You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Онлајн куповина: Шта у Србији можете да урадите ако сте жртва преваре путем интернет огласа
- Аутор, Јована Георгиевски
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 7 мин
Када је Саша Потежица крајем јула путем огласа на платформи КупујемПродајем, наручио поклон за дипломирање - сат марке Епл, ништа није указивало да ће се куповина претворити у мукотрпан покушај да поврати изгубљени новац.
„Профил продавца је деловао поуздано, годинама се бави продајом техничке робе и није имао негативне коментаре", прича Саша.
„Међутим, сат никада нисам добио, а ни новац ми још увек није враћен", наводи.
Највеће изненађење за Сашу било је што платформа КупујемПродајем нема механизам за заштиту од превара.
То није случај само са овом, већ и са другим платформама за оглашавање у Србији, као што су Купиндо, Лимундо и Хало огласи -власници платформи немају законску обавезу да штите потрошаче.
„Закон о електронској трговини омогућава платформама за оглашавање да сву одговорност за евентуалне последице пренесу на кориснике и због тога га је потребно променити", каже Ненад Бумбић из Удружења потрошача Србије за ББЦ на српском.
Сашин пример није усамљен - од почетка пандемије корона вируса све више људи купује онлајн, па тако и путем интернет огласа, а растом броја корисника расте и број кривичних дела, наводи се у извештају МУП-а.
„Наша пракса показује да стотине грађана и грађанки свакодневно постају жртве преваре путем интернета", додаје Бумбић.
Уколико постоји сумња на преваре, КупујемПродајем предузима одређене кораке у циљу заштите потрошача, тврди Милош Алексић, вођа тима за маркетинг и комуникације плаформе КупујемПродајем за ББЦ на српском.
„По пријави одстрањујемо злонамерног корисника из система, а оштећенима помажемо да поднесу пријаву надлежним институцијама", наводи.
'Превара за све паре'
„КупујемПродајем неће сносити никакву одговорност за евентуалну штету насталу приликом било каквих трансакција између Корисника услуга", наводи се у Правилима и условима коришћења.
Саша каже да је тражио на сајту услове коришћења, али да их није нашао јер нису јасно истакнути.
ББЦ је контактирао још четворо људи који тврде да их је исти продавац преварио, а нико од њих није желео да говори под именом и презименом.
Више људи је купило техничке уређаје и унапред уплатили новац истом продавцу, али обећана роба никада није стигла, а продавац „већ неколико недеља обећава да ће им или послати робу или вратити новац", каже Саша.
Пошто су схватили да су преварени, њих петоро је од платформе КупујемПродајем затражило податке продавца, како би могли да полицији пријаве конкретног починиоца, али ни те податке нису добили, тврди Саша.
Желимо да испричамо приче људи који су се нашли на мети превараната на сајтовима за упознавање или апликацијама за проналажење партнера.
ББЦ жели да исприча вашу причу: Попуните формулар кликом на ОВАЈ ЛИНК и поделите искуства са нама.
Милош Алексић из КупујемПродајем истиче да платформа „нема законско право да самоиницијативно дели личне податке корисника без обзира на повод, па их зато нису доставили ни Саши Потежици".
„По захтеву државних институција, уступамо податке за истрагу и већ годинама у ту сврху имамо уходане канале са свим релевантним службама", додаје Алексић.
Још неколико људи је оштећено - све укупно за неколико хиљада евра, наводе.
„Продавцу сам крајем јула унапред уплатио 28.200 динара за мобилни телефон који ми никада није испоручен", наводи један од саговорника.
Он истиче да је, у тренутку када се одлучио на куповину, на профилу продавца било „више од 50 позитивних оцена".
„После неколико дана чекања да телефон стигне, појавиле су се прве негативне оцене и посумњао сам на превару", каже.
Слично је било и са саговорницом ББЦ-ја, која је, такође крајем јула, уплатила скоро 40.000 динара на рачун продавца зато што је профил „деловао поуздано".
У међувремену су сазнали идентитет продавца, пријавили га полицији, али тврде да се од тада ништа није догодило.
Под каквим све условима послују платформе за оглашавање у Србији
Под сличним условима које нуди КупујемПродајем послују и друге велике платформе за оглашавање у Србији.
„Сви евентуални спорови настали из односа оглашивача и корисника решавају се искључиво између оглашивача и корисника", наводи се у Правилима и условима коришћења платформе Хало огласи.
„Хало огласи нису одговорни за штету било које врсте настале као последица таквих односа".
Платформе немају законску обавезу да уведу заштиту.
Ипак, ЛимундоГрад д.о.о, власник популарних платформи за оглашавање Купиндо и Лимундо, има механизам да кориснике заштити од превараната.
„Имамо Тим за сигурност који се бави детекцијом и превенцијом преварних понашања", каже Ања Дивковић, администраторка за сигурност.
Како додаје, „тако смо 2020. године постигли резултат да је проценат преварних трансакција био 0,004 одсто укупног броја трансакција".
Дивковић додаје да, како се утврди превара, ЛимундоГрад „контактира особу која је превару извршила са појашњењем које су последице таквог понашања и захтвом да оштећеној страни врати новац у одређеном року".
Уколико преваранти не врате новац, ЛимундоГрад исплаћује компензацију оштећенима, а случај препуштају адвокатима.
