Зашто је за Србију битно да Косово буде тема Савета безбедности УН

Свет пред Саветом безбедности већ деценијама расправља о најважнијим и најпроблематичнијим питањима попут Сирије, Авганистана и Кипра.

Међу њима је и Косово, али га у августу изгледа неће бити на дневном реду највишег тела Уједињених нација.

Велика Британија, земља која у овом мандату председава Саветом безбедности, недавно је одлучила да се о Косову говори на затвореним седницама - без присуства Приштине и Београда.

Лондон сматра да је ситуација на Косову добра и да нема потребе да се о томе расправља толико учестало, те предлаже да се број седница смањи на две годишње.

За Србију, која жели да задржи ову осетљиву тему пред Саветом безбедности, оваква одлука се чини неприхватљивом јер Београд сматра да питање Косова још није решено.

Душан Јањић из Форума за етничке односе за ББЦ на српском истиче да поступак Британије не значи потпуно укидање теме Косова пред Саветом безбедности.

„Британија је као председавајућа искористила право техничког прављења дневног реда. Претпостављам да ће Кина касније поново ставити Косово на дневни ред", истиче Јањић.

Шта кажу Британци?

Из британског Министарства спољних послова за ББЦ на српском наводе да су „посвећени дијалогу Србије и Косова".

„Мања учесталост дебата не значи мањи значај места на које Савет безбедности (или Велика Британија, као председавајућа) ставља нормализацију односа Београда и Приштине".

Британска амбасада у Београду је била речитија.

Према њиховим речима, Савет безбедности УН треба да се „фокусира на најактуелнија и горућа питања која угрожавају међународни мир и безбедност".

Како кажу, то не значи да Косово није важно.

„Косово је веома битно европско регионално питање, али интензитет проблема није исти као пре 15 или више година и не захтева такву учесталост састанака као за Бурму или Јемен", навели су из амбасаде за агенцију Фонет.

Такође, амбасадорка Велике Британије у УН Керен Пирс позвала је Приштину и Београд да се, како каже, не баве превише тактизирањем у Савету безбедности, већ да уложе напоре у нормализацију односа.

"Разговарамо са српском и руском страном о мало умеренијем ритму састанака, још нисмо дошли до закључка, али наставићемо да разговарамо", навела је Пирсова на конференцији за медије у УН.

Виртуелни рат Београда и Приштине

Спасавање редова Ђурића

Политичка, а не економска игра

Зашто је Косово као тема у Њујорку битна за Србију?

Јањић сматра да је за Београд расправа пред Саветом безбедности, као и извештаји који се подносе једном или два пута годишње, важна због „доказивања да је Резолуција 1244 у животу".

„Годинама пред Саветом безбедности УН постоји дебата о промени учесталости расправа о Косову, али Русија ту могућност одбацује.

„Докле год је 1244 у том полублокираном стању, блокирано је и доношење нове резолуције. Дакле, она формално на папиру важи, иако живот иде другим током", наводи Јањић.

Резолуцијом Уједињених нација 1244 је званично окончана ваздушна кампања НАТО савеза, те су постављени основи за функционисање мисије УН на Косову, али без прејудицирања статуса Косова.

Јањић сматра да Београд овако „може да игнорише проглашену независност Косова и да за унутрашњу употребу говори о привременим институцијама под међународном контролом".

Одржавајући косовску тему на нивоу УН, па Београд „добија прилику да промовише став непризнавања Косова, као и да остварује комуникацију са земљама које су га подржале", сматра он.

Милош Хрњаз, доцент на међународном праву на Факултету политичких наука у Београду, за ББЦ на српском каже да су најаве да би до оваквог потеза могло да дође и раније.

„Сумњам да је ово велико изненађење за актере приче", каже Хрњаз и додаје:

„Ипак, чини ми се да ово није најбољи тренутак да се одустаје од оваквог формата".

Хрњаз истиче да постоји одређени напредак у процесу бриселског дијалога, па би зато могло да се „покаже одређено стрпљење", али да и даље постоји могућност заоштравања ситуације.

„Докле год је таква ситуација чини ми се да је важно, не само за Србију, већ и за друге актере, укључујући и сталне чланице Савета безбедности УН, да имају форум где сви заједно могу да размењују аргументе о Косову и Метохији".

Бурне реакције српских званичника

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић наводи да је изостављање питања Косова са дневног реда Савета безбедности „велики преседан".

Дачић је истакао и да ће консултације о Косову пред СБ УН бити настављене, јер то траже Русија и Кина.

Шеф српске дипломатије је нешто касније за Политику истакао да би Косово поново могло да буде тема Савета безбедности УН у новембру, када председавање преузме Кина.

Премијерка Србије Ана Брнабић сматра да је одлука Лондона „политички неозбиљна и неискрена, посебно од земље која излази из Европске уније", пише Б92.

Шта кажу са Косова?

Косовски званичници, којима Уједињене нације нису на врху листе дипломатских приоритета, нису се оглашавали о овом питању.

Политички аналитичар Фатмир Шехоли за ББЦ наводи да Косово више није најважније питање на свету и да „Србија то мора да схвати".

„Косово је далеко од најважнијих питања, много је већих проблема у свету. Сада је потребно да ми сами решавамо све, а не да ли ће Дачић пред СБ УН нешто да каже Вљори Читаку (амбасадорки Косова при УН) или она њему".

Говорећи о поступку Британије, Шехоли је рекао да је то „реална одлука".

„Дијалог се не може пребацити из Европске уније. Дачић жели да тежиште разговора пребаци у Уједињене нације, али све је готово - Косово је независно. Европска унија тражи само нормализацију односа", каже Шехоли.

Шехоли је навео и да је Унмик формиран после сукоба 1999. године, да је после дошао Еулекс и да мисија Унмика треба да се сведе на минимум.

Велика Британија се, чини се, слаже, јер је такође, као председавајућа, као један од предлога изнела и смањење буџета Мисије УН на Косову (Унмик).

НАТО бомбардовање очима уметника

Одлазак „балканског Нелсона Мандела”

Бабченко из нашег сокака

„Превелики значај дајемо томе"

Србија би могла да се бори против одлуке Британије „у два колосека.", каже Хрњаз.

„Да контактира, ако то већ није урађено, а делује да јесте, сталне чланице СБ УН које се нису сагласне са ставом Британије, те и да сама уложи директне напоре да се одлука не примени".

Савет безбедности је до сада на свака три месеца, од 10. јуна 1999. када је усвојена резолуција 1244, разматрао извештај о раду Унмика.

Последња таква седница одржана је 14. маја ове године.

Спољнополитички коментатор Бошко Јакшић сматра да Београд „можда превелики значај даје тој одлуци" коју описује као „можда мање-више формално питање".

„Постоји дијалог у Бриселу, а с времена на време понеко извештава из Њујорка. Да ли ће то бити два, три или четири пута годишње, мислим да то није суштина ствари".

Како каже, смањивање средстава за Унмик значи мање опасности и већу стабилност на Западном Балкану.

„Ако се то тако тумачи, то је добро. Процена да то тако иде уопште није лоша вест", каже Јакшић.

Десет година касније

Десет година након проглашења независности, Косово је признало више од 110 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.

У последње две године било је и неколико спорова око повлачења признавања независности Косова.

Док Београд тврди да су Суринам, Бурунди и Либерија повукли признање, Приштина то демантује и истиче да су од 2017. године, Бангладеш, Мадагаскар и Барбадос признали Косово као независну државу.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација попут ММФ-а, Светске банке и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]