Од „Сам у кући" до „Умри мушки": Све тајне празничних филмова (и зашто их волимо)

Ковид-19 је ове године зауставио апсолутно све, па и прославе уласка у Нову годину, али једну ствар ни вирус не може да заустави - празничне филмове.

Ко може да спречи Кевина Мекалистера да среди Мокре (или Лепљиве) бандите? Или Џона Меклејна немачке терористе у Накатоми плази?

Нико! Па ни корона.

Иако се у Србији Божић не слави 25. децембра, популарност божићних филмова није заобишла ни ово подручје.

„Можда нам је драга та нимало иронична, чиста љубав коју Холивуд гаји према Божићу, јер нам је фали у свакодневном животу," каже редитељка и сценаристкиња Сташа Копривица за ББЦ на српском.

Објашњава да су божићни филмови углавном бајке, „а пошто смо сви депресивни крајем године због неизбежних криза које нас шчепају - управо бајке највише пријају".

Многима романтичне комедије које се завршавају пољупцем уз светлост лампица са јелке делују превише зашећерено, због чега „божићни филмови постају лака мета за спрдњу", тврди Милош Дашић, новинар портала Noizz, који често пише о филмовима.

„На крају свако се нађе у ситуацији да у празничном шалтању канала остане на једном таквом филму. Или два. Или десет," каже он.

Шта све можете да гледате?

Па, шта год вам се гледа.

Великих окупљања ове зиме бити, тако да ће већина људи празнике провести у кућама, а ту у помоћ могу да пристигну филмови.

Зато је пред вама списак неких од најбољих празничних остварења које морате погледати - опет (вероватно сте их већ гледали, али нема везе).

На почетку, наравно, Сам у кући.

Једноставно празници нису празници ако плавокоси дечак барем једном не запали главу средовечног пљачкаша или другом баци пеглу на главу.

Један од најпознатијих породичних филмова у историји 2020. је напунио 30 година, стекавши у међувремену култни статус широм света.

Причу сви знају - породица осмогодишњег Кевина заборави приликом одласка на годишњи одмор у Француску, тако да он остаје сам у кући на коју су се намерила двојица пљачкаша.

Меколи Калкин као Кевин и генијални Џо Пеши као Хари - који је током снимања избегавао Калкина како би он мислио да је Пеши заиста зао - и Данијел Стерн као Марв, а филм је режирао Крис Коламбус.

Када смо били мали размишљали смо како би било кул бити као Кевин, а кад смо мало одрасли више чиме ли се то Кевинови родитељи баве када имају толику кућу.

И колико ли дају месечно за струју и грејање?

Две године касније је добио и други део, када су пеглу у слетању на главе замениле цигле, а касније је настао и читав низ не тако квалитетних наставака, тако да њих слободно прескочите.

Али зато онај Марвов урлик кад му тарантула стане на лице - непроцењиво.

ИМДб, познати филмски сајт и база података, недавно је направио листу најбољих празничних остварења у историји.

На првом месту нашао се Диван живот из 1946. године - и то са разлогом.

Прича прати Џорџа Бејлија, којег игра чувени Џими Стјуарт, човека који је одустао од снова како би помогао осталима у његовој заједници.

Међутим, када се Бејли убије одмах реагује његов анђео чувар како би му показао колико је утицао на животе других и како би свет био другачији да он није био рођен.

Током 2020. смо преживели свашта - епидемију, полицијски час, карантине, па чак и живот без грљења, тако да би можда било лепо нову годину почети топлом људском причом.

Пријаће.

А не можете да погрешите ни са чувеном причом Чарлса Дикенса још из 1843. године, која је током деценија имала на десетине адаптација.

Милошу Дашићу је ово омиљени празнични филм.

„Волим све парафразе ове теме, небитно да ли Scrooged са Бил Марејем, или верзију са Мапетовцима", каже он.

А и ову причу сви знамо, иако је никада није доста.

Старом џангризавцу Ебенизеру Скруџу у посету стижу три духа - прошлости, садашњости и будућности, што ће знатно отопити његово срце.

