Српска застава од петокраке до сватова: „Ни на скупштини по правилима"

Пре тачно сто једне године изнад Беле куће виорила се српска застава - то парче тканине великог симболичког значаја.

Век касније, иако већина грађана Србије зна које три боје садржи, мада можда не и распоред, многи не знају да постоје бројна правила која одређују када и како је можете користити.

Један педесетосмогодишњи човек из села у близини хрватског Дарувара је кажњен, јер је на кров свињца ставио стару заставу Социјалистичке Републике Хрватске са петокраком, док званична хрватска тробојка има исти распоред боја, али са шаховницом.

У Србији не постоји формална забрана коришћења старих застава, док се страна застава може користити само ако је уз њу и застава Србије, каже за ББЦ хералдичар Драгомир Ацовић.

Тробојку, осим на државним установама, школама и факултетима, музејима и библиотекама, можете видети чак и на неким бензински пумпама.

Користе је навијачи на трибинама, грађани на политичким скуповима, као и сватови на свадбама, где је носи барјактар.

„Буди лепе емоције"

За многе она није за једнократну употребу.

„Волим да истакнем заставу на балкону за Сретење - Дан државности Србије", каже за ББЦ на српском Павле Анђелић из Ваљева.

Као равногорац, код куће има, поред државне заставе са грбом и круном, има и заставечетничкогпокрета. Када их не користи, све стоје лепо спаковане.

„Лепо ми је да ставим и оне мале заставе на кола. На антену прикачим нашу тробојку кад идем у Београд, нека мисле `ево га сељак из Ваљева`", истиче он поносно.

За Павла је српска застава државни симбол који буди лепе емоције и зато му је драго што је користе и Срби у Хрватској или Црној Гори.

Треба правити разлику између народне заставе која је само хоризонтална тробојка са црвеним, плавим и белим пољем и државне заставе која уз то има и грб,

По закону, народна се користи приликом прослава, свечаности и других културних, спортских и сличних манифестација, док државну употребљавају само државни званичници и спортски национални тимови.

„Кад видите српску заставу у Србији то вас не погађа ништа посебно, али кад је видите у Немачкој или Аустрији, она пробуди нешто лепо у вама", додаје Павле.

Како треба користити заставу?

„Употребу заставе - закон врло прецизно дефинише. Пракса, пак, нема никакве везе са законом", истиче Ацовић.

Застава Републике Србије је правоугаона у размери 3:2 (дужина према висини), пише у Закону о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије.

„Не сме бити изложена тако да додирује тле, нити као подлога, подметач, простирка, завеса или драперија.

„Заставом се не могу прекривати возила или други предмети, нити се могу украшавати конференцијски столови или говорнице, осим у форми стоне заставице", наводи се у закону.

Такође, забрањено је користити оштећене или неподобне заставе.

Овај документ предвиђа и да се застава истиче по дану, док је ноћу дозвољено само ако је адекватно осветљена.

Да ли се то поштује?

Не, драматично је погрешан начин на који је државне установе користе, истиче Ацовић.

„Застава онако како се вије на бројним званичним местима представља не само злоупотребу, већ и увреду за заставу и земљу коју представља", наводи Ацовић.

Као пример „фантастичног спектакла глупости" наводи прилагођавање заставе јарболу.

„Основно мерило како застава треба да се користи код наших људи је `имамо такву мотку`", објашњава Ацовић.

То је на нивоу комичног, а пре свега трагичног, додаје.

Застава мора да се вије управно, под 90 степени у односу на јарбол, наводи хералдичар.

Ипак, то није случај ни испред Народне скупштине.

„Зaстава испред скупштине је остатак неких старих времена. Архитекти тог здања Николају Краснову било је згодно да нацрта заставу како се вијори, овако како је данас", објашњава Ацовић.

Каже да су касније службеници живели у уверењу да ће нешто да промене у изгледу на коју су навикли, ако ставе заставу онако како закон прописује.

„Скупштина је саму себе ослободила обавезе да заставу истакне онако како је прописала законом".

Качење заставе по дужини, паралелно са јарболом, такође је погрешно, додаје Ацовић.

„Коришћење мотки које су конципиране за рекламне банере и терају да пруге иду по вертикали - у облику вешала, то је у нормалном свету тешко замисливо", истиче он.

Он наводи да грађани, на други начин, мимо закона, користе заставу, употребљавајући ону државну са грбом.

„Када је недавно враћен овај грб из 1882. људи су то са одушевљењем прихватили, па су почели да га стављају где год им је срцу било мило. Али то није никаква увреда за заставу и земљу, чак, напротив", истиче Ацовић.

„Надлежни не контролишу"

Када је реч о коришћењу прљавих или неподобних застава, он каже да се на улици „може видети све и свашта, толико да неке заставе препознате само по томе што су на јарболу".

„Проблем је што надлежне инспекције то не контролишу. Када би почело кажњавање, то би се брзо променило", додаје.

На исти начин, сматра, не би било санкција ни да неко изнесе само америчку или неку страну заставу, иако то закон не дозвољава.

„Мишљење за коришћење заставе даје Законодавство Владе Србије, а наша Управна инспекција надзире примену, али само на државним органима, не за грађане", каже Јелена Парезановић, портпаролка министра за државну управу и локалну самоуправу Бранка Ружића.

„Нов Закон о комуналној милицији даје овлашћења милиционерима да контролишу употребу државних симбола за грађане. Он је недавно донет и комуналци одговарају директно граду или општини", каже она за ББЦ.

Занимљивости из региона

Кад све грађани користе заставе?

„Кад год имају свадбе, прославе или кад путују код пријатеља у иностранство, људи воле да носе на поклон заставу", одговара за ББЦ Бранка Ковач.

Њена фирма Пословна жена снабдева бројне државне институције, амбасаде и грађане заставама разних врста и свих земаља света.

Свечане заставе израђују се, каже, од дуплог сатена, док се оне за спољну употребу праве од синтетике - да могу да поднесу ветар и кишу.

Животни век им је око годину дана, зависи од одржавања и ветра.

„Знају момци и девојке да купују заставу као поклон, кажу да им је то најлепши поклон који вечно траје. Сви воле нашу заставу. Увек је тако било и односе се са поштовањем", истиче Ковач.

Петокрака или круна?

Данас поред оваквих фирми које се баве производњом застава, национални симбол можете купити и на уличним тезгама.

Ипак, пре 10 година оне нису биле тако приступачне.

Златко Максимовић је у Београду купио заставу са круном у продавници Српске православне цркве, преко пута цркве Светог Марка.

„У то време је било јако тешко наћи нормалну српску заставу, посебно са слоганом за краља и отаџбину", наводи Максимовић.

Како каже, то је урадио из патриотских разлога и држао ју је на зиду студентске собе, али по потреби и износио напоље - на утакмице и националне прославе.

„Држао сам је раширену једно време, али се цимерка нервирала, па сам је скинуо. Онда је она ставила (постере) Kорн и Слипнот да се плашим ноћу", препричава Максимовић.

Ипак, Ковач која је у послу са заставама већ 35 година каже да грађани, ипак, и даље траже и стару заставу са црвеном звездом у средини.

„Моје искуство каже да више воле петокраку, него грб. И ја лично више волим ту. То су била златна времена, лепо смо се слагали, није било битно које си националности. већ какав је човек", закључује Ковач.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]