Раде Кончар узвраћа ударац: Где је антифашизам данас

Новогодишњи украси, фрижидери за сладолед и продавци печеног кестења у Кнез Михаиловој улици добили су необичне колеге.

По најпознатијој пешачкој зони у Београду раштркала се - бодљикава жица.

И не само она, ту је и гомила црвених стоп знакова.

Неколико замишљених Београђана, са главом у облацима и на аутопилоту, прекасно је закочило, па су ходом као по јајима некако успели да се извуку.

Да су мало обратили пажњу видели би да на знаковима на неколико језика пише „Стоп фашизму".

Реч је о протесту „Кристална ноћ и бодљикава жица - трајни белег Европе", организованом поводом Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма.

Организатори су Савез антифашиста Србије, Жене у црном, Аутономни женски центар и Иницијатива младих за људска права.

Жица

Четрдесетак људи окупило се испред некадашњег „Руског цара" у пратњи десетак плавих униформи.

У рукама држе велики црни транспарент са питањем „Да ли су ово симболи Европе", испод којег су две слике.

Лево је црно-бела фотографија из „Кристалне ноћи", а десно мигранти уз натпис „Европа данас".

Главни актери обе фотографије су људи и бодљикава жица.

„Овим протестом желимо да истакнемо ствари на које не смемо да останемо неми", каже за ББЦ на српском Софија Тодоровић из Иницијативе младих за људска права.

„Циљ је да подсетимо на страшне ствари из прошлости, али и да опоменемо на оно што би могло да се догоди у будућности, а против чега се већ дуго цивилизацијски боримо".

Како каже, због тога је ту жица која симболизује мучење и затварање свега што је другачије.

„На граници са Мађарском данас опет имамо бодљикаве жице - то у 2018. години није прихватљиво", истиче она.

Током перформанса активисткиње су маказама исекле бодљикаву жицу.

Нерешена убиства ујединила подељену Босну

'Жене у црном' неуморно против рата

Борба за новобеоградску теретану - грађани бране шипке

Бела ћао, ћао, ћао

Међу окупљенима на протесту била је и 76-годишња Габријела Росети из Италије.

„Мислим да су антифашистичке вредности у Европи све слабије и мање видљиве. Суочавамо се са претњом", наводи Росети за ББЦ.

„Десница прелази у вођство, тако да у Италији имамо веома опасну ситуацију. Они мигранте користе као изговор да прогурају десничарску политику и подстичу расизам, па људи мисле да све што је лоше долази од миграната".

Према њеним речима, то све указује да „оно што се догодило пре 80 година није потпуно нестало".

Иако има 76 година и даље је веома активна.

У Београд је делом дошла само да би пружима подршку на протесту.

„Немам још много времена", каже уз осмех. „Не желим да одустанем".

Раде Кончар

У каквом је положају антифашизам у региону показује и вест да је Раде Кончар у Сплиту успео да повреди једног мушкарца.

Шездесетпетогодишњи Анте Љубичић срушио је у среду Кончареву бисту.

Међутим, Кончар је одлучио да Љубичићу падне на ногу, поломи је и пошаље га у болницу.

Српски и хрватски интернет се доста забавио тиме, наводећи да народни херој више од 70 година након смрти и даље задаје муке фашистима.

Кончара су 1942. године заробили и стрељали италијански фашисти.

„Чак и такве неке смешне ситуације могу да се искористе да се пошаље озбиљна и важна порука, а управо се то десило у Хрватској", каже Тодоровић.

„Ако неко није и знао ко је Раде Кончар, верујем да су многи куцали његово име у Гуглу након тога".

Љубичић је за хрватске медије изјавио да је учествовао у ратовима деведесетих и да је одликован због учешћа у акцији „Олуја".

"Ма ни не познајем човека, можда је био одличан. Лично, против њега и породице немам ништа, али не волим комунисте, партизане и Србе. Народне хероје исто не волим. Никада то нисам волео", рекао је Љубичић.

Исто свуда у региону

Сташа Зајовић из „Жена у црном" каже да се исти обрасци примењују у Хрватској и Србији, као и да је „фашизација ових простора узнапредовала".

„Не само што су антифашистичке вредности потпуно затрте, већ се поништава читаво антифашистичко наслеђе и као антифашисти се славе они који су били квислинзи и ратни злочинци", изјавила је Зајовић за ББЦ на српском.

Како каже, није реч само о негирању злочина, већ о ревизији судских пресуда и чињеница.

„У историјским уџбеницима нема ни помена о антифашистичком наслеђу, а изједначавање партизанског и фашистичког покрета је срамно", наводи она.

„Југославија је тада била на страни победника који су ослободили Европу од нацизма, али фашизам никада није довољно одстрањен са тла Европе.

„То се види сада по прогону избеглица".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]