Преминула Исидора Жебељан, иза ње остаје дело - „Њена композиција је пуна енергије и живота, са дивним упливима хумора“

Одлазак једне од најизвођенијих српских композиторки на светској музичкој сцени и академкиње Српске академије наука и уметности Исидоре Жебељан „велики је губитак за САНУ и целокупну српску и светску уметност и културу", саопштила је САНУ.

Жебељан је после дуге болести преминула у 54. години.

Компоновала је музику за филм и позориште, а њена дела изводе најзначајнији оркестри широм света.

„Њена композиција је пуна енергије и живота, са дивним упливима хумора. Сјајно написана и оркестрирана, право уживање за извођење", рекао је британски диригент Мајкл Сил за ББЦ на српском.

Сил је дириговао симфонијским оркестром ББЦ-ја на извођењу композиције Kоњи Светог Марка Исидоре Жебељан на концерту 15. јануара 2009. у Лондону.

Био је то први пут да је Симфонијски оркестар ББЦ-ја извео и снимио композицију једног српског ствараоца.

ББЦ радио 3 је емитовао овај концерт више пута.

„Њен супруг је дошао на концерт и рекао ми је да би Исидора била одушевљена извођењем - много ми је жао што је нисам упознао и што нисам могао ово све да јој кажем уживо. Моје дубоко саучешће њеној породици", рекао је Сил.

Композиција Kоњи Светог Марка, написана за Венецијански бијенал 2004. године, једна је од најчешће извођених српских оркестарских композиција у иностранству.

„Исидора је била истински генијална. Поред огромне и непресушне креативности и музикалности, професионализам који је унела у партитуре поставио је сасвим нове парадигме за целу музичку сцену региона," рекао је диригент Премил Петровић.

Он подсећа да је њена музика комплексна, „не подилази очекивањима", али истовремено музика коју многи воле, намењена певању и плесу.

Петровић је дуго година сарађивао са Исидором Жебељан и премијерно је извео неколико њен композиција: опере Маратонци на Фестивалу у Брегенцу и Две главе и девојка на Фестивалу у Сијени, као и оперу Зора Д на Бемусу и Загребачком бијеналу.

Смрт дугогодишње пријатељице га је дубоко потресла.

„Све речи које могу сада да изговорим су апсолутно недовољне и не могу ни приближно да искажу каква је Исидора стварно била и шта је значила у свету музике и мени лично. Све речи су само потоци у односу на океан који је Исидора била," каже он.

Радила је на неколико филмских партитура, укључујући и оркестрацију музике за филмове Дом за вешање, Аризона дрим и Подземље које је режирао Емир Кустурица.

Кустурица је за ББЦ на српском рекао да је „најтежи растанак када нас напусте уметници".

„Њихова дела се уселе у наше животе и утеха је у томе што једном створена хармонија као што је био случај са делом наше Исидоре, остаје заувек у нашим ћелијама, тај остварени склад струји вечно, не као фраза када се људи опраштају од упокојеног, него као музика", истакао је он.

Погледајте видео - Како је млада харфисткиња из Београда упознала светску краљицу харфи

Последњи интервјуи Исидоре Жебељан

О оправку музике у доба короне (РТС 18. март 2020.)

Дух увек налази начине да се испољи, па ће тако бити и сада, а и када све ово прође. Имамо јединствену прилику да се суочимо са собом, да почнемо да упознајемо себе, ако већ нисмо отпочели то путовање. Ах, дивног ли животног задатка.

О српском друштву (Портал Директно 14. јул 2020.)

Потпуно смо дезоријентисани као на броду дивљака.Разлог томе је што никада ништа из наше модерније историје није рашчишћено - ни то да су ратови изгубљени, ни ко су злочинци, а ко лопови, убице или лажови.

Тај смрад трулежи незакопаних лешева прошлости окружио нас је тако да, као у Хаду, деценијама тумарамо по гњецавом, рањеном, скорелом телу Србије, потпуно изгубивши веру.

Биографија Исидоре Жебељан

Рођена је у Београду 27. септембрa 1967. године.

Композицију је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класи академика Властимира Трајковића, а од 2002. била је професорка композиције на истом факултету.

За дописну чланицу Српске академије наука и уметности изабрана је 2006, а за редовну 2012. године.

Жебељан је била и чланица Светске академије уметности и науке.

Компоновала је музику за четрдесет позоришних представа у Србији и иностранству, и три пута јој је додељен Стеријина награда.

Нека од њених најважнијих дела су опере Зора Д, Маратонци и Две главе и девојка", оркестарска дела Коњи Светог Марка и Зујте струне и циклус песама за глас и оркестар „Руковети".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]