Тадеј Погачар, Примож Роглич и бициклизам: Како су Словенци покорили Тур де Франс

Стереотипи кажу да су Словенци мајстори само за зимске спортове, али док кошаркаш Лука Дончић доминира НБА лигом земљу тресе бициклистичка грозница - како су такмичари из земље од само два милиона становника покорили Тур де Франс?

Љубитељи бициклизма на Тур де Франсу, најпрестижнијој трци света, видели су једно од највећих изненађења у историји тог спорта.

У центру пажње била су два Словенца - Примож Роглич и Тадеј Погачар.

После велике борбе, трку је освојио 22-годишњи Погачар, иначе дебитант, који је постао други најмлађи освајач Тур де Франса у историји.

После освајања Европског првенства у кошарци 2017. и доминације Дончића у НБА лиги, Словенија се сада поново нашла у центру пажње светских медија, а већина наслова, попут оних срећних породица које помиње Толстој, личе једни на друге: „Чудени Погачар", „Невероватни Погачар", „Вундеркинд из Словеније"…

„Еуфорија је огромна, по завршетку трке су сви у Словенији носили жуте мајице", каже за ББЦ на српском Боштјан Кавчник, словеначки бициклиста који је Погачаров пријатељ и сервисер његовог бицикла.

„Сви смо знали да је добар, али да је оволико добар, нико није могао да зна", додаје Кавчник, члан Колесарског (бициклистичког) друштва Рог.

Тамо је све и почело.

„Еуфорија се види на тренинзима - многи ме зову да питају да ли и њихова деца могу да почну да тренирају", каже за ББЦ Миха Концилија, бициклистички тренер, скаут и човек који је открио Погачара.

И какав је осећај бити неко ко је открио освајача чувеног Тур де Франса?

„Уф", испустио је Концилија прво уздах и насмејао се.

„Веома емотивно. Сваког јутра кад се пробудим кажем себи 'ма не, то није могуће… Није могуће да је то урадио момак који два километра од мене, али тако је.

„Имамо га, поносни смо и уживамо у овом тренутку", каже уз осмех.

Шта се догодило?

Тур де Франс је требало да почне још 27. јуна, али је одложен због вируса корона.

Прва од 21 етапе трке почела је 29. августа у Ници, а за месец дана требало је прећи око 3.500 хиљада километара кроз Француску.

Жута мајица, намењена бициклисти који има најбоље пролазно у генералном пласману, била је код Роглича у већем делу трке.

Роглич је прошле године освојио шпанску Вуелту - једну од три престижне Гранд тур трке, уз Ђиро д'Италија и Тур де Франс - тако да су га многи видели као фаворита.

Пред претпоследњу етапу, Роглич је имао 57 секунди предности у односу на Погачара, тако да се очекивало да рутински заврши трку.

„Сви су очекивали да Роглич не баш нужно победи, али да буде у самом врху", каже за ББЦ на српском Гаспер Петовар, новинар словеначког њуз магазина Репортер.

„Ишао је на победу и цела Словенија је била уз њега. А на Погачара су сви гледали као, ето, млад и симпатичан момак", додаје он.

За све друго осим победе Роглича било је потребно чудо - које се на крају и догодило.

Погачар, који вози за тим Уједињених Арапских Емирата, надокнадио је заостатак, стекавши на крају предност од укупно 59 секунди у односу на Роглича.

На крају га је на Јелисејским пољима чекао шампањац и награда од 500.000 евра.

„Ово је био један од најбољих наступа у историји бициклизма", навео ја на Твитеру Ленс Армстронг, чувени бициклиста и седмоструки шампион Тур де Франса, који је све титуле изгубио због допинг скандала.

Погачар је на крају био поносни власник три мајице - жуте победничке, беле за најбољег младог бициклисту и полка дот (беле са црвеним туфнама) за најбољег на планинским рутама.

Трку је извозао за 87 сати, 20 минута и 5 стотинки.

„Добили смо новог хероја. То је заиста била сензација… Сада сви клинци желе да буду бициклисти", каже Петовар.

Узрок успеха

Један Словенац је освојио Тур де Франс, а други Словенац је био други.

Шта је довело до тога и како су Словенци тако успешни у једном од најтежих спортова света, питају се многи.

„Много елемената је потребно да би се то догодило", каже Концелија.

„Тадеј је страшан таленат, од девете године је са нама, што значи да смо нешто направили добро.

„Када имаш таквог талента, најбитније је да га не форсираш превише и да он сваке године напредује. Тако је било код Тадеја".

Један од разлога је и традиција бициклизма, којa у Словенији постоји још из периода Југославије, као и велики број рекреативних клубова.

Кавчник каже да је за велики успех потребан таленат, али и одређени систем рада.

„Мора да постоји таленат, не можеш од магарца направити спортског коња, али не може ни тај таленат без праве обуке и прилике да се искаже", истиче.

Ту, каже, на сцену ступа Миха Концилија, који у Колесарском друштву Рог води омладински погон.

„Он сваке зиме иде по школама и тражи таленте за бициклизам. То је систем који се показао веома добрим", каже Кавчник.

А како то изгледа?

„Младе бициклисте тражим тако што одем у 40 различитих школа како бих могао да тестирам децу. Тако сам 2007. нашао Тадејевог старијег брата Тилена, а пола године касније и Тадеј је почео да тренира".

