Kомеморација Дејану Анастасијевићу: „Док те читамо, ниси отишао“

Новинар Дејан Анастасијевић сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Претходно су се од њега на комеморацији опростили породица и пријатељи.

Главна уредница ББЦ-ја на српском Александра Никшић рекла је да је Анастасијевић био „душа и срце" редакције у којој је радио од отварања сервиса 2017. године.

„Дејан је трагао за истином, без обзира колико је била болна и где се крила. Говорио је и писао оно што су ретки могли и смели, какве год да су последице биле.

„И ништа га није заустављало - ни претње, ни опасност, ни болест - ни, како би он рекао, та проклета и неизбежна технологија. Смејали смо се до суза када смо током ББЦ обуке у јануару прошле године схватили да смо једну од вежби - снимање интервјуа мобилним телефоном, ми „матори" извели потпуно погрешно - уместо да снимамо саговорника, снимали смо сами себе", сетила се Никшић.

Анастасијевић је каријеру почео на радију Б92 на ком је водио емисију о стриповима Облачић. Касније је писао за британски магазин Тајм, Време, Тањуг, Б92 и многе друге.

Током деведестих, извештавао је са ратишта у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову. Крајем деценије, због писања о ратним злочинима и режиму Слободана Милошевића, морао је са породицом да се пресели у Беч.

Новинар Ројтерса и његов дугогодишњи пријатељ Александар Васовић на комеморацији је рекао да је Анастасијевић „писао тачно и поштено, без зазора, не фермајући ни Бога ни ћесара, ни политичаре ни убице."

„Радио је без много буке и снебивања ствари које су се морале урадити, јер је напросто - требало тако.

„Има нас у овом послу свакојаких, неки су бољи од других. Има, међутим, ренесансних људи који са једнаком страшћу прате и познају политику, рат, мир, историју, стрип, музику, позориште и филм, који су у стању да склопе и расклопе слагалицу, а истовремено имају веома тврду кичму", рекао је Васовић.

На суђењу Милошевићу у Хагу 2002. године, Анастасијевић је сведочио о ратним злочинима српских снага на Косову.

Пет година касније, на прозор Анастасијевићевог стана у Београду бачене су ручне бомбе. Полиција никада није пронашла нападаче.

Антонела Риха, новинарка и Анастасијевићева пријатељица, прочитала је на комеморацији писмо које су написали новинари са Косова са којима је Анастасијевић сарађивао. Већину је упознао 1997. и 1998. године, када је конфликт на Косову увелико буктао.

Анастасијевића су описали као ментора и „храбарог човека којем је дубоко стало до људи као и наше колективне савести."

„Дошао је у наше животе дајући смисао стварима које ми нисмо знали, са свим већ проживељеним током дугих ноћи и дугих чекања у рововима, полицијским пунктовима, кафанама испуњеним димом и другим местима - болним за присећање.

„За нас, он је био сигурност да ће многи у Србији сазнати шта се све радило у њихово име", стоји у писму које је прочитала Риха.

Анастасијевић је преминуо 24. априла у Београду. Имао је 57 година.