Позоришна верзија Божићне приче настала је већ у 19. веку, најстарија филмска адаптација је из 1901, а током година је снимљен и низ серија, анимираних филмова, па и мјузикла.

Међу најпознатијим је Дизнијева верзија у којој Скруџа глуми Баја Патак, постоји и адаптације са Џимом Керијем, а 2019. је изашла и ББЦ мини серија у којој Скруџа игра Гај Пирс.

Избор је велики, не можете да погрешите.

„Деда Мраз је мртав пијан, Деда Мраз је шворц"

Новогодишњу атмосферу славља и украшеног града искористио је глумац Гордан Кичић у филму Реална прича, његовом редитељском дебију.

Главни јунак је незадовољни глумац Вељко Радисављевић, познатији по реклами за супермаркет, него по драмским улогама, а који покушава да спаси брак и да допре до кћерке која одбија да говори.

Растрзан животним проблемима, Вељко ће се у једном тренутку потући са Деда Мразом испред тржног центра.

„Атмосфера Нове године је нека врста контрапункта емотивном путовању свих јунака.

"Цео свет се радује, гледа радосно у будућност, а моји јунаци су у проблемима и никако да изађу из ковитлаца несрећних околности и осећања у коме се налазе," каже Кичић за ББЦ на српском.

За филм је искористио песму Краља Чачка „Деда Мраз је шворц", јер како каже „тужно-комична атмосфера из песме се лепо уклопила у филмску причу".

Иако му се чини да један тренутак ка коме све иде, а то је дочек Нове године, одличан покретач радње у филмовима, слаже се да у српској кинематографији то није довољно искоришћен мотив.

На памет му пада „Није све у љубави", друга прича из омнибуса Како је пропао рокенрол, где Аница Добра и Небојша Бакочевић играју пар који се упознаје на новогодишњем маскенбалу.

У сличном урбаном миљеу одвија се филм Ми нисмо анђели, чији крај се дешава за дочек Нове године.

Тај мотив ће Срђан Драгојевић боље искористити у телевизијском филму Два сата квалитетног програма, који је емитован 1994. на Трећем каналу тадашње телевизије Београд.

„Ми смо овде, некако, традиционално више пажње одувек посвећивали производњи колажних програма, скечева и певачко-плесачких екстраваганци"

„Али управо тако се омакао овај новогодишњи ТВ класик, који има све елемента празничног спектакла," каже Сташа Копривица.

Кад смо код џангризаваца током празника, посебно је популаран и онај који празнике мрзи онако из дна душе - Гринч.

Реч је о причи из 1957. Теодора Сус Гајзела, чувеног аутора за децу, познатијег као Доктор Сус.

Гринч је у међувремену постао симбол оних који нису баш неки љубитељи празника, тако да је његов лик чест у популарној култури.

А и овде постоји постоји више опција - најпознатија је она из 2000. године када је Гринча играо Џим Кери.

У анимираним верзијама глас је прво позајмљивао Борис Карлоф, иначе познат по улози Франкенштајновог чудовишта, а у верзији из 2018. Бенедикт Камбербач.

Упозорење: После гледања Гринча постоји могућност да вам данима у глави остану стихови песме You're a mean one, Mr. Grinch.

А онда на ред долази Џон Меклејн и његова чувена јипи-ка-јеј… И оно што иде после.

Умри мушки је акциони филм и то један од најбољих у историји, али остаје питање због чега га многи убрајају баш у празничне филмове.

На то пажњу скреће Милош Дашић.

„Главна фора већ годинама је да кажеш да ти је омиљени празнични филм Умри Мушки, или неки други који нема божићну тематику али се дешава у то време.

„Тако могу и ја да кажем да ми је онда Кјубриков Широм затворених очију омиљен", наводи Дашић.

Да, Умри мушки се дешава током празника, али не спада баш у ред топлих породичних прича, иако снег почне да пада у неком тренутку.

Можда би прича и била таква да Ханс Грубер - иначе прва улога Алана Рикмана - није са његовим пајтосима Хансом, Марком, Фрицом, Теом и осталима упао на новогодишњу журку у Накатоми плазу.

Али не брините ништа, ту је Џон Меклејн.

