You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
У фотографијама: Кошеви нашег детињства
Председник Србије Александар Вучић се пре неколико дана похвалио да је уписао студије.
Други студентски индекс, овог пута Више тренерске школе, послужиће да, како каже, оствари дечачке снове и постане кошаркашки тренер за младе.
У земљи кошарке, како се називала Југославија, а затим и Србија, баскет се одувек „пикао" - на правим или импровизованим теренима.
На улици, у дворишту, у школском и данас има кошева под којима су неки клинци почињали успешне и мање успешне кошаркашке каријере.
Многи од њих данас на тим местима стоје тек да подсећају да се некада играло, а кроз неке лопта и даље пролази.
Качили су се о дрво, дрвене бандере, па кад су дошле бетонске са уличном расветом, знало се где треба ставити таблу.
И као да се игра под рефлекторима.
Али ни зид није лоша опција.
Прави терен је увек најбољи избор.
Ту су и нови кошеви, мрежице су на месту, а табле очуване.
Некад су уместо правих обруча, лопте пролазиле и кроз точкове бицикала. Важно је да је округло и да може да се закуца.
Генерације су играле на њима, о чему сведочи и ова кратка историја кошарке на овим земунским обручима.
А и ови из Осијека откривају своју причу.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]