Муд(р)ијада: Србија има првака света у спремању тестиса
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
У гулашу, на роштиљу, са чоколадом, каријем или пиринчем - тестисе су овог викенда на 15. "Муд(р)ијади" јели на најразличитије начине.
„Почећемо са тестисима бика, куваним у чорбици од пужева", каже кувар Филип Ешавиц, показујући на увијена слова у менију.
Потпуно је у белом, брада му је кратка и уредна, куварска капа да је мало већа била би претња авионима, а на грудима му је жутим концем извезено име.
„Након тога следи рататуи, традиционално јело у Француској, али овог пута са тестисима".
Како је на ту комбинацију реаговао његов колега, сународник и миш Реми - чувен управо по рататуију - није познато.
„На крају - слаткиш од чоколаде, у којем ће бити ситно исецкано месо тестиса.
„Свако јело ће бити послужено уз другачије вино и надамо се да ће све бити - тестикалишс", каже Ешавиц уз осмех.
„Да тестиси поново буду велики"
Свуда око њега су казани у којима се преплићу којекакви укуси, боје и традиције; сецка се, чисти, дегустира, крчка и жваће.
Ипак, сви казани имају и нешто заједничко - тестисе.
Још једна „Муд(р)ијада" одржана је овог викенда у селу Липовица код Деспотовца, где се двадесетак екипа такмичило ко ће спремити боље јело од белих бубрега.
Реч је о једином првенству света које постоји у тој дисциплини, а о којем су током година извештавали бројни светски медији.
Учествовале су екипе из Србије, али и такмичари из Канаде, Аустралије, Јапана, Француске.
„Веома смо смо поносни што представљамо Француску, надамо се да ћемо тестисе поново учинити великим", истиче Ешавиц.
„Чули смо од српских пријатеља за фестивал и помислили смо да би могло да буде занимљиво", каже Сара која је из Јапана, али живи у Београду.
Адут њене екипе била је традиционална јапанска кухиња.
„Уз пиринач, поврће и тестисе користићемо и кари, а додали смо и мало соја соса. Укус је потпуно јапански", наводи Сара.
Гулаш је гулаш
Кувало се читавог дана, након чега су тањири постављени пред жири.
Било је ту свега и свачега, па и сармица са тестисима, али прво место освојила је екипа „Шумадијска јаја" која је спремила класични гулаш.
Они су и прошле године били победници, тако да је пехар остао у њиховим рукама, а до сада имају и два друга и два трећа места.
На питање која је тајна њиховог успеха, кажу - велика љубав према кувању.
„Као што кока-кола чува своју тајну, тако и ми чувамо нашу", каже за ББЦ на српском капитен Зоран Живановић.
Треба истаћи и да је човек по имену Мрша већ неколико година ван конкуренције, зато што је већ пет пута био шампион, па је сада добио специјалну награду.
„Видимо се и следеће године. Млађе екипе слободно нек дођу до нашег места, можда нешто и науче", каже Мрша уз осмех приликом преузимања пехара.
„Волео бих да се опробамо и против доктора (Мрше), без њега такмичење није исто", навео је Живановић.
Специјалну награду добила је екипа из Француске, као и младић који је пореклом из Кине, али живи у Канади, а који је заслужан за специфичну врсту сарми.
„Размењујемо рецепте са странцима, али танки су. Србија нема много тога, али има прваке света у спремању белих бубрега", каже Живановић.
Кенгур, зец, медвед, ајкула, ној...
Идејни творац фестивала и организатор „Мудијаде" је Љубомир Еровић који за ББЦ на српском каже да је све почело када се разочарао у политику.
„Рекао сам му (политичару), ти немаш муда да водиш странку и зато ћу ја да направим 'Мудијаду'.
„Међутим, после првог фестивала неки аустралијски новинари су написали 'одржан први Светски шампионат у спремању тестиса' и зашто бих ја смишљао нешто друго? Тако је све почело", каже Еровић.
Како наводи, да не би било неких проблема, у име фестивала додато је једно Р - и ето „Муд(р)ијаде".
Овог викенда одржано је 15. такмичење у спремању белих бубрега, а до сада је на менију било много тога.
„Имали смо 19 врста тестиса - од кенгура, зеца, медведа, певца, ноја, а неко је из Аустралије донео и од ајкуле", каже Еровић.
Еровић увек инсистира на томе да се на фестивалу свирају само џез и рокенрол, као и да нема „шатора, шунда, турбо-фолка, свађа и проблема".
Због тога су се са бине, која се налази одмах до места са казанима, читавог дана чули само Лед цепелин, Дип Парпл и слични бендови, уз понеки рокенрол наступ уживо.
„Белим бубрезима против беле куге"
Због искуства које има у спремању тестиса, Еровић је стекао медијску славу, а 2008. издао је и књигу „Кување са тестисима" - први кувар на ову тему у свету.
„У Енгелској је та књига била веома популарна, па сам тада био један до најпознатијих - не кажем и најбољих - кувара света", наводи Еровић.
А како најбоље спремити тестисе?
„Углавном гулаш или на роштиљу. Постоји феноменалан стари српски рецепт за спремање белих бубрега од вепра. Исеку се и ставе на врелу маст, само се дода бели лук, бели бибер, посоли се по жељи и готово".
„То је као афродизијак. Здравом храном до бољег секса - стоп вијагри, стоп цијалису, не дрогама, само права храна".
Еровић истиче и да свако ко учествује на „Мудијади" добије сертификат да има искуство у спремању специјалитета од тестиса.
„Ако желите добру владу, посетите 'Мудијаду'", каже Еровић и додаје да је главни слоган фестивала „белим бубрезима против беле куге".
Међу циљевима фестивала, између осталог, наводи се промовисање Србије, српске националне кухиње, здравог живота, као и заштиту животне средине и склапање пријатељстава.
Down At The Mudijada
Један од учесника је и Џереми Паркер - рођен у Калифорнији, одрастао у Аустралији, а тренутно живи у Србији.
„Волим да пробам кухињу других култура. Пробао сам пауке у Камбоџи, кувану камилу у Нигеру и још много тога, али овог нема нигде у свету".
„Тестиси су били изненађујуће укусни, али овде су неки од најбољих кувара тестиса на свету", каже Паркер за ББЦ.
Један од редовних гостију је Американац Роли Брус који је фестивалу посветио и једну песму - Down At The Mudijada.
„Долазим већ четири године. Био сам један од првих Американаца овде, па су ме звали опет, а пошто имам бенд и наступао сам овде последње три године.
Прво сам био фасциниран животом у Србији. Многи су ми рекли да ме Срби неће волети зато што сам Американац, али када сам стигао, сви су према мени били веома пријатељски. Дају ми пљескавице, печење, шљивовицу... Сви су веома пријатељски настројени".
Како каже, и он је из малог села у САД.
„Није битна земља, људи са села су увек добри. Игнорисаће предрасуде и стереотипе и бити пријатељски према вама, докле год сте ви такви према њима".
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
