Врућ талас, временска прогноза и Србија: Нагла тропска врелина за почетак лета

Сламнати шешири и качкети, изузетно лагана одећа и литре и литре зноја - до пре неколико дана је вероватно многима у Србији то деловало далеко, али су већ са календарским почетком лета постали реалност.

Близак и ни мало пријатан сусрет са „врућим таласом" који је запљуснуо Балканско полуострво није заобишао ни студента Владимира Терзића.

Он је промену времена и велику врућину „поднео поприлично лоше".

„Трудим се да не излазим напоље ако немам обавезе, а кад излазим мажем се кремом са заштитним фактором и свугде носим флашицу с водом", говори за ББЦ на српском двадесетчетворогодишњи студент Филозофског факултета.

Подаци главних метеоролошких станица објављених на сајту Републичког хидрометеоролошког завода показују да је у већини градова у Србији температура првог дана лета - 21. јуна, прелазила 30 степени, док је у главном граду измерено 32.

Према њиховој прогнози времена, у четвртак ће температура у овом топлотном налету достићи врхунац - 40 степени.

„Према тренутној прогнози тиме би био превазиђен апсолутни максимум до сада у Београду и ако буде тако висока вредност, онда ће бити превазиђен и апсолутни максимум за многе мерне станице у Србији", говори за ББЦ на српском Владан Дуцић, професор климатологије на Географском факултету у Београду.

Врућина градског асфалта

Вртоглавица, презнојавање и осећај да му трне тело - тако београдски студент Терзић описује неке од реакција које му изазива тренутна врућина.

Истиче да је често „ошамућен и одсутан", да му је пажња расута и да без резервне мајице или кошуље не излази на улицу.

Ситуацију додатно отежава што нема клима уређај и вентилатор, стога је приморан да замрачи стан држећи спуштене ролетне.

„Не сећам се да ли је ранијих година почетак лета био оволико нагао, или је ипак било постепеног пораста температуре", додаје.

Каже да чека септембар како би поново могао да „дише нормално", али је и помало скептичан да ли ће и тада температура постати „прихватљивија".

„Сада и на сопственој кожи можемо да осетимо колики проблем су климатске промене и глобално загревање", сматра он.

Откуд тропске температуре усред Балкана?

Србију и остатак Балканског полуострва заправо је запљуснуо „врући талас".

„Они код нас током лета настају тако што се над већим делом јужне Европе простире антициклон - подручје високог ваздушног притиска.

„При таквим условима код нас на Балканском полуострву и већем делу југоисточне Европе долази до такозване адвекције - надирања, продора топлог ваздуха са југозапада, каква је и тренутна ситуација", објашњава Дуцић.

Наводи да се тај топли ваздух додатно „фенски загрева" прелазећи преко Динарских планина, па на ово поднебље долази „топлији него што је био када је дошао до Јадранског мора".

Тако настају високе температуре лети.

„То је најчешћа и актуелна синоптичка ситуација и тада температуре могу достићи и до 40 степени."

Синоптичка ситуација је важан фактор у праћењу актуелног стања временских прилика и за израду временске прогнозе и представљају је распореди баричких система, као што су циклони и антициклони, те фронтови.

Професор наглашава да је синоптичку ситуацију тешко предвидети за дуже од недељу дана јер се „релативно брзо мења".

Готово нагла промена времена, односно ниже температуре претходних месеци резултат су „честих продора хладног ваздуха", чиме се стекао утисак „веома хладног пролећа".

„Део научника је повезао те ниже температуре у Европи и већем делу северне хемисфере са појавимо феномена Ла Ниња у тропском Пацифику", истиче професор.

Ла Ниња је океански и атмосферски феномен који представља хладни пандан топлијем Ел Нињу који такође настаје у Тихом океану.

„То је један од фактора који је путем ,мостова' или телеконекција у атмосфери пренет и вантропске ширине северне хемисфере (земљине полулопте)."

Телеконекција је веза која постоји између временских промена у међусобно удаљеним пределима на Земљи.

