U fotografijama: Koševi našeg detinjstva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se pre nekoliko dana pohvalio da je upisao studije.

Drugi studentski indeks, ovog puta Više trenerske škole, poslužiće da, kako kaže, ostvari dečačke snove i postane košarkaški trener za mlade.

U zemlji košarke, kako se nazivala Jugoslavija, a zatim i Srbija, basket se oduvek „pikao" - na pravim ili improvizovanim terenima.

Na ulici, u dvorištu, u školskom i danas ima koševa pod kojima su neki klinci počinjali uspešne i manje uspešne košarkaške karijere.

Mnogi od njih danas na tim mestima stoje tek da podsećaju da se nekada igralo, a kroz neke lopta i dalje prolazi.

Kačili su se o drvo, drvene bandere, pa kad su došle betonske sa uličnom rasvetom, znalo se gde treba staviti tablu.

I kao da se igra pod reflektorima.

Ali ni zid nije loša opcija.

Pravi teren je uvek najbolji izbor.

Tu su i novi koševi, mrežice su na mestu, a table očuvane.

Nekad su umesto pravih obruča, lopte prolazile i kroz točkove bicikala. Važno je da je okruglo i da može da se zakuca.

Generacije su igrale na njima, o čemu svedoči i ova kratka istorija košarke na ovim zemunskim obručima.

A i ovi iz Osijeka otkrivaju svoju priču.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]