Србија, наука и образовање: Природњачки музеј у Београду неће бити угашен, Министарство: Лажне вести

Препарирана птица киви или двоглави поскок у течном препарату, фосили стари милионима година, минерали сакупљани широм планете, као и многи други експонати из богате збирке Природњачкој музеја у Београду, ипак неће морати да се селе.

После разговора представника Музеја и Министарства културе у среду, 24. фебруара, саопштено је да неће бити никаквих промена у вези са статусом ове културне установе.

Министарство културе је у саопштењу истакло да статус Природњачког музеја уопште није ни био довођен у питање, оцењујући то као „лажне вести које су провејавале у делу јавности".

„Министарство културе нам је јасно ставило до знања да неће бити измештања Природњачког музеја из система како он функционише сада", рекао је музејски саветник Борис Иванчевић окупљенима испред зграде музеја у центру Београда.

Прецизирао је да ће Природњачки музеј задржати досадашњи статус и да неће бити припајања некој другој институцији.

Шта се десило?

Пре око месец дана руководство Музеја је имало састанак са представницима државе када су им најављене организационе и структурне промене.

Директор Природњачког музеја Милан Пауновић рекао је у уторак за ББЦ на српском да су тада представници музеја изнели негативно мишљење, а да их после састанка више нико није обавештавао о даљим корацима.

Протеклих месец дана, запослени у Музеју су „тражили информације и захтевали пријем", али никакав одговор надлежних нису добијали све до уторка.

Претходно је Природњачки музеј на друштвеним мрежама објавио саопштење наводећи да Влада Србије „има намеру да 125-годишњу институцију са богатом историјом и огромним националним значајем, претвори у радну јединицу Завода за заштиту природе Србије".

Неколико сати после саопштења добили су позив на разговор, за среду, у кабинету министарке културе Маје Гојковић.

У саопштењу су такође изнели бојазан да ће њихова кућа можда чак и престати да постоји.

„Забринути смо што у години великог јубилеја, ми сада треба да пређемо негде, ако је то уопште тачно, да изгубимо свој статус.

„То једноставно не можемо да схватимо и због тога смо забринути за сам музеј, и поготово за збирке, и све оно што се чува 125 година овде", рекао је директор музеја за ББЦ на српском дан уочи разговора у Министарству културе.

Пауновић је рекао да би одлука Владе о „прикључивању Заводу" - основаном 1948. године на иницијативу, између осталог, и Природњачког музеја, довела до тога да изгубе статус музеја.

„Престаје да постоји као Природњачки музеј, а постојао би као музејска јединица у Заводу за заштиту природе", објашњава Пауновић.

Ипак, у среду су отклоњене дилеме и бојазан.

„Природњачки музеј је велика и сложена институција, дубоко укорењени храст од 125 година и он дефинитивно, до даљњег остаје самостална и независна установа", рекао је музејски саветник Борис Иванчевић испред зграде музеја у среду.

Биљана Стојковић, професорка Биолошког факултета и чланица организације, обратила се окупљенима речима: „Ово је победа Музеја и свих нас".

„Нисмо дали да се ова институција уништи.

„Ово је национално благо наше земље и показали смо да не дозвољавамо да ово благо нестане", рекла је она.

Шта је саопштило Министарство културе?

Лажне вести, тврди Министарство културе.

У саопштењу Министарства наводи се да је министарка културе и информисања Маја Гојковић данас одржала састанак са директором Природњачког музеја Миланом Пауновићем, „поводом лажних вести које су у току јучерашњег дана пласиране, а везано за даљи статус ове републичке установе културе".

„На састанку је истакнуто да је Нацрт закона о музејској делатности, који ће се ускоро наћи пред Народном скупштином Републике Србије, дефинисао између осталог и статус Природњачког музеја. Из текста Нацрта закона је потпуно јасно да је то републичка установа културе и да ће и након усвајања овог закона наставити да ради у оваквом статусу", пише у саопштењу.

Додаје се да су „тако на састанку разјашњење све измишљотине које су јуче провејавале у делу јавности".

Директор Музеја и министарка културе и информисања су разговарали и о даљим плановима рада са посебним освртом на планове у вези са изградњом зграде Музеја.

Министарство културе и информисања за ову годину определило је средства за расписивање конкурса за идејно решење за зграду Музеја која је предвиђено да буде на Новом Београду одлуком Скупштине града Београда, додаје се у саопштењу.

Музејски саветник Борис Иванчевић, који је такође присуствовао састанку, рекао је на скупу да је „изградња савременог музеја тешко, комплексно и скупо питање".

„Министарство је определило буџетска средства за неке прелиминарне кораке у смислу планирања и прављења пројектног задатка за то сложено упрегнуће целе државе", рекао је Иванчевић.

„Институција од националног значаја"

„Природњачки музеј је врло важна институција, од националног значаја, где се чувају вредне збирке, где се раде научни радови - то је и образовна, и културна, и научна институција", рекла је за ББЦ на српском професорка Биљана Стојковић.

Говорећи дан уочи састанка у Министарству културе, она је оценила да власти овим потезом показују колико им је стало до „културе, науке и просвете".

„То се апсолутно не сме дозволити, посебно што је то урађено без икакве консултације са струком."

Професорка наводи да је посреди наставак „напада" на зграду музеја у Његошевој улици на Врачару који траје „известан број година".

„Може се претпоставити да је овај корак који сада праве у сврху добијајања зграде, јер ја не знам шта би друго овде могло да буде разлог.

„То је очигледно начин да се заокружи та целина јер је то кварт у коме се налази и Музеј Николе Тесле и Студентска поликлиника", додала је она.

Историјат

„Природњачки музеј је најстарији национални музеј с континуитетом од оснивања до данас", наводи се у једном делу саопштења.

Основан је 19. децембра 1895. године као „Јестаственички музеј", актом министра просвете и црквених дела Краљевине Србије - Љубомира Ковачевића.

Прва изложба музеја отворена је 1904. године у Београду у присуству Kраља Петра Првог и званичника, а прво гостовање природњачких експоната у иностранству било је исте године на Светској изложби у Паризу.

Данас музеј има 117 збирки, са више од милион и по предмета.

Експонати се налазе у згради у Његошевој улици, док је у саставу музеја и галерија на Калемегдану.

Музеј има четири сектора - геолошки, биолошки, сектор за едукацију и односе с јавношћу и сектор заједничких служби.

У музеју се чувају примерци врста биљака и животиња које се више не могу наћи у Србији.

Музеј ужива светску репутацију јер се у збиркама налази неколико стотина холотипова и уникатних примерака минерала, стена, ботаничких и зоолошких предмета.

Један је од ретких музеја у чијем саставу делује научно-истраживачка јединица.

У оквиру музеја се налази и научна библиотека са више од 22.000 књига, рукописа, научих, часописа, географских и геолошких карата.

Обележавање јубилеја - 125 година од оснивања Природњачког музеја, прати серија догађаја, изложби, научних публикација, дигиталних програма и садржаја на друштвеним мрежама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]