Зашто су станарима Степе обећане школе и вртићи, а добијају цркву

На тротоару поред градилишта на којем би требало да буде изграђена црква у насељу Степа Степановић у Београду, на ноћној стражи смењују се станари.

Како кажу, не желе цркву на месту на којем им је држава, када су куповали станове, обећала дом здравља, тржни центар, пијацу.

„Држава ме је преварила и зато се буним", каже Мирјана Јефтић једна од становница насеља која стражари ноћу.

Од 6. јануара 2014, када је на спорној парцели освануо крст, део становника покушава да докаже да су преварени.

Државне институције, са друге стране, надлежност пребацују једна на другу.

Изградња стамбеног комплекса на месту некадашње војне касарне „4. јули" била је државни пројекат. Изграђено је око 4.500 станова. Држава је субвенционисала кредите онима који стан купују први пут и немају други у власништву.

Многима који су живели као подстанари је, како кажу, то је била једина шанса да дођу до свог стана.

Степске ноћне страже

Ово није први пут да се станари Степе буне против непланираног садржаја у насељу. Прошле године су протестом зауставили су изградњу бензинске пумпе.

Шатор за заштиту од комараца, књига и кафа у термосу - то је опрема којом „стражари" себи олакшавају ноћну смену.

Зоран Божанић, један од организатора протеста, каже да нико не може бити изнад закона, па ни патријаршија.

„Ако вам неко узурпира земљиште, отима, имате потребу да кажете то не може тако", каже он.

Мирјана Јефтић каже да су она и њен муж веровали држави, и да су кредит подигли још док је на месту зграде у којој су купили стан била ливада.

„Дигли смо кредит за стан на 30 година по цени од око 1.300 евра по квадрату. Ни у сну не би толико коштао у изградњи да у њега нису урачунали све обећане пратеће садржаје", каже она припремајући се за „ноћну смену".

Станарима су приликом куповине насеља у Грађевинској дирекцији Србије приказиване 3Д анимације и пројекти насеља које има два вртића, две школе, пијацу, тржни центар и водене површине. Све то у видео презентацији - на којој су потписани Министарство просторног планирања и Министарство одбране, као и Грађевинска дирекција.

Око четири године касније станари дању надгледају парцелу са тераса, а ноћу стражаре јер се, како кажу, плаше да ће камиони доћи на плац, донети цемент и да ће изградња цркве почети.

Прошли пут су их у томе спречили у суботу, рано ујутру, кишног 30. јуна.

Станари кажу да их посебно нервира то што се у јавности ствара слика да су они против цркве.

Мирјана Јефтић то негира.

„Свештеник ми је освештао стан. Иконе и кандило држим у кући и не бојим се Бога што ово радим, јер знам да сам у праву", каже она.

„За све што смо платили морамо да се боримо на улици"

Зоран Божанић тврди да је „деградација насеља" почела 2013. године, када су после станова, на ред за изградњу дошли пратећи садржаји насеља.

„Не можете јавну површину у једном насељу, у којем живи 14 хиљада људи, тек тако да поклоните за други садржај, уместо оног који је требало да задовољи све животне потребе становника", узрујано објашњава Божанић.

Никола Милојевић, станар насеља, подсећа да је у насељу, иако су због броја деце планирана два вртића и две школе, изграђена једна школа, а за вртић су морали да сами се изборе.

„Остале садржаје, сем непланиране цркве, више нико и не помиње".

Андријана Стојановић, његова комшиница, каже да је бирала зграду у којој ће да купи стан, тако да јој буду близу и школа и вртић када добије децу.

„На тим местима је још увек ледина. Комшије мењају и по два превоза свако јутро да би одвели децу до вртића. И мене то чека ускоро", каже она.

Додаје и да је у насељу, уместо обећаног дома здравља, отворена нека врста амбуланте у адаптираним просторијама.

„Лекари раде у неким нејасним сменама, па људи воде децу преко пола града код педијатра. Стари дом здравља на Вождовцу је претрпан."

Шта кажу надлежни, а шта црква

Станари су од општине Вождовац тражили да на спорну парцелу, на којој је црква поставила обезбеђење, пошаље инспекцију. Тврде да одговор никада нису добили.

Из општине Вождовац редакцији ББЦ-ја стигао је одговор да је Грађевински инспектор по пријави грађана насеља изашао на локацију на којој је започета изградња цркве и утврдио да је инвеститор СПЦ почео изградњу уз прибављену грађевинску дозволу од Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Градске управе града Београда.

Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије, за ББЦ каже да они нису знали да је на месту - које им је држава дала реституцијом - било планирано нешто друго да се гради.

„Ми не бисмо сигурно тражили да се брише нека намена, не бисмо тражили да се мења урбанистички план због тога", каже Павловић.

Одговоре на питања о пренамени спорне парцеле покушали смо да добијемо у Грађевинској дирекцији.

Међутим, из Грађевинске дирекције Србије за ББЦ одговарају да нису надлежни за парцелу на којој је предвиђена градња православног храма.