Оно што Умри мушки разликује од других акционих филмова тог доба, када су биоскопским платном жарили и палили мишићи Ван Дама, Шварценегера и Сталеона, јесте управо то што је Џон Меклејн колико-толико обичан човек.

Нема мишиће, не може голим рукама да као грисине поломи десет непријатеља одједном и прилично је рањив.

Ако вас све то није убедило да још једном погледате Умри мушки, сетите се да се - барем накратко - појави и нека врста Деда мраза.

Додуше, није баш најживљи у том тренутку и на дуксерици му (рукописом Џона Меклејна) пише „сада имам митраљез, Хо-Хо-Хо".

Новогодишње и божићне празнике можете провести и уз многе филмове у којима главну улогу игра најпознатији становник Северног пола - Деда Мраз.

Наиграо се Деда Мраз током година доста улога, а најпознатији је можда по остварењу Чудо у 34. улици.

Прича је једноставна - Деда Мраз добије посао да буде, логично, Деда Мраз у једној продавници током празника, чиме одушеви све редом.

Међутим, многи ће га сумњичаво гледати када каже да је он заиста прави Деда Мраз, а све заврши на суду где мора то и да докаже.

Оригинална верзија је снимљена 1947, а последњих деценија популарнија је она из 1994. када Деда Мраза игра Ричард Атенборо, брат чувеног природњака Дејвида Атенбора.

А ако сте за нешто анимирано ту су, на пример, Полар експрес, када један дечак возом креће на пут до Северног пола, као и недавни Клаус, о томе како се добра дела и доброта шире међу људима.

На крају крајева, ако нисте баш неки љубитељ празника ту је Неваљали Деда Мраз(Bad Santa), који пуши, пије и има иза себе низ кривичних дела.

„Волим Гремлине, Неваљалог Деда Мраза и трећи део Ајронмена.

„Могло би се рећи да волим филмове који на неки начин изврћу идеју идеалног Божићног филма", каже Софија Вуковић Петрик, коауторка филмске трибине „Мој филм је бољи од твог" која се одржавала у београдском Дому омладине.

Па ко шта воли…

А ако сте за нешто љубавно ту је и британски филм У ствари љубав (Love Actually) из 2003. године.

Прича прати осам парова и њихове животе непосредно пре Божића.

Хју Грант је наравно ту, као и Колин Фирт, Кира Најтли и Ема Томпсон, а поново се на овој листи, мада у много другачијој улози, нашао и Алан Рикман.

Филм је после премијере добио помешане критике, али је током година стекао готово култни статус код публике.

Ако ништа друго, друштвеним мрежама се редовно врти она сцена испред врата, када се папири мењају, а љубав изјављује.

„Love Actually се подразумева, ја припадам армији фанова, чак и фанова оних филмова и серија у којима се пљују они који не воле тај филм," каже Љиља Илић, преводитељка с немачког језика.

Алтернативни предлози за гледање

Празници омогућавају да направите филмски маратон и без празничне тематике.

Сташа Копривица ће се посветити свим могућим популарним франшизама које је намерно пропуштала током године.

„Божић и Нова година су превасходно дечји празници, па се и ја тада претварам у дете које ће уз сарму и руску радије гледати светлуцаве специјалне ефекте него суптилне дијалоге и глумачке бравуре."

Софија Вуковић Петрик највише воли да гледа Ратове звезда за празнике, а ове године ће то бити празнични специјал Lego Star Wars.

„Радо репризирам и старе филмове, први пут сам их баш гледала током неког зимског распуста па их можда зато повезујем са празницима." објашњава она избор.

Ако ипак волите озбиљнији драмски садржај током празника, Љиља Илић вам препоручује Ледену олују Анга Лија, Изгубљено у преводу Софије Кополе, Хану и њене сестре Вудија Алена и један филм који се дешава на Божић - Фани и Александар Ингмара Бергмана.

Ово је идеалан период да се посветите филмовима које сте пропустили из ближе и даље прошлости, као и већ вољеним насловима који заслужују поновно гледање.

У то име, нек кокице замиришу.

Гаси светло! Почиње филм.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]