Београд, бициклисти и саобраћај: „Хоћемо коегзситенцију са возачима аутомобила и аутобуса, али за то је потребно двоје"

Милица Дамњановић Зантворт воли да вози бицикл по Београду јер јој помаже у шетњи пса, али и да не би зависила од саобраћаја у главном граду Србије који је многима ноћна мора.

Пандемија корона вируса и разноразна ограничења кретања, поготово у време ванредног стања марта и априла 2020. године када није било ни јавног превоза, за собом је донела и епидемију бицикала у Београду и у Србији.

Ни после укидања ванредног стања многи нису одустали од тога да се по граду крећу бициклима - избегавају велике гужве на саобраћајницама и скраћују време до одласка на посао или у школу.

Међутим, Београд и даље не може да каже да је бициклистички град, јер недостаје много километара стаза за љубитеље двоточкаша.

Шта су замерке бициклиста и кажу градске власти?

Дамњановић Зантворт из организације Улица за бициклисте каже да је у 2021. години у буџету Града Београда издвојено је нула динара за бициклистичку инфраструктуру.

„А и када се улаже стазе нису довршене.

„Има бициклистичких стаза које се завршавају на бандерама или зидовима. Ми их зовемо 'телепорт стазама'", каже она за ББЦ на српском.

Иако је Нови Београд један од најпогоднијих делова града за бициклисте, Милица указује да и тамо постоји проблем - ивичњаци.

„На Новом Београду постоје супер бициклистичке стазе, али ивичњаци су мало назубљени а треба водити рачуна да људи желе да имају бубреге и даље", рекла је она.

За Милицу нема дилеме да је корона вирус променио свест људи и да се број бициклиста у главном граду Србије повећао.

Али и даље тек један одсто људи у Београду користи бицикл као превозно средство.

Она каже и да Град Београд „толико мало улаже да би могао да се угледа и на власти у албанској престоници Тирани, које су паркинг места претвориле у бициклистичке стазе", а слично чине и у Скопљу, главном граду Северне Македоније.

Са друге стране, заменик градоначелника Београда Горан Весић је у петак, 3. јуна 2021. године најавио низ акција за побољшање услова за вожњу бицикле у српској престоници.

„Субвенције за куповину бицикала који се производе у Србији је једна од тих мера.

„Предложићемо и измену Закона о саобраћају како би увели појам 'Бициклистичке улице'. У тим улицама би био забрањено претицање бициклиста и пешаци и бициклисти би имали предност", рекао је Весић.

Додао је да се у овом моменту у Београду уређује 7,7 километара бициклистичких стаза.

„Наша намера је да у наредне четири године са садашњих 120 километара бициклистичких стаза, попнемо на 450 километара простора за бициклисте.

„Верујем да ће тада већи број људи тада користити бицикл као превозно средство".

Поново је најавио програм јавног бицикла, какав Нови Сад већ има.

„Град Београд је два пута расписивао тендере за програм јавног бицикла и оба пута се није јавила ниједна фирма за тај посао", рекао је он.

Додао је да ће градске власти расписати још један тендер у септембру.

Тај тендер ће бити намењен само за куповину опреме јер ће Град Београд финансирати у станице и електричне бицикле, каже Весић.

Шта кажу бициклисти и на шта се жале?

На градске власти, на возаче аутомобила, аутобуса градског саобраћаја, таксисте, али и на мајке са малом децом које користе стазе за вожњу колица.

„Да би Београд био бољи град за бицклисте треба да имамо више стаза које су примерене нашим бициклима - то су бицикли за градске услове, који немају дебеле гуме, па је јако тешко попети се на тротоаре који немају оборене ивичњаке", каже дугогодишњи бициклиста Никола Чекрџић.

„Има много бициклистичких стаза које су разроване разноразним корењем дрвећа, али и препуне мајкама са децом, које ми апсолутно уважавамо, али оне немају разумевање за наше проблеме".

Каже и да градске власти треба да имају мало више слуха за бициклисте када се реновирају улице и да их прилагоде онима који воле вожњу на два точка.

Погледајте видео: Које су критичне тачке за бициклисте у Београду

Чекрџић примећује да онима који се престоницом крећу на два точка највише смета однос возача аутомобила и других превозних средстава.

„Бољи је однос возача аутомобила према бициклистима у Војводини.

„У Београду су возачи врло немилосрдни, немамо баш неку добру сарадњу, посебно са возачима Градског саобраћајног предузећа, таксисте да не помињем", каже Чекрџић.

„Желимо да коогезистиорамо али за то је потребно двоје. Разумевање и толеранција са наше стране, али исто тако и од оних који су моћнији од нас и возе на четири, шест, 12 точкова", додаје.

Францускиња Шантел Петровић се у Београду креће готово стално бициклом.

Воли да оде и на пијацу, у набавку.

Ипак, бицикл вози само по Новом Београду.

„Не бих смела да дођем у центар Београда јер нас возачи аутомобила баш нешто и не воле", каже она за ББЦ на српском.

Додаје да је у Београду, за разлику од Амстердама који је раван, много теже решити проблеме бициклиста, поготово за рекреативце.

Али и даље ужива кад је на два точка и нема намеру да престане.

Исто као и Никола.

„Волим да возим бицикл јер ме испуњава задовољством, уживам у разгледању околине, дружим се са другим бициклистима, возимо и по Србији и комбинујемо овај наш превоз и воз", каже он.Милици Дамњановић Зантворт бицикл служи и да измори властитог љубимца - пса хаскија.

„Да не возим бицикл, требало би ми шест сати да га поштено прошетам, јер ова раса захтева дужу шетњу, а овако га изморим за сат времена", каже уз осмех.

Погледајте видео: Лозничани дају нови живот бициклима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]