„Та парцела је у поступку реституције са Републике Србије пренета на СПЦ", наводе кратко у мејлу који су нам послали, када су нас упутили на Агенцију за реституцију.

Србија није спремна за интернет такси

Железница: Километрима до права радника

Из Агенције за реституцију су нам одговорили да су 30. септембра 2016. вратили право својине на парцели у Степи, као накнаду у виду „друге одговарајуће имовине".

Ту парцелу је тражила СПЦ и они су јој је одобрили.

У документацији коју је Агенција за реституцију проверавала, приликом одлуке да тражену парцелу доделе СПЦ, стајало ја да је по намени, та парцела предвиђена за верске садржаје.

„Ни једна од странака у поступку није оспоравала чињеницу да је наведена парцела намењена за верске садржаје - изградњу храма, нити су постојали докази који би довели у сумњу ову чињеницу", наводи се у мејлу који су нам проследили.

Пренамена парцела, како тврде, није у њиховој надлежности него у надлежности Града Београда, Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове.

Секретаријат до објављивања овог текста није одговорио на наша питања.

Шта станари тврде

Шта црква тврди

Црквене литургије под сунцобраном

Упркос протестима станара, СПЦ је недавно оградила и суседну парцелу, коју чува приватно обезбеђење.

Отац Стојадин признаје да црква нема потребне папире за тај део земљишта који су оградили уз парцелу која им је припала реституцијом.

На наше питање да ли за део поред - који су мајстори већ оградили - имају потребне дозволе, кратко је одговорио: „Не".

Он каже да црква неће одустати од изградње објекта и да ће тражити „правни лек због штете која им се наноси".

„Нама није познато да у документацији на тој парцели постоји дом здравља. Ако им је неко обрисао, нека се јаве њему, ако имају доказ ја ћу их подржати", каже отац Стојадин за ББЦ.

„Ми ћемо ту служити литургије на нашем земљишту, под сунцобраном или под шатором."

СПЦ поред храма у насељу Степа Степановић планира да изгради парохијски дом и звоник.

Патријарх Иринеј је у априлу ове године за црквену телевизију Храм, чији је отац Стојадин директор и главни уредник, објаснио шта је замисао.

„Градимо једну духовну касарну која је потребна нашем народу и имаће велики утицај на житеље овог места, новог насеља где су како чујем, углавном млади људи, што значи да ће црква имати перспективу за свој будући рад и мисију", рекао је он.

Који су захтеви станара Степа Степановић:

Референдум као могуће решење

У марту 2014. одржан је састанак представника насеља Степа Степановић и представника републичких и локалних власти у скупштини града Београда.

Према записнику са тог састанка, у који је ББЦ имао увид, види се да представници цркве нису били присутни.

„Ми нисмо имали потребу да причамо са станарима јер се нису обратили СПЦ, нити патријаршијском Управном одбору. Оног дана кад нас позову станари именом и презименом тада ћу се одазвати", каже отац Стојадин.

У записнику са тог састанка, Горан Весић, тадашњи секретар привременог органа града Београда, закључио је да храм може да се гради само ако то грађани, станари насеља желе.

Са места заменика градоначелника Горан Весић, данас каже да град није надлежан за тај спор.

„Град Београд није био инвеститор тог пројекта, нити је у нашем власништву парцела где се гради црква, и заиста је непотребно умешати нас у тај спор", рекао је Весић новинарима.

И док се станари позивају на састанак и записник и траже референдум око питања изградње цркве, отац Стојадин каже да црква не одржава референдуме, да не зна какво би питање било постављено и да „СПЦ референдум није потребан".

Када је реч о евентуалном референдуму, из општине Вождовац за ББЦ кажу да су на састанку 2014. године само „показали добру вољу да технички помогну организацију референдума", ако се све заинтересоване стране договоре.

Изградња „духовне касарне" од 2014. до данас

У јануару 2014. почињу припремни радови на парцели на којој је постављен крст и горионик у којем грађани могу да упале свеће.

Иако отац Стојадин за ББЦ каже да црква није започела никакве радове док нису обезбедили дозволе, снимци које су снимили станари насеља показују супротно.

Станари су се тада побунили и протестовали. Грађевинска инспекција је изашла на терен и обуставила радове јер нису постојале потребне дозволе за изградњу цркве.

Четири године касније радови поново почињу.

Последњи протест одржан је у суботу, 30. јуна, од када су и организоване „ноћне страже".

Никола Милојевић, један од сталних учесника протеста, каже да их велики број станара подржава, али да је некима ипак непријатно да се јавно противе градњи цркве.

„Ја им кажем да се ми не боримо против цркве, него за наша права. Нећемо одустати", каже Милојевић.

С друге стране, ни црква нема намеру да одустане.

„Је л треба да срушимо још неку цркву ако се неки станари изјасне да би ту било добро да буде аква парк", каже отац Стојадин.

Нови протест станара је у суботу 14. јула, за када најављују блокаду Славије.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]