Избори у Србији 2020: Како је епидемија корона вируса подгрејала атмосферу и утицала на изборе

Епидемија корона вируса у Србији обуставила је све што је могла - изборе, представе, журке, биоскопске пројекције, спортска дешавања… Али не и политику.

Да, понекад се није могло напоље, било је редова испред апотека, пекара и супермаркета, али и мало митинга, контра-митинга, штрајкова глађу, физичких сукоба, лупања у шерпе и бакљада.

Све је то многима и даље прилично конфузно, а избори су све ближи, па вам доносимо преглед свих важнијих политичких дешавања у протекла три и кусур месеца.

Уколико сте се током изолације мало искључили из свега, можда вам ово помогне да донесете одлуку за кога ћете гласати. Или да ли ћете уопште изаћи на изборе.

Март - месец ванредног стања

Први дан марта 2020. године почео је одмах после последњег дана фебруара и све је деловало уобичајено.

Додуше, све очи биле су упрте ка Италији, где је било жариште вируса у Европи, али и преко границе, јер је Ковид-19 већ почео да се шири по земљама у региону.

Политика за то време није могла да чека.

Скупштина Србије је 2. марта почела редовно пролећно заседање, a дан касније је Саша Пауновић, председник општине Параћин, саопштио да иступа из Демократске странке и излази на локалне изборе.

Демократска странка, као и све друге чланице опозиционог Савеза за Србију, тада је већ увелико најављивала бојкот избора, уз актуелни бојкот седница Народне Скупштине.

Два дана касније, председник Србије Александар Вучић расписао је парламентарне изборе за 26. април.

(Уколико сте се у протеклом периоду баш заглибили у серијама и књигама, избора у априлу није било, али стићи ћемо и до тога.)

Истог дана су излазак на изборе најавили из Либерално демократска партије и Покрета обнове краљевине Србије - из којег су навели да „једино краљ може да обједини све политичке странке око кључних националних питања" - а заједничку листу најавили су стари саиграчи из Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије.

„Циљ наше коалиције је да на изборима добије више од 11 одсто гласова", изјавио је тада лидер социјалиста Ивица Дачић.

Само дан касније напредњаци су Републичкој изборној комисији предали потписе и листу за изборе, на чијем челу је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Међутим, то је изазвало доста буре у јавности. Зашто?

Први случај Ковида-19 у Србији потврђен је 6. марта, па су многи опозиционари нападали власт да се са потврдом чекало због скупљања потписа за листу напредњака, што је власт порицала.

Иначе, на листи СНС су и Покрет социјалиста, СДПС Расима Љајића, ПУПС, као и Покрет снага Србије Богољуба Карића.

Број заражених у Србији за то време расте, па је Вучић 11. марта све предизборне активности СНС-а одложио до 1. априла.

Ипак, министар Вулин и делегација радикала су тог дана, као и сваке године, били у Пожаревцу, како би положили цвеће на гроб Слободана Милошевића.

Дан касније и Демократска странка је отказала све предизборне догађаје, а председник Вучић се први пут током епидемије обратио нацији, што ће у наредним данима често радити.

Онда је дошао и тај 15. март - у Србији је уведено ванредно стање.

Затворене су школе и вртићи и ограничено је кретање старијима од 65 година. Касније су почели и викенд-карантини и више ништа није било исто.

Републичка изборна комисије одлучила је 16. марта да обустави све изборне радње, што значи нови датум за гласање по укидању ванредног стања.

„Имамо јединствен став по том питању - избори за нас не постоје док се боримо са короном. Кад се то заврши, сешћемо заједно и договорити датум избора", изјавио је тада Вучић.

Опозиција за то време критикује безбедносне мере које власт спроводи, министри на то одговарају преко медија, а Вучић се редовно захваљује кинеском председник Си Ђинпингу, називајући га често братом.

У спором карантинском ритму се март и завршио, а крајем месеца догодио се и први случај Ковида-19 у Влади Србије - заражен је државни секретар Бранислав Блажић.

Првог дана априла објављено је да је Блажић преминуо.

Тренутни пресек - ко бојкотује, ко не бојкотује?

Проглашена је 21 листа.

Табела тренутно изгледа овако:

Бојкот

Излазе на изборе

Април - месец шерпи и ускршњег карантина

Април је за већину људи због карантина и мера социјалне дистанце почео мирно - сви су били затворени у кућама и становима.

Ситуација са ширењем вируса се за то време све више погоршавала.

Једна од вести која је тада изазвала доста пажње је одлука Твитера да укине 8.558 налога који су, како наводе, служили за промоцију владајуће странке у Србији и њеног лидера.

Председник Вучић је на то реаговао изјавом да не зна о чему се ради и да „није на Твитеру".

Вучић је потом 6. априла посетио Нови Пазар, због све горе ситуације са Ковидом-19 у том граду, како би однео респираторе.

Касније је на Инстаграму објавио фотографију на којој се види како једе питу зељаницу.

Међутим, новопазарска прича није била готова тим оброком.

Дан касније, после критика посете председника, смењен је Емир Ашћериш, помоћник градоначелника Новог Пазара.

„Не наседамо на овакве политичке фазоне, одлично препознајемо да се више бави собом и политиком, него решавањем кризе", написао је Ашћерић на Фејсбуку.

Нихат Бишевац, градоначелник Новог Пазара, изјавио је да је Ашћерић смењен због „политизовања напора који се чини на превазилажењу тренутног стања".

Викенди су тих дана претворени у карантине, а Вучић 10. априла посетио и Ниш.

