуче, уме да ме жестоко изуједа, па усред ноћи кад се пробудим видим три, четири велика печата по телу.

„Али дисциплинован сам, не чешем се и брзо прође, ујутру кад се пробудим нема ништа", објашњава.

Каже да је у претходном стану где је живео, у суседној Крњачи, било далеко више незваних летећих гостију јер Дунав протиче недалеко одатле.

Ноћне пирове, наглашава, спречила је мрежа за прозоре - комарник.

Воинов памти и дечачке авантуре са оцем на пецању, када му ове напасти на истој реци нису дале мира.

Тада их је, истиче, штитила дугачка гардероба, не остављајући инсектима много могућности.

„Имаш двоструку заштиту - од хладноће и комараца који могу само по лицу да те боцну, али то није био случај", закључује уз осмех.

Улога у ланцу исхране

Комарци су важна карика у ланцу исхране на малим језерима, барама и осталим воденим стаништима чији се ниво воде током године не мења.

Женке полажу јаја на води која готово истог тренутка постају „одлична храна" другим инсектима, водоземцима и рибама.

Тако на пример, каже Петрић, златни караш - врста рибе која настањује и воде Србије, дневно може да поједе од 1.000 до 2.000 ларви комараца.

У другим екосистемима, попут плавних зона око река, већих језера и других површинских вода, њихов значај у ланцу исхране опада.

Један од разлога је превелики број ових инсеката.

На тим подручјима комарци се појављују када вода поплави околни терен где су претходно положена јаја.

„Ако се то деси у лето, развије се милијарде ларви комараца које заврше развиће за седам дана", објашњава Петрић.

Слепи мишеви, ласте, жабе, рибе и остали предатори толику количину хране не могу да поједу, нити да се на њу ослоне јер су ове прилике изузетно ретке.

„Могу да се јаве једном или два, три пута годишње када река нарасте, у кратком временском периоду и то није храна на коју би животиње на дужи период рачунале", додаје.

Комарци су зато у њиховим оброцима заступљени са свега пет одсто.

„И то нешто значи у природи. Да га нема, фалио би тај проценат хране за животиње."

Од јаја, преко ларве и лутке, до инсекта

Комарац пролази кроз четири стадијума у развојном циклусу.

Јаја су први стадијум и њих комарци, поред површине воде, полажу и на околном влажном земљишту или вегетацији.

Постоје и врсте које су отпорне на сушу, попут речних комараца поред Дунава, чија јаја могу да преживе 10 година у земљи.

Међутим и њима је потребна вода да би се развили наредни стадијуми - ларва и лутка, из које напослетку излазе одрасли инсекти.

Комарци се углавном хране нектарима и биљним соковима, а неке врсте и крвљу домаћина - животиња и људи.

Једино женке могу да се хране крвљу јер имају пробосцис - цевасти усни орган којим пробадају кожу.

Портфолио комараца у свету и Србији

У свету постоји више од 3.500 врста комараца, док у Србији живи око 40.

На овим просторима је најзаступљенији и најмногобројнији кућни или обичан комарац (Culex pipiens), а ту су и врсте које су се у Србији појавиле у последњих десет година - азијски тиграсти и јапански комарац.

„Тиграстог (Aedes albopictus) су вероватно донели људи који су ишли на Јадранско море у Црну Гору или Хрватску јер он може да уђе у кола док се пакујеш и када отвориш прозор на граници или бензинској пумпи може да излети", истиче Петрић.

Из Индокине је у друге делове света дошао преко аутомобилских гума у које се уселио из унутрашњости дрвећа.

Женка кућног комараца, каже професор, зиму у Србији проведе у подрумима, шталама и сличним склоништима где је температура испод 10 степени, док већина осталих врста презими у стадијуму јаја или ларве у води која не мрзне.

Тек са вишим температурама, у пролеће и лети, наступа и њихова активност која утиче на човека.

„Исто се дешава у Сибиру, Шведској, Норвешкој само што је тај прозор активности мањи, али када их има, онда их је страшно много."

Заразни убоди

Алергија, свраб и оток приликом убода комарца, нису једине муке које могу да море потенцијалну људску мету.

„Комарци преносе болести на људе и животиње и колико год нама изгледало страшно, то је заправо једна од њихових корисних улога у природи јер они тако регулишу и нашу и бројност неких других животиња", каже Душан Петрић.

Најопаснија болест коју комарци преносе је маларија.

„Маларија је болест узрокована паразитима које преноси женка комарца из рода Анофелес, а главни извор болести је човек који има маларију", говорио је раније за ББЦ на српском, доктор Милорад Павловић, професор у пензији београдског Медицинског факултета.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), 2019. од маларије је оболело чак 229 милиона људи широм света, док је живот изгубило 409.000 људи.

У периоду од 2014. до 2018. у Београду је регистровано 77 оболелих од импортоване маларије.

Петрић каже да се у Италији за сузбијање маларичних комараца својевремено користила риба гамбузија, која се данас сматра инвазивном врстом.

Поред маларије, комарци преносе и друге заразне болести попут зике, денге, чикунгуње, жуте грознице, али и грознице Западног Нила, која је у Србији први пут регистрована код људи крајем јула 2012.

Током ове сезоне, на основу података Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут", до 19. августа регистрована су три случаја обољевања од грознице Западног Нила.

Два су завршила смртним исходом.

Према извештају Завода за биоциде и медицинску екологију од 27. јула, присуство генома вируса Западног Нила откривено је у домаћим комарцима на шест локација у Панчеву и две у Београду.

Постоје разне мере заштите против болести које преносе комарци, а неке од њих су ношење дугачке гардеробе, избегавање излагања комарцима предвече и у раним јутарњим сатима, коришћење репелената и постављање мрежа на прозорима.

Петрић каже да се ширењу болести и сузбијању комараца може стати на пут и „акцијама у урбаним срединама" на пример - просипањем воде, покривањем буради и септичких јама, стављањем мрежица на разводним вентилима...

Неке процене у Италији, додаје, говоре да се оваквим поступцима бројност комараца може преполовити.

„Али никада не можемо потпуно да их се решимо", закључује професор.

Погледајте видео како се Београђани штите од комараца

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]