Ниже температуре у односу на протекле године показала су и сателитска мерења температуре ваздуха на Земљи, тврди професор.

„Температура ваздуха у првих осам километара атмосфере на целој планети је била нижа за последњих неколико месеци у односу на претходних неколико година", истиче Дуцић.

После четвртка, када се очекује врхунац овог „екстремно топлог таласа", према тренутној синоптичкој ситуацији која се може мењати, температура би требало да почне да опада.

„Када је централно подручје највишег притиска над нашим крајевима, онда је отприлике максимум температуре, када се повуче, онда се снижава и температура", каже Дуцић.

То је генерална законитост, тако да ће то „вероватно и сада да се догоди", додаје он.

Шта кажу лекари?

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) између 2000. и 2016. године, број људи изложених јаким топлотним таласима повећао се за око 125 милиона.

У Европи је 2003. године од последица врућине страдало 70.000, док је 2010. у Русији преминуло 56.000 људи услед топлог таласа који је трајао 44 дана.

Врућину тешко подносе старији, бебе и деца, труднице, физички и радници који раде на отвореном, а посебно особе које болују од кардиоваскуларних обољења.

„Да бисте се прилагодили високим температурама, крвни судови се на периферији шире, притисак пада и ако није добро регулисан може да дође до колапса и других последица", каже за ББЦ на српском докторка Ивана Степановић, лекар Хитне помоћи у Београду.

Ако људи воде рачуна о факторима ризика, а промене временских прилика то нису, појашњава она, онда то буде само непријатност.

„Међутим, ако не водите рачуна о њима онда то може да угрози ваше здравље", истиче специјалисткиња ургентне медицине.

Фактори ризика су између осталих неправилна исхрана, недовољна физичка активност, неправилно коришћење здравствене службе и други.

Њена препорука је да се, уколико је могуће, најтоплији део дана проведе у „хладовини" или у „расхлађеним просторијама".

Међутим, због температурне разлике није препоручљиво да кардиоваскуларни болесници нагло изађу напоље из хладне просторије.

„Организам се тешко прилагоди да прошири и скупи крвне судове, уколико иде брзо, може да дође до наглог скока притиска или наглог пада у зависности да ли идете из топлог у хладно или из хладног у топло", додаје.

Константно уношење течности, ношење шешира и избегавање дугог стајања и чекања у редовима се такође препоручују.

„Али није само то довољно у летњим месецима, него се знојењем губи и со, ослобађамо се вишка топлоте, па је добро да људи који имају низак притисак једу нешто што је здраво а слано - слани кикирики, бадем, лешник", истиче Степановић.

Докторка каже да треба избегавати и ношење тешког терета, посебно узбрдо током најтоплијег дела дана јер „срце троши енергију да регулише крвни притисак".

„Узбрдице су велики напор за особе које болују од кардиоваскуларних обољења поготову кад је напољу топло и спарно.

„Ако хоћете да обавите куповину учините то у јутарњим или вечерњим часовима кад температура падне", наглашава.

Високе температуре и корона вирус

Веома врели периоди нису неуобичајени у Европи, али је данас додатна недоумица у једначини присуство вируса корона који је свету донео нове услове живота.

Постоје неки докази да се случајеви корона вируса више групишу у хладнијим и сувим срединама. Једно истраживање је показало да је у земљама које су више погођене вирусом до 10. марта 2020. забележене ниже просечне температуре него у земљама са мањим бројем случајева.

Друго истраживање које је обухватило 100 кинеских градова у којима је било више од 40 случајева оболелих од Ковида-19 показује да више температуре и појачана влага чине да се вирус спорије преноси.

И друга, још увек недовршена студија, сугерише да су, иако се случајеви оболелих и заражених појављују широм света, епидемије посебно „бујале" у „релативно хладним и сувим пределима"- бар је тако било до 23. марта.

Група истраживача из Лондонске школе за хигијену и тропску медицину истиче да се вирус несметано шири у свим климатским зонама, било да су хладни, суви, топли или влажни региони у питању.

Погледајте видео о томе шта су мини шуме

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]