Награда за најбољи роман године по избору магазина НИН разбуктала страсти у Србији

У земљи у којој, према подацима Евростата, само осам одсто становника може да се назове књишким мољцима, није убичајена појава да буран сукоб избије око књижевне награде.

Вест да је писац Владимир Табашевић 65. добитник НИН-ове награде за роман године разбуктала је страсти на друштвеним мрежама.

Они којима се одлука жирија нимало није допала, немилице су износили бројне разлоге због којих роман Заблуда Светог Себастијана, а и сам Табашевић као писац, не заслужују награду.

Табашевићу, пре свега, замерају што је 2017. године, очигледно револтиран одлуком жирија да 63. НИН-ову награду додели Ивани Димић за роман Арзамас, путем Фејсбука изнео низ расистичких и мизогиних коментара.

Писац се у истом статусу захвалио „свима на поразу, а специјално жирију".

„Услуга је учињена мени, јер да сам погодино НИН-а, отишао бих у криминал, јер једино тамо бих могао изнова да се нађем", написао је Табашевић.

Он је нешто касније у интервјуу за лист Блиц изјавио да је недобијањем НИН-ове награде заправо „добио много тога".

„Недобијање награде значи и дефинитивно разбијање фантазије да „систем препознаје" напор и труд. Не. Систем препознаје играче који играју по правилима, и то је све", изјавио је тада Табашевић.

Постоје и они који су радосно дочекали вест о новом добитнику НИН-ове награде.

Међу Табашевићевим фановима нашао се и Небојша Крстић.

А било је и неутралних.

Осим Табашевића, у најужем избору за НИН-ову награду су се ове године нашли романи Десети живот Саше Савановић, Ухвати зеца Лане Басташић, Одустајање Јелене Леголд, Прекасно Бранке Криловић и Беогардски трио Горана Марковића.

Попут интернет коментатора, мишљења стручне критике су такође подељена.

Председник жирија за доделу НИН-ове награде Зоран Пауновић изјавио је да је Табашевић имао три од пет гласова.

Како преноси лист Данас, у саопштењу жирија се наводи да се Табашевић „својим трећим романом враћа самосвојном изразу који је понудио у књизи Тихо тече Мисисипи, па чак и њеним темама - ратној трауми, односу са мајком, самоћама, али сада као сазрели писац који влада језиком и причом без приче, атмосфером и сложеним мотивима, потпуно се предаје контролисаном језичком делиријуму".

Горан Лазичић, докторанд на Институту за славистику Универзитета у Грацу, који је књижевну критику објављивао у листовима Данас, Блиц и Политика, истиче да је у Табашевићевом роману „из аутентичне перспективе аутсаједера приказано лицемерје званичне државне политике, међународних организација, али и морално проблематичних култура и уметничка експлоатација избегличких судбина".

Међутим, у истом тексту објављеном на сајту Комуналинкс, Лазичић додаје да „колико је у класном смислу освешћен и субверзиван, толико је Табашевић у родном смислу конвенционалан и остаје у границама патријархалне културе".

„Као и у претходном роману, женски ликови не само да су негативно приказани или гротескно изобличени, него им је унапред укинута могућност да се остваре као активни субјекти, они су сведени да дводимензионалне, пре свега сексуалне, објекте", пише Лазичић.

Табашевић је познат по специфичним акцијама на интернету које се тичу његовог, а и туђег књижевног стваралаштва.

Тако је у октобру прошле године, наводно љубоморан због успешне продаје књиге певачице и звезде ријалити програма познате као Кија Коцкар, спалио примерак данас награђеног романа Заблуде Светог Себастијана.

Касније је објаснио да су његови мотиви били потпуно другачији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]