Многи ту истичу значај и Радоја Милића, шефа Лабораторије за физиологију Института за спорт, при Универзитету у Љубљани.

Немачки Дојче веле Милића назива „мозгом словеначког бициклизма".

Како наводе, он још од 1988. ради на тестовима перформанси, развија планове тренинга и обучава младе тренере, а све ово је само врхунац његовог рада.

Због тога можда и не чуди што је Словенија у последњих неколико деценија имала низ освајача медаља на бициклистичким такмичењима.

Међу њима су Богдан Финк, Јанез Брајкович, Симон Шпилак, Андреј Хауптман, Борут Божич...

А уз Погачара и Роглича данас су ту и Матеј Мохорич, Јан Поланц и Лука Мезгец - њих петорица од 2014. имају 17 освојених етапа на Гренд туровима.

Петовар истиче да је тачно да се ради систематично, али да Словенија једноставно „никада није имала таленте као што су Роглич и Погачар".

Вимблдон

Гаспер Петовар

Када су наши 2017. победили на Евробаскету сви су одмах желели да буду кошаркаши.

Е, па, сада сви желе да буду бициклисти.

Многи новинари, а и ја сам сагласан са тим, мисле да је ово највећа словеначка спортска сензација у свету.

Да, били смо први Евробаскету, али ко за то зна у Азији или Латинској Америци? Нико.

Имали смо олимпијску и светску првакињу у џудоу, олимпијског првака у бацању кладива, успешни смо били у ски-скоковима… Али ко зна за то.

Зато цео свет зна за Тур де Франс, који је овог пута освојио Словенац.

То је као да је освојио Вимблдон.

Зато сваког дана у свим новинама има нешто о Погачару. Све се своди на то шта ново наћи о Погачару.

Прича Тадеја Погачара

Рођен је 21. септембра 1998. године - 22 је напунио непосредно после Тур де Франса.

Почео је да тренира већ са девет година, а са 16 је постао део словеначке репрезентације.

„Знам га од кад је био мали, од кад је дошао код нас у Рог", каже Кавчник.

„На једној трци Андреј Хауптман гледа шта се дешава и каже ми 'јој, Боги, овај не може више", присећа се он.

„А Миха Концилија дода: 'Па већ их је све претекао за цео круг'".

Кавчник истиче да је једна од Погачарових предности и то што не губи лако масти.

„Бициклистима се увек види кад пређу много километара, јер смршају. Он не", наводи.

У јуниорским тркама учествује од 2016. године, а први велики успех направио је 2019. освајањем првенства Словеније у вожњи на хронометар, уз треће место на чувеној Вуелти и победу у Tрци кроз Калифорнију.

Пре Тур де Франса, био је први на Трци око Валенсије.

Концилија наводи да је Погачар у младости велику битку водио против килограма.

„Увек је био мањи од вршњака и ако си 20 килограма лакши од осталих онда мораш много да се бориш.

„Тако је било и кад је одрастао, увек је давао све од себе. А када сваког дана тако тренираш, то ти много донесе", истиче он.

Прича Приможа Роглича

Рођен је 1989. године, а професионални бициклиста је од 2013. године.

Прво се бавио ски скоковима, који су му прилично добро ишли, али је у марту 2007. пао приликом доскока у Планици.

На срећу, прошао је само са потресом мозга и поломљеним носем, а могло је да буде много горе од тога.

Он каже да то није било кључно за његов крај скакачке каријере, али је сигурно имало утицаја.

У оквиру програма рехабилитације возио је бицикл и - остало је историја.

До сада је два пута освајао Трку кроз Словенију (2015 и 2018), 2016. освојио је етапу на Ђиро д'Италији, а 2017. и 2018. етапу на Тур де Франсу.

На Светском првенству у вожњи на хронометар 2017. године освојио је сребрну медаљу, а онда је дошла Вуелта и злато.

Шта даље?

Словенија је „заражена" бициклизмом и тешко да ће то ускоро престати, јер није мала ствар имати двојицу у светском врху.

„Постоје две могућности за Погачара", каже Петовар.

„Једна је да заиста постане нови Еди Меркс - чувени белгијски бициклиста, један од најбољих свих времена - као што пишу неки страни новинари, а друга је да му падне мотивација и да то буде то.

„Али сви који га познају кажу да се то неће десити и да ово није све што је Погачар показао", додаје он.

Како наводи, Погачар је веома је мотивисан, има жељу да буде најбољи, увек иде на победу и припремљен је као нико други.

„Сви кажу и да се одувек веома брзо и добро регенерише", наводи Петовар.

„Већ као клинац је могао да тренира цео дан и да ујутру буде као нов. А његов брат, који је тренирао са њим, ујутру би био 'полумртав'".

Кавчник из Рога, клуба која постоји 71 годину, каже да еуфорија после Тур де Франса не јењава и да све више деце тренира бициклизам.

„Много их је дошло и прошле године после Вуелте, а тек сад… Ове године се притом у земљи продало највише бицикала", истиче.

„Треба то да искористимо", додаје Концилија, истичући да ће се тако вероватније поново појавити неко попут Погачара и Роглича.

Кавчник наводи да је Погачар скроман и да ће „тек за неко време схватити шта је направио".

„Из године у годину он расте и не знам где му је граница", закључује.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]