Београд: Зашто је Црвени крст поцрвенео
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 2 мин
Возарев крст, по којем је београдски Црвени крст добио име, пре неколико дана је необично - поцрвенео.
Друштвене мреже бурно су реаговале на фотографије и видео снимке Возаревог крста у дречаво-црвеној боји.
Кажу, неко га је префарбао.
Међу коментарима је било и оних да сада треба чувати Зелени венац - да не позелени.
Убрзо су осванули и снимци на којима се види како радници, наизглед, покушавају шмрковима да скину боју.
Ипак, из Завода за заштиту споменика за ББЦ на српском наводе да је реч о „чишћењу, делимичној санацији и заштити Возаревог крста".
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 1
Шта се десило?
Крсташи су у среду приметили да је њихов Возарев крст - који некада био црвен, а до недавно бледо-сивкаст - променио боју.
Како наводе, из Завода су им рекли да не знају како је до грешке дошло и да је реч о фарби за бетон која се лако може скинути.
Међутим, из Завода су убрзо демантовали ту изјаву.
Извођач радова, фирма КОТО д.о.о. из Београда, истиче за „Данас" да није било грешке у обнови споменика, већ да је у питању фаза рада.
Та фирма је поред реконструкције Возаревог крста надлежна за обнову још 13 споменика у граду, пише београдски лист.
Шта кажу из Завода?
У одговору који је Завод за заштиту споменика послао ББЦ-ју, наводи се да нема речи о фарбању.
„Радови обухватају чишћење површина од вештачког црвенскастог камена, са уклањањем микрофлоре и других органских и неорганских нечистоћа, уз санацију оштећених зона облоге од вештачког камена".
Они наводе да је та облога до сада више пута обнављана, а да је ово пута „наношењем консолидујућег средства премазивањем извршена консолидација свих површина".
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 2
То је, како кажу, „произвело ефекат црвеног обојења на спољним површинама".
„Добијени црвени филм је пескирањем уклоњен, а облога од вештачког камена је консолидована. По завршном прању и чишћењу, по свим површинама споменика ће бити нанета хидрофобна и асептичка заштита".
Из Завода истичу и да су „изведени радови мањег обима, у сврхе заустављања пропадања споменика".
„У наредном периоду се планира извођење опсежних радова на консолидацији и рестаурацији овог споменика", истиче се у саопштењу.
Зашто је битан Возарев крст?
Возарев крст је на листи заштићених културних добара, а налази се у парку између Војводе Шупљикца и Милешевске, на Врачару.
Подигнут је 1847. године када је београдски књижар и штампар Глигорије Возаревић на својој њиви подигао дрвени крст украшен иконама.
Испод икона је постављен натпис: „Богу и људима, Глигорије Возаровић 1847. на Врачару".
Тај крст је био знак ослобођења и симбол победе, због чега га сматрају првим јавним спомеником у Београду.
Дрвени крст је потом 1933. град обновио у црвеном вештачком камену и по њему је Црвени крст добио име.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