Шта можете да урадите
Најбоље је да се одмах обратите полицији.
Уколико је превара већа од 5.000 динара, полиција је у обавези да гони почиониоца по службеној дужности.
Међутим, у случају ситне преваре коју члан 210. Кривичног законика дефинише као мању од ове суме, преостаје вам само приватна тужба.
„Када затражите те податке од власника сајта, по правилу, одмах ћете чути да због обавезе заштите података о личности, информације које су вам потребне можете сазнати само ако их затражи надлежни државни орган", објашњава Бумбић.
Он истиче да је „посебан проблем" што закон обавезује платформе за оглашавање да податке о корисницима чувају најмање 30 дана.
„То значи да постоји веома кратак рок да се дође до података о томе ко је извршио превару", додаје.
Поред тога, платформе за оглашавање нису дужне да испитују околности које би упућивале на недопуштено деловање корисника услуга, каже Бумбић.
Због великог броја притужби, ни удружења потрошача не успевају да помогну свима који тврде да су оштећени.
„Помажемо готово искључиво када су у питању честе, крупне преваре или продаје робе која може да угрози здравље", наводи.
Колико закон штити потрошача
Актуелни законски оквир не штити потрошаче колико би требало, сматрају у Удружењу потрошача Србије.
Многи продавци који нуде робу путем платформи за оглашавање су физичка лица, а Закон о заштити потрошача се на њих не примењује, истиче Бумбић.
Ако нисте задовољни производом, немате законску могућност да повратите новац у року од 14 дана као што је то случај када купујете од фирми.
Још један проблем је што фирме продају путем платформи за оглашавање, региструјући налоге на физичка лица, па уместо од фирме купујете од појединца.
„На тај начин фирме избегавају законску обавезу да купцима врате новац у року од 14 дана", објашњава Бумбић.
Он се нада да ће новим Законом о заштити потрошача, који ће се у Скупштини Србије наћи у септембру, фирмама бити забрањено да се оглашавају као физичка лица.
Фишинг - још један облик преваре који се крије иза огласа
Благоје Перишић из Аранђеловца је почетком августа путем платформе КупујемПродајем дао оглас да продаје апарат за кафу.
Убрзо му се јавио неко ко се представио као потенцијални купац.
Када се учинило да су постигли договор, Благоје је добио линк до сајта са логом курирске службе ПостЕкспрес, где је требало да остави своје податке како би наводно примио новац пре него што пошаље апарат.
Када је отворио линк, Благоје је видео да треба да унесе 16 цифара са картице и ЦВЦ код који служи као лична шифра за плаћање на интернету.
Да је унео тражене податке, остао би без новца који је имао на картици.
На срећу, није се упецао - схвативши да се ради о превари коју стручњаци називају фишинг (phishing), одмах је затворио сајт и одустао од даље сарадње са наводним купцем.
„Користим платформу КупујемПродајем већ 3-4 године, а ово је први пут да је неко покушао да ме превари", каже Благоје.
Фишинг је облик напада на интернету када неко покушава да преко линка украде личне податке или новац.
То је један од најчешћих облика интернет преваре у свету и важно је да научите како да га препознате, каже стручњакиња за сајбер-безбедност Марија Павловић из Београдског центра за безбедносну политику у разговору за ББЦ на српском.
Због преласка многих бизниса на онлајн режим због пандемије корона вируса, број фишинг напада се у 2020. години повећао за 667 одсто, показује извештај Агенције Европске уније за сајбер безбедност (ENISA).
„У Благојевом примеру, првенствено је сумњиво то што је купац затражио од продавца да унесе све ове податке да би му се уплатио новац, али је сумњив и сам линк", каже Павловић.
Наиме, линк који је Благоје добио почиње са http://, а Павловић објашњава да би за безбедан приступ требало да стоји https://, од енглеске речи secure, што значи безбедан.
„Не треба вршити ниједно плаћање на сајту који почиње са http://", истиче стручњакиња.
Међутим, фишинг напади су сада све више сложенији и нападачи се више труде да сајтови за преваре изгледају легитимно, треба проверити још неколико ствари пре плаћања, додаје Павловић.
Обратите пажњу на лого и адресу сајта, а пре уплате проверите да ли се сајт који вам је послат поклапа са званичним сајтом службе за коју се представља, саветује.
„На пример, ако води до сајта који изгледа као сајт ПостЕкспреса, али се налази на домену који не одговара званичном сајту ове курирске службе, треба посумњати да се ради о превари", наводи Павловић.
„Добро обратите пажњу на интернет адресу, зато што једно слово или знак разлике могу да значе да је у питању фишинг", упозорава.
Осим тога, никоме не треба да дајете свој ЦВЦ - троцифрени или четвороцифрени контролни број који се налази на полеђини платне картице.
„За уплату новца довољан је само ваш број рачуна, а ЦВЦ треба да зна само особа која физички поседује картицу, јер је то једини доказ да је картица ваша", каже Павловић.
Она подсећа да без ЦВЦ броја није могуће куповати на интернету, „због чега је јако важан за оне који покушавају да на превару дођу до вашег новца".
Текст је ажуриран 6. септембра 2021. године коментаром вође тиме за маркетинг и комуникације платформе КупујемПродајем Милоша Алексића који је редакцији достављен након што је прича објављена.
Шпијунирање: Како могу да вас прате преко телефона
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]