Прва домаћа платна картица: Повратак нове - старе „дине“

Банкари је већ увелико рекламирају као „прву домаћу платну картицу", а име јој је дала сама гувернерка Народне Банке Србије Јоргованка Табаковић.

Објаснила је да ће свако ко жели да има картицу за плаћање, морати да добије и „дину", а да је она „обавезна јер је домаћа".

Ова картица се ипак није појавила кад и прича о њој, односно пре неколико месеци.

Постоји пуних 15 година, а идејни творац је један од претходних гувернера НБС - Млађан Динкић. И тада су њени главни задаци били готово идентични као сада.

О томе колико је добра тада донела потрошачима, економисти се не слажу. Увођење картице прати и истрага Европске комисије, која треба да утврди да је Србија на овај начин нарушава конкуренцију.

Да ли ће данас корисници моћи да уштеде уз помоћ „националне" картице зависи од тога - колико је буду користили, објашњавају из Организације потрошача „Ефектива".

Шта је „дина" картица

За сваког грађанина Србије који има текући рачун и платну картицу од 17. августа обавезна је и „дина". Ова одлука је озваничена доношењем Закона о међубанкарским накнадама, а банкари су већ почели да шаљу клијентима поруке о новом правилу.

„Дина" картица је део националног програма и по свом карактеру је дебитна, што значи да грађани преко ње могу да располажу новцем који имају на текућем рачуну било које банке.

Могу да је користе и за подизање готовине на шалтерима банака и на банкоматима. Ради и у иностранству, али само на одређеним местима.

Грађани њоме могу да плаћају и преко интернета, али само у земљи.

Издавање је бесплатно, а провизија за коришћење по трансакцији је 2,18 динара, који одлазе у буџет Србије. Провизију не плаћа грађанин који користи картицу, већ трговац (продавница, на пример) код које је користи.

Држава је одлуку о увођењу обавезујуће „дине" објаснила и тиме што је провизија за стране постојеће картице - око 12 динара, а да се тај новац не слива у српску касу.

Где су и шта раде бивши српски министри финансија

Они имају план како да ђубре претворе у новац

Ко ју је измислио

„Идејни креатор пројекта националне картице констатовао је да је њен развој већ допринео знатном смањењу сиве економије и повећању буџетских прихода.

Апеловао је на банкаре да смање провизије. Масовније коришћење националне платне картице може да допринесе да она постане атрактивна и за кобрендирање са неким водећим интернационалним системом".

Иако се чини да је ово последња вест којом се брани увођење „дина" картице, заправо је стара деценију и по. Иако више није био гувернер, Млађан Динкић је те 2004. године дошао у НБС да као идејни творац прослави годину дана од увођења „дина" картице.

„Дина" кроз године

Да ли ће потрошачи имати користи?

Дејан Гавриловић, Организација потрошача и удружење банкарских клијената „Ефектива"

Повећањем удела коришћења „дина" картица у картичарском систему плаћања у земљи, потрошачи у Србији могу, али и не морају да осете конкретну корист. Свакако се то неће десити на краћи рок.

Постојеће картичарске компаније су годишње остваривале приход од картичарских провизија у висини од око 30 милиона евра. „Дина" картица са собом носи провизије које су око четири до пет пута ниже, што значи да се боре за приход од око шест до осам милиона евра годишње.

Докле год су картице страних компанија у употреби, а њихове провизије веће од „дине", трговци ће морати да држе цене на истом нивоу. Тренутно аутоматско спуштање цена у трговинама неће бити могуће јер би тада у случају плаћања иностраном картицом, трговац био на губитку.

У овом тренутку није изгледно да ће потрошачи, али и трговци, осетити корист од примене „дина" картице, али масовнија употреба домаћег бренда свакако може натерати иностране да спусте своје провизије не би ли задржали што већи удео на тржишту платних картица.

Пензионер Ђорђе Златковић каже за ББЦ на српском да је „начуо нешто да држава уводи своју картицу."

„Одлична одлука. Само још да укину стране банке, држава треба да преузме све то. Треба да се врате стара времена."

Ана Павловић, студенткиња из Аранђеловца, која већ ради у Београду, каже да јој је стигла порука од банке да мора да узме још једну картицу кад буде вадила нову.

„Већ сам задовољна картицом коју имам. Само ћу да је ставим у новчаник, не могу још и о новој да размишљам."

Дарко, привредник, објашњава да не зна ништа о новој картици, али да ће да је користи „само ако добије нешто од ње". Под тим подразумева „плаћање на рате и повољне кредите за фирме".

„Само ме занима где да подигнем пензију, остало ништа", каже пензионерка Дара Антонијевић.

Како се показала „дина" у прошлости

Економисти имају различита мишљења о томе како се показала идеја националног плаћања и међу потрошачима.

„Дина никада није угашена, једноставно је престала да се користи", објашњава Ђорђе Ђукић, професор на Економском факултету у Београду.

„И није ми јасно зашто, јер је давала људима бројне погодности при плаћању. Тај систем је добро фунционисао на терену домаћег промета, а онда је тржиште препуштено страним компанијама. Преко ноћи је донета одлука о затварању четири српске највеће банке, а тржиште потпуно отворено за стране инвеститоре који су диктирали цене.

Данас је Србија типичан пример неконкурентног тржишта, а банкарски картели постали су нормална ствар. То је за мене као економисту потпуно неприхватљиво."

Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије слаже се да је „дину" истиснуло тржиште, али на други начин.

„Људи једноставно нису користили ту картицу", каже Грубишић.

„Ко год би хтео да плати нешто у иностранству, није могао. Није могло ни да се замисли да се њоме, као ни сада, резервише хотел преко интернета. Потрошачи су се окренули страним картицама јер су оне свуда признате. Било им је лакше."

Премијеркин брат и контрола Европске комисије

Увођење картице наишло је на неколико проблема и осуда у јавности. Међу њима се највише спомињу оптужбе за - кршење конкуренције и сукоб интереса.

Европска комисија тренутно разматра да ли је Закон о међубанкарским накнадама, којим је уведена обавезна картица, у складу са релевантним законодавством Европске уније, пише Истиномер. Треба да се утврди заправо да ли Србија на овај начин угрожава конкуренцију. Јер, ову картицу је до сада имало 13 одсто грађана, а сада ће морати да је имају - сви.

Такође, испоставило се да ће компанија која ће највише зарадити од повећаног броја „дина" картица јесте „Чип кард". Иза ове фирме стоји „Асеко", а према писању истраживачког портала КРИК, то је фирма у којој је један од директора Игор Брнабић, брат премијерке Србије Ане Брнабић, која је претходних година добила неколико десетина јавних набави код различитих министарстава, институција и јавних предузећа.

Повратак југословенског СДК?

Наследник Млађана Динкића, а претходник Јоргованке Табаковић у гувернерској фотељи Дејан Шошкић, за ББЦ на српском каже да генерални проблем који постоји у банкарском систему Србије јесте - контрола.

Кад су били гувернери

Овај посао је у бившој Југославији обављао СДК, односно Служба државног књиговодства, из које је настао ЗОП - Завод за обрачун и плаћања. Они су имали задатак да котролишу сваку трансакцију у држави, као и да „јуре" дужнике. Ова институција је нестала 2003, а њихов посао су преузеле - банке.

„Банкарске провизије постале су у Србији много веће него што налаже ЕУ.

Подржавам свако увођење контроле и повећавање конкуренције.

Нисам сигуран да ће национална картица то и омогућити", прокоментарисао је Шошкић нову - стару идеју својих колега.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]