Од Амазона до Ирске - 8,000 километара дуг пут керуше

„Била је мршава и претучена, а уши су јој биле разрезане. Лешинари су пратили сваки њен корак."

Када је Дејвид Фостер отпутовао у Амазон, није знао да ће пут завршити борбом да се напуштена керуша превезе у Северну Ирску.

Овај тридесетосмогодишњак из градића Антрим у Северној Ирској уживао је у крстарењу реком кроз џунглу.

Када је брод пристао код забаченог, ненасељеног острва, угледао је јадну животињу.

„Бацила се у воду, препливала и дошепала до мене. Видео сам да је у очајном стању", каже он.

„Лешинари су је пратили - толико је била близу смрти", додаје.

Упркос окрутности којој је била изложена, понашала се пријатељски - живахно је махала репом.

Фостер је питао власника брода да подигне дрон и провери да ли неко живи у близини, али није било никога.

„Тада сам рекао: Овај пас не може да остане на овој плажи."

„Мислимо да су је рибари ту оставили", каже Фостер.

Дао јој је име Негрита, а посада је добила новог члана до краја путовања.

Прво је хтео да је смести у неки азил у близини Сао Паола, али се предомислио пошто је видео колико животиња у граду није збринуто.

„То једноставно није била опција, нисам могао да је оставим тамо", каже Фостер за ББЦ.

„Морао сам да је вратим кући у Северну Ирску."

Након што ју је спасио болне смрти, новог Негритиног власника чекао је пут кроз планину бирократије.

„Државни ветеринар у џунгли у којој сам је нашао тражио је новац да би јој допустио да лети", каже он.

„Не бих то назвао митом али рецимо да је било људи који су тражили новац како би ми помогли. То је била логистичка ноћна мора."

Након две недеље и два лета успео је да је превезе до Сао Паола и тамо пронашао особу која му је помогла.

Фостер често путује због природе посла и где год да оде носи играчке за уличне псе.

Када зна где ће радити, играчке за псе прикупи од људи са интернета.

Једна од тих особа помогла му је да збрине Негриту док се он борио са папирологијом.

„Жена која је бринула о њој била је невероватна. Код ње јр била пет месеци, колико је мени требало да средим папире."

Па како се Негрита навикава на живот размаженог псета у Антриму?

Фостер каже да је било налик култуном шоку.

„Када је Негрита стигла, први пут је видела снег", каже он.

„Била је преплашена због дугог лета, а сада је у хладној земљи. Никада раније није осетила хладноћу.

Стање њеног тела се знатно поправило - иако су изрези на ушима и даље ту, по чему је препознатљива."

Коначно је научила и прву команду на енглеском - седи, што јој успева уз мало подмићвања посластицама.

Негрита није прва животиња којој је Фостер помогао.

„Волим рад са животињама и волим да знам да су добро. На факултету сам студирао екологију, а неколико година сам био сафари водич", каже он.

„Ускоро ћу путовати у Кину са хуманитарном организацијом како бисмо спасили псе које хоће користе за исхрану".

Ја тек повремено самостално спасем понеку животињу."

Док се Негрита навикава на нови дом, он може да скупља играчке за псе луталице широм света.

„Што више светлости можемо да унесемо у живот ових створења, то боље", каже он.