Тог дана објављено је да је Ковидом-19 заражен и његов син Данило, а све је било више дебата да ли ће бити карантина током Ускрса.

Званичници власти, на челу се председником Вучићем, више пута су изјавили да се довијају на најразличитије начине како би набавили респираторе, без уобичајеног протокола.

Премијерка Ана Брнабић је 15. априла изјавила да се „полако види светло на крају тунела", додавши да ће „о респираторима положити рачуне после ванредног стања".

Онда је стигао 20. април и пензионери су могли мало да одахну - добили су могућност да уторком, петком и недељом шетају пола сата.

Дакле, полако је почело попуштање мера, почеле су и спекулације о новом датуму избора, Скупштина Србије одржала је 28. априла прву седницу, али далеко од тога да је све било готово.

Тих дана била је актуелна бука са балкона, прозора и тераса у 20.05 часова, одмах после аплауза подршке медицинским радницима.

Реч је о акцији „Дигни глас: Буком против диктатуре", коју је иницирала иницијатива „Не да(ви)мо Београд" и која ће у наредним данима изазвати доста буре.

Мај - месец бакљи штајкова глађу

Мај је почео најавама о новом датуму избора - 14. или 21. јун, рекао је Вучић - док су шерпе и лонци добили конкуренцију.

Непозната лица су на крововима појединих зграда у Београду палила бакље, уз скандирање против једног од лидера опозиције Драгана Ђиласа.

Међу њима је био и посланик напредњака Владимир Ђукановић, који је убрзо изјавио да није организатор паљења бакљи.

Опозиција се томе противила, истичући да је реч о људима која не би требало да имају дозволу за кретање током полицијског часа.

Ситуација је додатно ескалирала 3. маја, када је Ђилас на Твитер окачио видео снимљен непосредно после пуштања „Ђиласе лопове" недалеко од куће његове деце.

„Десет минута су са озвучења пуштали 'Ђиласе лопове' што су слушала моја деца, на 30 метара где живе, и плакала и тресла се од страха", рекао је тада Ђилас.

Из владајуће странке су на то одговорили да је реч о „јефтином политичком трику", да Ђиласову децу „нико није помињао" и да нико није реаговао када су вређали Вучићеву децу.

Припадници опозиције су се потом неколико дана окупљали на улици током полицијског часа, у знак протеста.

Ванредно стање је укинуто 6. маја, на Ђурђевдан, одлучено је да ће избори бити 21. јуна, а нова бура настала је због текста КРИК-а о сукобима између организованих криминалних група са Балкана.

Између осталог, у тексту је објавњена фотографија председниковог сина Данила Вучића у друштву припадника навијачке групе „Јањичари".

Политичке перипетије потом су се пренеле у Народну Скупштину - или испред ње.

Лидер Двери Бошко Обрадовић 6. маја је пред Скупштинском говорницом дувао у пиштаљку, због чега га је обезбеђење изнело из сале.

Тог дана је Скупштина изгласала укидање ванредног стања.

Ситуација се додатно погоршала 8. маја, када су Обрадовић, посланици и симпатизери Двери блокирали степениште на улазу у Скупштину Србије. Тада је дошло и до мањег инцидента.

Прво је дошло до вербалног сукоба Обрадовића и министра здравља Златибора Лончара, а потом и физичког када је поцепан сако посланика Маријана Ристичевића.

Додатна бура тог дана настала је због одлуке Покрета слободних грађана да изађе на изборе.

„Апсолутно смо свесни да се ниједан сегмент у погледу изборних услова није променио на боље. Напротив, све је шест пута горе. Али избори под Александром Вучићем никада неће бити фер", рекао је Трифуновић образлажући одлуку.

Потом је дошао 10. април и низ штрајкова глађу испред Скупштине Србије.

Гладовање је први започео самостални посланик Миладин Шеварлић због питања Косова, у чему му се убрзо придружио Бошко Обрадовић, додавши теми Косова „кршење Устава и рушење демократије".

Ту није био крај - у штрајк глађу ступили су одмах и посланици владајуће Српске напредне странке Александар Мартиновић и Сандра Божић, са захтевом да тужилаштво реагује и покрене истрагу против Обрадовића због сукоба на степеништу парламента.

Дан касније, 11. маја, Шеварлић је прекинуо штрајк глађу јер је, како каже, био „медијски угушен" због штрајкова осталих посланика.

Све је додатно зачињено митингом и контра-митингом испред Народне скупштине - упркос апелима стручњака да се одржи социјална дистанца - када је једна група подржавала Обрадовића, а друга посланике СНС-а.

Божић је убрзо прекинула штрајк, али се биланс штрајкача на скупштинским степеницама није променио, јер се Обрадовићу придружио посланик Двери Иван Костић.

Мартиновић је од штрајка одустао 12. маја, Обрадовић и Костић осам дана касније.

Тада је већ централно питање у јавности поново била ситуација у Црној Гори, због хапшења владике Српске православне цркве Јоаникија.

Од ствари које су до краја месеца привукле нешто већу пажњу су и сајбер митинзи председника Вучића, о којима се доста писало на друштвеним мрежама.

Крајем месеца спекулисало се и да ће министар Расим Љајић постати нови амбасадор у Турској, на шта је он одговорио да је то „тачно колико и вест да ћу бити центарфор Барселоне".

Последњег дана маја Сергеј Трифуновић је нападнут у Кнез Михаиловој улици у центру Београда.

Јун - месец избора

Шести месец у години тек је почео, избори су заказани за 21. јун и временска прогноза каже да ће бити вруће.

А можда и буде топло.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk