Od Amazona do Irske - 8,000 kilometara dug put keruše

„Bila je mršava i pretučena, a uši su joj bile razrezane. Lešinari su pratili svaki njen korak."

Kada je Dejvid Foster otputovao u Amazon, nije znao da će put završiti borbom da se napuštena keruša preveze u Severnu Irsku.

Ovaj tridesetosmogodišnjak iz gradića Antrim u Severnoj Irskoj uživao je u krstarenju rekom kroz džunglu.

Kada je brod pristao kod zabačenog, nenaseljenog ostrva, ugledao je jadnu životinju.

„Bacila se u vodu, preplivala i došepala do mene. Video sam da je u očajnom stanju", kaže on.

„Lešinari su je pratili - toliko je bila blizu smrti", dodaje.

Uprkos okrutnosti kojoj je bila izložena, ponašala se prijateljski - živahno je mahala repom.

Foster je pitao vlasnika broda da podigne dron i proveri da li neko živi u blizini, ali nije bilo nikoga.

„Tada sam rekao: Ovaj pas ne može da ostane na ovoj plaži."

„Mislimo da su je ribari tu ostavili", kaže Foster.

Dao joj je ime Negrita, a posada je dobila novog člana do kraja putovanja.

Prvo je hteo da je smesti u neki azil u blizini Sao Paola, ali se predomislio pošto je video koliko životinja u gradu nije zbrinuto.

„To jednostavno nije bila opcija, nisam mogao da je ostavim tamo", kaže Foster za BBC.

„Morao sam da je vratim kući u Severnu Irsku."

Nakon što ju je spasio bolne smrti, novog Negritinog vlasnika čekao je put kroz planinu birokratije.

„Državni veterinar u džungli u kojoj sam je našao tražio je novac da bi joj dopustio da leti", kaže on.

„Ne bih to nazvao mitom ali recimo da je bilo ljudi koji su tražili novac kako bi mi pomogli. To je bila logistička noćna mora."

Nakon dve nedelje i dva leta uspeo je da je preveze do Sao Paola i tamo pronašao osobu koja mu je pomogla.

Foster često putuje zbog prirode posla i gde god da ode nosi igračke za ulične pse.

Kada zna gde će raditi, igračke za pse prikupi od ljudi sa interneta.

Jedna od tih osoba pomogla mu je da zbrine Negritu dok se on borio sa papirologijom.

„Žena koja je brinula o njoj bila je neverovatna. Kod nje jr bila pet meseci, koliko je meni trebalo da sredim papire."

Pa kako se Negrita navikava na život razmaženog pseta u Antrimu?

Foster kaže da je bilo nalik kultunom šoku.

„Kada je Negrita stigla, prvi put je videla sneg", kaže on.

„Bila je preplašena zbog dugog leta, a sada je u hladnoj zemlji. Nikada ranije nije osetila hladnoću.

Stanje njenog tela se znatno popravilo - iako su izrezi na ušima i dalje tu, po čemu je prepoznatljiva."

Konačno je naučila i prvu komandu na engleskom - sedi, što joj uspeva uz malo podmićvanja poslasticama.

Negrita nije prva životinja kojoj je Foster pomogao.

„Volim rad sa životinjama i volim da znam da su dobro. Na fakultetu sam studirao ekologiju, a nekoliko godina sam bio safari vodič", kaže on.

„Uskoro ću putovati u Kinu sa humanitarnom organizacijom kako bismo spasili pse koje hoće koriste za ishranu".

Ja tek povremeno samostalno spasem poneku životinju."

Dok se Negrita navikava na novi dom, on može da skuplja igračke za pse lutalice širom sveta.

„Što više svetlosti možemo da unesemo u život ovih stvorenja, to bolje", kaže on.