Борба против рака у Србији: Позив или писмо па казна

„Хало, зовем из Вашег Дома здравља, требало би да дођете на превентивни преглед."

Овакви позиви требало би да постану уобичајени у Србији, након што је данас ступио на снагу нови Закон о здравственом осигурању.

Овај закон предвиђа и да они који се три пута оглуше о позив на скриниг, а касније оболе, плате чак 35 одсто лечења, иако имају здравствено осигурање.

Удружења оболелих и активисти кажу да је одлука о увођењу превентивних прегледа неопходна, као и да је држава морала да уради нешто како би подстакла грађане да здравље проверавају на време.

Они, ипак, упозоравају да здравствене установе за сада немају капацитета да широм земље организују превентивне прегледе за све грађане, како то предвиђа закон. Министарство здравља до објављивања текста није одговорило на питања ББЦ-ја на српском о новом закону и прегледима.

Обавезни прегледи организоваће се за три болести за које се у Србији раде скриниг тестови: рак дојке, грлића материце и дебелог црева.

Нови закон предвиђа да Домови здравља грађане на превентивне, такозване скрининг тестове, позивају телефоном или слањем позивног писма, кажу за ББЦ на српском у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут".

Шта је скрининг и зашто се спроводи

Скрининг је врста превентивног прегледа чији је циљ да се евентуално обољење открије у што ранијој фази.

„Организовани скрининг ради се у циклусима од неколико година (две или три године)", објашњавају из Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" за ББЦ на српском.

Превентивни прегледи рака дојке, рака грлића материце и колоректалног карцинома се у Републици Србији спроводе од децембра 2012. године.

Када је у питању рак дојке позивају се све жене узраста од 50 до 69 година, стоји у Уредби о Националном програму за рано откривање карцинома дојке у Републици Србији.

Организовани скрининг рака грлића материце обухвата жене узраста од 25 до 64 године, а колоректалног карцинома становништво оба пола узраста од 50 до 74 године.

ЗА - превенција и ужасне бројке

Рак дојке је један од водећих узрока смрности код жена у Србији. Од њега годишње оболи око 4.000 жена, а умре око 1.600. Статистика каже да од 100.000 жена, њих 65 оболи од те болести.

„Да су неке наше чланице ишле на превентивне прегледе, многе би данас биле живе", кажу из Удружења жена оболелих и лечених од рака дојке Будимо заједно.

„Само један тај преглед може да вам спаси живот, јер је карцином дојке болест која може да се излечи, ако се открије у раној фази.

„Наша статистика је показала да је само 30 одсто жена ишло на овај преглед. Држава треба нешто да уради да мотивише грађане да долазе, па и на овај начин."

Од рака грлића материце у Србији годишње оболи 1.200 жена, а више од 600 премине, подаци су „Батута". На последњим скрининг тестовима, рак је дијагностикован по стопи од 370 случајева на 100.000 прегледа.

ПРОТИВ - одакле им мој број, адреса и остали проблеми

Тамара С. има 37 година и никада није примила позив из Дома здравља. Ни на мобилни ни на фиксни телефон.

Она је подстанар и не живи на адреси која јој је у личној карти.

„Чак и да су ми слали позив, никада не бих могла да га добијем. Такође, никада нисам код куће, како да се јавим ако зову на фиксни?"

Додаје да ни њена мама, која има 65 година, никада није добила позивно писмо из Дома здравља.

Није јасно ни како ће се држава понашати током евентуалних штрајкова поште, због којих су неколико пута у току претходне три године касниле пошиљке и по 20 дана.

Да ли држава може да спроведе закон?

У Србији се само у 17 домова здравља уопште спроводи скрининг преглед грлића материце, кажу у једном од њих - Дому здравља Нови Сад.

У њему је у претходне три године на превентивни преглед грлића материце дошао највећи број пацијенткиња - око 70 одсто жена од 24 до 65 године живота које су пацијенткиње овог дома здравља.

„Код нас постоји кол центар, па тако зовемо жене једном годишње", каже докторка Љерка Попов, гинеколог акушер и помоћница директора у тој установи.

Преглед је „врло једноставан, а лечење скупо и компликовано", додаје Попов.

У Дому здравља Нови Сад се скрининг програми раде у току регуларног радног времена.

Ипак, докторка Попов каже да би, са повећаним одзивом жена, требало да се организују прегледи мимо регуларног просеца рада.

„Сада се доста мучимо, али стижемо све. Ако би дошло више жена, морали бисмо да издвојимо додатно време за то."

Још увек није јасно како ће грађани које живе далеко од амбуланти долазити на превентивне прегледе, нити да ли ће број домова здравља у којима се ови прегледи обављају бити повећан.

„Многе жене које су оболеле су рекле да никакве позиве за скрининге нису добијале, а да им о томе нису говорили ни у Дому здравља када би долазили на регуларно лечење", кажу из Удружења жена оболелих и лечених од рака дојке Будимо заједно.

„Неиформисаност није оправдање, али је потребно да се направи кампања и позову грађани, не само да им се прети финансијском казном."

Како је реаговао Твитер: Лечење канцера „питање живота и смрти"

Активисти невладиних организација успротивили су се овој одлуци Скупштине и назвали је „нехуманом".

„Непојмљив је ниво неодговорности који су показале Влада предлагањем, а Скупштина усвајањем Закона о здравственој заштити и Закона о здравственом осигурању", написао је Данило Ћурчић из Иницијативе за економска и социјална права „А11".

„Учешће у 35 одсто трошкова лечења канцера је питање живота и смрти у овој земљи."

Ћурчић је додао да у Србији није било никакве анализе ефеката ове одлуке.

Грађани су се на друштвеним мрежама питали и како ће то у пракси да функцинише - ко ће позивати и како, шта се дешава када држава позове на скрининг, а онда се на резултате чека месецима.

Многи су указали и на бројне проблеме здравственог система Србије.

Ипак, неки корисници друштвених мрежа указују и на то да су превентивни прегледи добра ствар.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]